ujedinjuje dve ravni vizuelnog iskustva verizam i apstrakciju. opažajnoj mogućnosti ona pre obezbeđuje teren ili trkačku stazu na kojoj se takmiče dve različite perspektive opažanja (uz

, integralnog čoveka, ističe se aktuelnost Makluanove ideje o medijskoj kontroli posredstvom studiranja novih opažajnih modela.

koje neće povlađivati navikama gledanja i očekivanjima posmatrača, on teži da ujedno aktivira i njegove opažajne i afektivne moći. Svoje ranije radove ubacuje u građu novih i od celina rađenih u nekim drugim vremenskim i prostornim

posmatranju vizuelnih senzacija. Kako teorija geštalta ističe jednostavnost forme kao primarni preduslov njenog opažajnog kvaliteta, osnovni cilj istraživanja postaje problematizacija ovog stanovišta i njegovo reinterpretirano

pokretački motiv, koji diktira formu. Apstrahovanjem konkretnog kolorita, umetnik se nesvesno udaljava od realno opažajnog u traganju za zvukom boja. Njegov žustar i jasan crtež otkriva stvaralačku moć proisteklu iz neretko infantilnog

aspekt koji postiže upotrebom jezika matematike, ritmom brojeva, dok primenom geometrije iskušava i naša opažajna pravila koja počivaju na geometrizaciji sveta. Harmonija je u skladu s geometrijom, ali sučeljavanjem

. opažajnoga u fizičkoj stvari koja je u ovom smislu izgrađena i prisutna i u umetničkoj tvorevini - predstavi. Predstava jeste i

i glume), izdvajam umetničku i stvaralačku ličnost i životno iskustvo reditelja da bih to stavio u odnos pojavnoga i opažajnoga buduće predstave, u kojoj će druga stvaralačka ličnost, glumac, umetnošću scenskog otelotvorenja postati scenski "

. Jedna od najobuhvatnijih definicija empatije potiče upravo od njega. opažajni svet druge osobe i sasvim biti u njemu kao kod kuće. Ovo uključuje sveprisutnu i stalnu osetljivost na menjajuće

preobražaj samog sveta, koji uglavnom ne zapažamo, ali koje ubrzanje i usporenje svojim optičkim preterivanjem čine opažajnim . - Žan Mitri (Jean Mitry, slika br. 3): Ubrzanjem, usporavanjem i snimcima unazad ni vreme ni prostor nisu ni na koji

vrste. On je čak i mimo života. opažajni svet biva potrošen pošto su ta dva sveta komplementarni.

se on ne razvija iz IDA i da postoje funkcije EGA koje nisu u sukobu sa IDOM i SUPER-EGOM. Neke od funkcija EGA su saznajne i opažajne , funkcije pamćenja, mišljenja i odlučivanja.

. opažajnog sveta problematična postavka, i shodno tome, sva Platonova ispitivanja pojma suštine zapravo pokazuju kako se ono

u Platonovoj teoriji, u vlastitom pretumačenju, Aristotel smatra da oblici nisu večni prauzori koji se ponavljaju u opažajnom i pojedinačnom. I kod Platona i kod Aristotela je razlučen kinetički uzrok od oblika (kao uzroka). Nisu platonovske

smislu delatnosti samopostavljanja, oblikovanja. Očito je znači da oblik, ili kako god treba nazvati to obličje u tom opažajnom , ne nastaje niti postoji njegovo postajanje, a to važi i za suštinu (jer, to je ono što postaje u drugom, bilo usled