slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "oligarhijskom".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
i dobija. To još jednom pokazuje do koje mere su naše stranke postale privatne klijentelističke firme koje funkcionišu u skladnom savezu sa privredno-političkim oligarhijskim centrima moći, koji se tek sporadično spominju u ovoj izbornoj kampanji. Zato u našem političkom životu nema novih ideja, kreativnih ljudi i izazova jer su uništene pretpostavke za odvijanje i razvijanje stvarne političke dinamike i programske konkurencije. Politika se odvija u zatvorenom oligarhijskom krugu, a izbori su i dalje opredeljivanje za manje zlo i više izvesnosti bez stvarne socijalne i političke alternative. Sama činjenica da je ideja o belim listićima dočekana od svih stranaka kao najveća politička jeres govori koliko je krhka politička legitimnost na kojoj počiva naš politički sistem. Pošto se većina naših stranaka poziva na evropska iskustva i vrednosti onda bi bilo interesantno videti kako se u demokratskim zemljama u kojima postoji neophodna
traži da bude odan i dobar član partije, da za nju što više radi i da joj čini što veće usluge da bude, dakle, dobar partijac; da ume da dejstvuje na masu, da radi s njome i da je sposoban da je privuče i drži u što većem broju da bude dakle demagog. Dobar partijac i demagog, to su glavni uslovi i kvalifikacije koje se od njega traže . oligarhijskom krugu? Na kojim to političkim, idejnim i moralnim osnovama počiva naša savremena demokratija kada ove ocene date još pre osam decenija verno oslikavaju našeg savremenog političara i našu savremenu politiku? To je temeljno pitanje savremene demokratije i politike, i ono se ne može razmatrati mimo naše političke tradicije, ni izvan realnih političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturoloških okolnosti. Jedina svetla tačka je u činjenici da razvoj demokratije u Srbiji
protiv nje. Od glavnih političara te grupe jedino je Garašanin preživeo. Uspešno se snašao i pod novom-starom dinastijom. Savet je u događajima za vreme Svetoandrejske Skupštine izgubio sav svoj prestiž. Iako je porazio kneza, njegova pobeda je bila pirova. Jedini istinski pobednik u ovim događajima bila je institucija Narodne Skupštine koja je zahvaljujući mladim parizlijama [ 17 ] uspela, bar na kratko, da preuzme vrhovnu vlast. Skupština je zadala strahoviti udar oligarhijskom Savetu koji se od njega više nije mogao oporaviti. Tako je sa slabim i neautoritativnim knezom otišao i Savet. Prema rečima Slobodana Jovanovića, bilo im je suđeno da padnu zajedno. Aleksandar Karađorđević je morao da padne jer nije bio jak vladalac koga je novo vreme tražilo, i koji je imao da usredsredi vlast u svojoj ličnosti. Ustavobranitelji su s druge strane, takođe morali da padnu, jer se ustavobraniteljska oligarhija koju su predstavljali nije mogla pomiriti s
funkcije i ne postoji jasno ustanovljena politička kontrola njihovog rada. Došlo je do velikog gomilanja državnih i partijskih funkcija koje obavljaju gotovo uvek isti stranački funkcioneri, tako da se samo nastavilo sa poznatim načinom funkcionisanja partijske države i stvaranja centara moći i lobističkih grupa, koji sada čine zatvorene i sebi dovoljne oligarhijske grupe i lobističke liste . oligarhijskom ustrojstvu. Samo 40 članova odbora bira se na samoj skupštini, a ostali postaju članovi po funkciji i tako se zakonito uspostavlja oligarhijski poredak u stranci. I svi ostali organi u stranci formirani su na isti način. Postoje dve vrste članova organa stranke - oni koji su to po funkciji i automatizmu i onaj zanemarljivi, manjinski deo koji se bira neposredno. Na taj način poništava se osnovni demokratski princip neposrednih izbora i jednakosti članova u korišćenju
DS-a i Pravilnik o neposrednim izborima. U Statutu ne postoji obavezujuća norma o neposrednim izborima, već samo statutarna mogućnost čija realizacija zavisi upravo od stranačke oligarhije koja će sporadično odlučivati kad će pristupati neposrednim izborima, verovatno onda kada im najviše odgovara . oligarhijskom kontrolom. U procesu kandidovanja, pored tri odsto članova opštinskog ogranka, kandidata za predsednika i članove opštinskog odbora predlaže sam odbor. Tako je uvek moguć odgovor stranačke oligarhije da i članovi DS-a imaju pravo da predlažu kandidate, što je samo varljiva uteha jer članstvo nema mogućnost da se horizontalno povezuje, a nisu obezbeđeni ni ravnopravni uslovi vođenja kampanje. I u numeričkom smislu, očigledna je neravnomernost u pravu na
o velikom demokratskom prodoru? Teško da se, s puno argumenata, može braniti teza da nije ostvarena bitnija demokratizacija unutarstranačkog odlučivanja. Neposredni izbori nisu sami sebi cilj, oni su pre svega osnovno demokratsko sredstvo za uključivanje članstva u proces predlaganja i izbor kandidata za stranačke funkcije. Apsolutno je svejedno da li se članstvo DS-a izjašnjava za jedinog kandidata na delegatskim skupštinama ( predloženog u uskom i posvećenom oligarhijskom krugu ) ili na neposrednim izborima ako monopol predlaganja pogodnih kandidata i mogućnost vođenja unutarstranačke kampanje ostane u rukama dobro organizovane i uhodane stranačke nomenklature koja je uvek spremna da od neposrednih izbora pravi samo još jednu ispraznu i otužnu farsu .
Politički savet DS, čija bi glavna uloga bila, zajedno sa resornim odborima, da okuplja intelektualni potencijal ne samo Demokratske stranke, i dalje vode ljudi koji snose veliki deo odgovornosti što je Demokratska stranka ostala bez svog nekada izuzetno snažnog uticaja među intelektualcima . oligarhijskom ustrojstvu i delovanju Demokratske stranke. Ne mogu isluženi partijski kadrovi da revitalizuju intelektualni dijalog i pokrenu kritičku raspravu ne samo unutar Demokratske stranke. Stasala je čitava jedna nova generacija intelektualaca i javnih delatnika koji ne mogu da dođu do izražaja u oblikovanju intelektualnog i idejnog profila stranke, ona je ostala kao i sama Demokratska stranka van matice najvažnijih intelektualnih i idejnih rasprava koje se vode u
na Kosovu, doživeo je svoj kreščendo u Libiji, a sada se nalazi pred porazom u Siriji, gde se kao nepremostiv bedem pokazuju odlučnost nacije i snaga ruskog oružja oligarhijskom diktaturom
Dragana Đilasa opredelila za delegatski način glasanja jer su oni tu na svom dobro poznatom terenu. Pri tome se oni pozivaju na Đinđiđevu koncepciju o stranci kao preduzeću, to je pervertirana verzija ideje političkog pragmatizma oličena u političkoj ideologiji apsolutizacije zastupanja realnih političkih interesa, bez obzira na to što to može dovesti do gubljenja programskog utemeljenja stranke. Zato je i najvažnije ko će uspeti da sačuva i osnaži svoju moć u oligarhijskom ustrojstvu stranke i ko otvara realnu perspektivu da će stranka imati mnogo veće izglede da bude prihvatljiv koalicioni partner u naredno periodu .
porezom . oligarhijskom ( autokratskom ) sistemu manje štetna za dobrobit naroda od apatije građana koji žive u demokratiji. Naime, nemirenje naroda sa stanjem u društvu neophodan je preduslov za napredak i glavni je korektiv na putu ka demokratizaciji istog tog društva. To jeste, narodna pobuna ni u jednom trenutku ne sme da se uspava, ukoliko jedan entitet ne namerava da nazaduje i ne želi da dopusti da njime ovlada bezakonje. Pomenuta apatija, o kojoj je govorio Monteskje, na kraju neminovno
, taj slabo poznati deo Švedske koji pisac pokušava da konačno prikaže svetu . oligarhijskom ustrojstvu i funkcionisanju u Demokratskoj stranci nije ništa ozbiljnije i dalekosežnije promenilo. I o tome svedoče i ovi izbori za beogradski odbor koji su pokazali svu tvrdokornost uspostavljenih klijentelističkih i oligarhijskih odnosa koji su glavna brana u revitalizaciji ove stranke. Pri tome se i dalje posebno ističe da su neposredni izbori i više kandidata u DS-u vrhunac ostvarene demokratičnosti u našem stranačkom životu. Zaboravlja se da neposredni
kao ulaznica u oligarhijske stranačke krugove. Stranke su svojim okoštalim načinom organizovanja postale prevaziđeni politički relikt i najveća smetnja daljem razvoju demokratije u Srbiji. Dovoljno je samo analizirati statute naših stranaka i videti da su one organizovane kao strogo centralizovane liderske organizacije u kojima nema mesta za ozbiljne rasprave. U našim strankama se još nije desio 5. oktobar, one su ostale ukotvljene u svom mrtvilu i autističnom oligarhijskom načinu funkcionisanja bez ikakvog realnog uticaja članstva na kreiranje i vođenje politike. Kao da se ostvaruje upozorenje Vinstona Čerčila da partije postaju udruženja male grupe ljudi protiv ostalog dela naroda. Bez duboke demokratizacije i unošenja demokratskih i stvaralačkih inovacija u političke programe naših malih i velikih stranaka ni promena zakona o političkim strankama i modela izbora na lokalnom nivou neće biti delotvorna. I dalje ćemo čitati izjave
, dok se ono brani potemkinovskom demokratijom i ideologijom "slobodnog tržišta ". Oni najviše pričaju o demokratiji, reformama i liberalizmu kojim skreću pažnju sa dovršavanja rasprodaje zemlje i njene budućnosti malobrojnim oligarsima. Što će neki od njih biti" domaćeg porekla ", a drugi čisti stranci ne menja suštinu priče o "kartelu elita" koja već danas u kontroliše privrednu, medijsku i političku sferu u Srbiji. Kilava demokratija je prelazna faza ka otvorenom oligarhijskom poretku. U međuvremenu se koriste medijsko-politički kapaciteti "reformista" da se diskvalifikuju oni koji bi mogli zasmetati "tranziciji" koja vodi surovoj oligarhiji latinoameričkog tipa. Izbor demagogije koja pokriva "revolucionarnu pljačku" između "reformskog" ili "patriotskog" stila zavisiće od onog "da se Vlasi ne dosete ", uključujući i uvek podobne etikete fašizma za diskvalifikovanje opozicije ovim procesima. Baš kao što su svi oni koji su se u
gvozdeni zakon subordinacije koji karakteriše odnose unutar nedemokratskih stranaka. Ovakav način funkcionisanja radikalne stranke služi Zoranu Avramoviću da je označava kao najbolje organizovanu stranku u Srbiji. Šta je zaista u našim političkim uslovima dobro organizovana stranka? Da li je to organizacija u kojoj nema nikakvih otvorenih pitanja i dilema i koja funkcioniše kao dobro podmazana mašina čiji je jedini cilj da služi vrhovnom partijskom vođi i njenom oligarhijskom vrhu. To je očigledno dovoljan razlog za Zorana Avramovića koji radikale predstavlja kao demokrate od formata koji se služe samo i isključivo demokratskom procedurom. Upravo je radikalna stranka najviše doprinela svojim samo "sporadičnim incidentima" da se obesmisli parlamentarizam i stvarna demokratska procedura u našem političkom životu. Ne radi se o incidentima, već o političkoj praksi otvorenog populizma u kojoj nema mesta za demokratsko vođenje politike. I
; i autoritarnim oligarhijama, npr. u Rusiji. Trebalo bi govoriti i o pomoći zrelih oligarhija mladim oligarhijama da se konsoliduju. Naposletku, da ne bude zabune, autor ovog članka ne smatra da je socijalizam odlikovala demokratija, pošto se tu radilo ( a i radi, kako svedoče primeri Kine, Kube ili Venecuele ) o autoritarnom poretku koji poriče političku slobodu. No, i kapitalizmu nedostaje demokratija, jer tu se radilo i radi, uz mogući izuzetak države blagostanja, o oligarhijskom poretku koji poriče jednakost i socijalnu pravdu .