strahom Božijim i verom pristupite, do hiljadu duša vernog naroda Tamnave, danas je prišlo Čaši pričesnoj, da bi sebe obožilo i ohristovilo živonosnim i životodajnim Telom i Krvlju, Raspetog i Vaskrslog Sina Božijeg, i na taj način ponovo

neba i zemlje i svake tvari, i da su stari i novi Zakon od Njega, i da je On uzeo na Sebe naše propadljivo i smrtno telo i oboživši ga uzneo ga na nebo i posadio s desne strane Oca, i da je od čiste i devičanske krvi uzeo to telo, i da je Hristos Krstom

Srbi svađamo i bijemo između sebe. _________________ Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj nas i spasi: da se Srbi obože , slože i umnože

telom, Jedan od dvoje suprotnih - tela i Duha (tj. čovečanske i Božanske prirode), od kojih je jedno obožilo a drugo se obožilo .

preobraziti i oživeti, biti vođena do svog savršenstva. Telo će tako ispuniti svoje krajne naznačenje, a ono je: da se oboži sa dušom u ljudskoj ličnosti. U tom stanju čovek, kao što piše sveti Maksim: ostavši potpuno čovek po prirodi, u duši i

pomrlih, u truležpalih uzdigduće; kroz njega je razrešena truležnost, a netruležnost procvetala, a mi smrtnici - oboženi , đavo pak potpuno poražen«. Za one koji propadaju, tojest koji pristaju na isčeznuće i ništavilo, izgubivši veru u

što je u našem rodu čestito, dobro i milome Bogu pristupačno. Sveti Sava je to učinio tako što je najpre sebe ohristovio i obožio na Svetoj Gori i ono što je imao u sebi to je i prenosio našem narodu ". Episkop Artemije je govorio i o pokušajima

, a mogu misliti kako bi ih tek interesovali na Kosovu većinski narod šiptari, koji se kako kažu naši kote, a mi treba da se obožimo i umnožimo, tako da sam ja rodila dva deteta, a nadam se da se i šiptarke nisu okotile, nego umnožile i orodile...

u Eparhiji kratko ću vam odgovoriti - ja služim Liturgiju i molim se Bogu. Jer, jedino u šta sam ubeđen jeste da samo obožen i oliturgisan čovek može da spozna šta je život i šta je Crkva. Moja želja je da se svi mi prosvetimo znanjem bogopoznanja

Hrista. Na dan kada se sećamo idilične slike iz hladne Vitlejemske pećine, kada Sin Božiji postaje čovek da bi nas ljude obožio i da bi nam darovao mnogo prisniju i dublju zajednicu sa Bogom, ne smemo zaboraviti i svoje bližnje. Božić poziva čitavo

, čini da oni zajedničare u Njegovom Telu i Krvi i Duhu, i svemu što je Njegovo. Tako nas je On iznova sazdao i oslobodio i obožio , sjedinjujući nas sa Samim Sobom, On, Koji je celoviti i slobodni i istinski Bog. I tako sveštena Večera Evharistije

, govoreći o Rođenju Hristovom, potvrđuje Sveti Jovan Damaskin rečima: Zato i ne velimo za Njega da je On čovek koji se obožio , nego da je Bog Koji se očovečio; jer, budući po Svojoj prirodi savršeni Bog, postao je On i savršeni Čovek. ne menjajući

Božjeg, koji, kad dođe punoća vremena, primi na sebe ljudsko telo, tj. postade čovek. "Bog se očovečio da bi se čovek obožio " - u ovim rečima Sv. Atanasija Velikog sadržani su i osnovi i ciljevi, kako čoveka tako i njegovog obrazovanja. Susret

sa njim, sa krajnjim ciljem da u tom svetu postane čovek; čovek je zato stvoren da bi se Bog u njega Ovaplotio time ga obožio . Pošto je "Obraz" po kome je čovek stvoren upravo večni Logos Božji, isti onaj Logos koji se i ovaploćuje, to se i tajna

), prvo je dušu koju je uzeo na Sebe oživeo, obogotvorio i onetruležio je, a neoskvrnjeno Svoje i božansko telo, ako je i obožio , ipak je još nosio kao truležno i veštastveno. Jer telo koje jede i pije, koje se umara i znoji, koje je vezivano i bijeno,