, 1987: 115 - 116) Ovaj analitički postupak objektiviranja subjekta objektiviranja odvija se na tri nivoa: prvo, objektivira se pozicija subjekta objektiviranja u globalnom društvenom prostoru, njegovo socijalno poreklo i životna putanja,

subjekta objektiviranja u globalnom društvenom prostoru, njegovo socijalno poreklo i životna putanja, drugo, objektivira se pozicija koju dotični istraživač zauzima u polju specijalista, kao i pozicija tog polja ili discipline u

u tela i umove pohranjene istorije discipline, svih nespoznatih opštih mesta i saznajnih orjentira), i treće, objektivira se sve što je u vezi sa pripadanjem sholastičkom univerzumu, posvećujući posebnu pažnu iluziji o odsustvu iluzije, o

(teorijski) i da izbegnu da ih druge nauke utemelje (istorijski); odbijanje svakog objektiviranja subjekta koji objektivira , koje se diskvalifikuje kao redukcionizam (Bourdieu, 1997: 42). Stoga, smatra Bourdieu, samo discipline poput

već i te kako utiču i na oblikovanje i usmeravanje pojedinačnog ljudskog života. I pred pojedincem stoji zadatak da objektivira svoje moći, da ustali, kanališe i reguliše svoje nadražaje, nagone, želje, podsticaje, da izgradi konstruktivan

i nedopustivog prljanja svoje autentične unutrašnjosti. To potiče odatle jer se on panično plaši same pomisli da se objektivira u svetu, da realizuje svoju ličnost i svoje mogućnosti. U tom slučaju on bi mogao biti shvaćen, cenjen, voljen, a upravo

insistiranja na mogućnosti otkrivanje oscijalne istine u kniževnim delima, tj. načina na koji se u umetničkim delima objektivira društvo (Adorno, 1978), Leo Lšwenthal (Levental) je, u svojoj poznatoj knjizi Slika čoveka u književnosti,

, a time i raisons d agir - razloge za delovanje. objektivira u institucijama. Ona se inkarnira u vidu kategorija mišljenja pomoću kojih čovek sagledava, shvata i procenjuje

realnost pokazuje na tajanstven pa ipak skoro čulno opipljiv način. Odlika je te tajanstvene sile da se postepeno objektivira i postupno konkretizira. Kada se već dovoljno objektivirala, ona silom svoje neuklonljive konkretnosti primorava

, a nipošto nije prvotna svijest kako to misle mnogi filozofi. () svijest sebe jeste stvaralaštvo sebe. () Svijest objektivira svijet, ona je prapočetno aktivna u toj objektivaciji, a zatim pasivna u zavisnosti od objektiviranoga svijeta. Ali

materijala kao takvog estetski vrednosna forma. A Mark Šorer u svom tekstu Tehnika kao otkriće ukazuje da tehnika objektivira građu kojom se umetnost služi; otuda samo tehnika i vrednuje tu građu. 7

je bio i, na žalost, ostao taj koji neprestano, prema rečima ruskog filosofa Viktora Nesmjelovog, eksteriorizuje i objektivira Boga, pripisujući mu ljudske osobine, očekujući od njega pretnju, gnev i kaznu. Samo je čovek taj koji ne oprašta ni

iako je u svakom trenu zatvoreno, jedna definisana i istovremeno promenljiva struktura, neka artikulacija koja objektivira individualne kategorije i koja s one strane svake artikulacije održava njegovo jedinstvo. To je ono što se nameće kao

objektivira

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov