od patrijarha jerusalimskog, da pronose svetlost jevanđelsku. Svi namučeni behu i postradaše radi Gospoda svoga. Vasilije vaskrse sina nekoga kneza u Hersonu, što ogorči Jevreje, te ga optužiše. Bi vezan za noge i vučen ulicama gradskim dok dušu ne ispusti. Jefrem bi mačem posečen. Evgenije, Elpidije i Agatodor behu bijeni štapovima i

hrišćane u Solunu. No Dimitrije ne samo ne posluša cara nego, naprotiv, javno ispovedaše i propovedaše Hrista Gospoda u gradu Solunu. Čuvši to car veoma se ogorči na Dimitrija, pa kada se jednom vraćaše iz rata protiv Sarmata, car Maksimijan svrati u Solun da stvar ispita. Prizva, dakle, car Dimitrija vojvodu i ispitivaše ga o

mu tada otkri, da je ona hrišćanka, i da ne može stupiti s njim u brak, dok on ne primi njenu veru govoreći: Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni a duhom razdeljeni? Ogorči se na to Elevsije i optuži je ocu njenom. Jarosni otac izruga je i izbi, pa je onda predade eparhu na istjazanje. Eparh naredi, te je tukoše veoma, pa je onda svu ranjavu i

kose čovek daruje plod svoga tela kao žrtvu i zavetuje se Bogu. Svaki dan je bitka za Hrista i za spašenje duše. Naoružaj se čim ustaneš. Budi spreman da te neko ogorči , naruži, ismeje. Prigotovi oružja blagosti, strpljivosti, praštanja, molitve. Ne kreći preko praga pre nego što uzmeš ovo svoje oružje. Budi spreman da će neko od

podvizavaše, i postade savršen shimnik. Posle toga đavo opet izmisli lukavstvo. Želeći da cara ožalosti i dom njegov osramoti, a tobožnjeg Doroteja obruka i ogorči , uđe đavo ponova u isceljenu kćer carevu. I krijaše se u njoj, ne pokazujući je kao besomučnu, ali učini kao da je zatrudnela, i njen stomak rastijaše iz dana u dan kao da

. Rimljanin po rođenju, i sveštenik u Amfipolju, gradu makedonskom. Postradao za vreme Dioklecijana. Molitvom sokrušio kip boga Dionisa, čime neke od neznabožaca ogorči protiv sebe a neke opet privede k veri. Posečen za Hrista 295. godine.

viđenje. Ovog svetog muža, kako mi on sam ispriča, ožalosti jedan nevernik. I to ožalosti time što odvrati od Crkve jednog vernika i privede svome bezbožju. To silno ogorči blaženog Karpa. Razume se, trebalo je da bude strpljiv, i da otpalog od vere neprestano savetuje korisnim rečima, a da pomenutog nevernika savlađuje blagošću. I

cvetaše vera hrišćanska u Nikomidiji i uvećavaše se iz dana u dan. Jednom car baveći se u tome gradu, saznade o množini hrišćana i napredovanju crkve hrišćanske, pa se ogorči veoma i smišljaše plan, kako da ih sve pogubi. U tom se približi praznik Roždestva Hristova, i car saznavši da se svi hrišćani o tom prazniku skupljaju u crkvu, naredi,

od sveta i produžili ruke moje do Tvoga skuta. Blagoslovi neprijatelje moje, Gospode. I ja ih blagosiljam, i ne kunem. Blagoslovi ih i umnoži ih; umnoži ih i još više ih ogorči protiv mene - Da bi moje bekstvo k Tebi bilo bespovratno; Da bi se nada u ljude iskidala sva kao paučina; Da bi se smirenje potpuno zacarilo u duši mojoj; Da bi srce moje

Filipovoj glavi, koju je nemilosrdno gurnula nogom i tako udaljila od Mićunove glave. Taj krajnje nerazuman i nepristojan gest ove u tom trenutku pomahnitale žene ogorči prisutne, na koje ostavi mučan utisak. Ovo u prvom redu zbog toga što se radilo o dva glasita crnogorska junaka, a uz to i dva bliska rođaka. Ovaj nedoličan i

, pokraj kaucije mogao bi kakvu službu dobiti. Ali i gde mu obreknu, propadne, jer dočuju da je bio na robiji - to je najgora konduita - pa je propao. Šta zna raditi? ogorči na ceo svet, pa i na samog sebe. Za ekonomiju nije bio. Kad ga niko nije zajedao, u mirnom raspoloženju, bio je u piću umeren, ali u jarosti opasan. A taj Vasa Rešpekt; koga

ću pismo pročitati. ogorči svojom brzinom, preranošću i pohlepom da odnese i one, poput našeg Toleta, koji po našim željama i uverenjima zaslužuju dugovečnost. Tole je bio poslednji izdanak

pak i Timotej ostadoše ondje. 15 Pratioci dovedoše Pavla do Atene pa se vratiše noseći Sili i Timoteju zapovijed da što prije dođu k njemu. 16 Dok ih je u Ateni iščekivao, ogorči se Pavao u duši promatrajući kako je grad pokumiren. 17 Međutim raspravljaše u sinagogi sa Židovima i bogobojaznima, a na trgu svaki dan s onima koji bi se ondje zatekli

i nevoljne i pomagaše im. Najzad se reši primiti monaški čin, i o tome govoraše on sv. Polikarpu: oče sveti, knezovanje u ovome svetu ne može da bude bez greha, i već me ogorči i izmoždi. "Polikarp mu odgovori: ako ovo (monaški čin) od srca želiš, neka bude volja Božja." No jednom u Smolensku razboli se knez na smrt, pa naredi brzo da ga nose u

kao kneza u Beogradu. "Ali, mada tako slobodna od strane Napoleonove, Austrija je, ipak, zazirala i od Turske i od Rusije, ne želeći da ih nekim prepadom izazove i ogorči . Ona s toga ide polagano. Najpre upućuje u Srbiju svog pretstavnika, J. Paulića, koji je imao da bude jedna vrsta diplomatskog agenta i kome je bila namenjena uloga da

ogorči

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov