Lomonosova, naredbom ruske carice Jelisavete Petrovne, najstariji je ruski univerzitet. Zgrada Univerziteta se prvobitno nalazila na Crvenom trgu, a Katarina Velika je naložila da se preseli u sadašnju neoklasičnu građevinu na drugoj strani ulice Mohovaja. No, kada kažemo Univerzitet u Moskvi, prvo što nam padne na pamet je impozantna arhitektura zgrade Lomonosov u kojoj se Univerzitet nalazi od 1953. Naime, 1949. Staljin je naredio da se izgradi sedam kula koje bi opasivale grad, a arhitekta Lev Rudnev dobio je zadatak da projektuje najveću od sedam sestara, koja bi udomila Moskovski univerzitet. U to vreme, sa svojih 240 metara, zgrada je predstavljala najvišu zgradu na svetu van Njujorka, a do 1990. najvišu zgradu u Evropi. Ipak, do dan danas ostaje ubedljivo najviša obrazovna institucija na celom svetu, budući da je prva sledeća, tokijska kula Modo Gakuen Kakun, izgrađena 2008. godine, čak 35 metara niža .

je sve do kraja XIX veka bila omiljeno boravište beogradskih umetnika. Duga prizemna zgrada ove kafane srušena je 1903. godine da bi na njenom mestu bila podignuta zgrada Uprave fondova. Kasnije je u nju smešten Nardoni muzej. Trg je u narednim decenijama lagano dobijao svoj današnji oblik. Prvo je 1930. godine sagrađena Palata "Riunione" u kojoj se sada nalazi bioskop "Jadran ", a kada su 6. aprila 1941. godine u bombardovanju Beograda srušene stare prizemne zgrade što su opasivale trg, oslobodio se prostor za izgradnju Doma štampe. Međutim, plato ispod Trga, oivičen ulicama Francuskom, 29. novembra, Makedonskom i Braće Jugovića, ostao je neregulisan tokom sledećih 50 godina .

otišao do vrbe potresao je i tri puta izvinjavajući se ponovio: "Ne tresem sa tebe rosicu no sa mene groznicu." Zatim je beli luk ostavljao na vrbu i bežao glavom bez obzira da ne bi video ono što ljudskom oku nije dozvoljeno, onostrane sile koje uzimaju njegovu ponudu i odgovaraju na molbu . opasivale samo žene. Kod nas činile su to pre sunca u sklopu priprema za ritualna kupanja u reci na Mladence, Cveti i Đurđevdan. Možemo prepoznati ženske obrede vezane za vegetativni ciklus i praćenje biljnog sveta. Vrba je uopšte korišćena kao biljka napretka, te su se tako grančicama vrbe šibali i jaganjci i opasivale vedrice mleka da mleko naraste. Čajkanović beleži da je narod verovao da za vrbopuc kada vrbe cvetaju ženski seksualni nagon naročito postane snažan. Vrba ima i

devojke su se češljale vrbovim grančicama da im kosa duga poraste. Opasivanje vrbom je bio širom slovenskih naroda poznat običaj. Ali vrbom su se za bolje zdravlje opasivale samo žene. Kod nas činile su to pre sunca u sklopu priprema za ritualna kupanja u reci na Mladence, Cveti i Đurđevdan. Možemo prepoznati ženske obrede vezane za vegetativni ciklus i praćenje biljnog sveta. Vrba je uopšte korišćena kao biljka napretka, te su se tako grančicama vrbe šibali i jaganjci i opasivale vedrice mleka da mleko naraste. Čajkanović beleži da je narod verovao da za vrbopuc kada vrbe cvetaju ženski seksualni nagon naročito postane snažan. Vrba ima i ugledno mesto u narodnoj medicini. Ona je lek za dizenteriju, kašalj, grčeve u stomaku, groznicu, za nadolaženje mleka i tu se spisak ne završava .

počeo 7. marta ( 19 marta, po julijanskom kalendaru ), ali ne i koliko je trajao, i kada se završio. Konkretnije informacije o tome nam daje Prota Mateja Nenadović u svojim Memoarima. On piše da je, posle kraće, pasivne opsade Valjeva ustanički napad počeo u noći Belih poklada, ( noć 6, na 7 mart, odnosno 18. na 19 mart - kada je počeo i napad Karađorđa i Janka Katića na Rudnik ). Turci su blokirali prilaze gradu, ali su se potom povukli unutar visokih kamenih zidina koje su opasivale Muselimov konak. Borbe su vođene ceo dan ( čitav smo ih dan iz pušaka tukli ). Uveče je Prota Mateja krenuo preko Save u novu nabavku ratnog materijala, a nekoliko dana kasnije je čuo da su, baš te noći, kada je otišao, Turci iskoristili priliku da se neopaženo izvuku iz improvizovane utvrde i pobegnu iz Valjeva tako da je ujutru 20. marta grad osvanuo slobodan .

, ... Sorento sve to objedinjuje i cini boravak, na obali Tirenskog mora, svakom gostu nezaboravnim ... Godinama ovaj deo Italije privlaci svetski džet set, filmske majstore koji koriste neverovatne scene Napuljskog zaliva za svoja remek dela ( Talentovani gospodin Ripli ), ali i obicne ljude koji bi na trenutak da se opuste i da uživaju u ambijentu Italia Vera Sorento su osnovali drevni Etrurci a potom ga kolonizovali stari Grci. Ostaci nekadašnjih zidina koje su opasivale grad još uvek su vidljivi u istorijskom centru Sorenta. Nakon Grka ovim prostorima zavladali su Rimljani koji urbanizuju naselje, a potom se smenjuju Vizantijci, Langobardi, Normani i Aragonezi ... Svi oni su ostavili traga u tradiciji i mentalitetu lokalnog stanovništva. Najveci procvat Sorento doživljava tokom 18. i 19. veka kada lepoticu Tirenskog mora posecuju mnogi svetski slavni pesnici, pisci, kompozitori i plemici ( Bajron, Kits, Skot, Dikens, Gete, Vagner

govore o strateškom značaju grada, iz koga su gospodari, između ostalog, nadgledali svoje posede u vinogradarskoj Župi. Livada na kraju seoskog puta kroz malinjake gornje Župe i jednostavna drvena kapija označili su da pešačko osvajanje Koznika može da počne. Nogu pred nogu, metar po metar, i tako, verovali ili ne, nekih desetak minuta do ulaska u grad. Na koju stranu pre krenuti da li do ostataka najviše kule, drvenih kola, trpezarije, bunara, ostataka zidina koje su opasivale grad

koje su bile duge vitovnicanke_nekada do kraja lista na nogama. Ispod suknji su oblačile duge lanene košulje. Kosa im je bila sakupljjena, žene su nosile kosu opletenu u spletove. Na nogama žene i devojke su obuvale vunene čarape do kolena koje su vezivane vrpcom ili štrufnom. Čarape su bile ofarbane obično postojanim tamnim bojama. Letnja garderoba žena u tim vremenima XIX i sredinom XX veka, nošene su duge i bele i široke košulje, opasane kanicama. Preko toga su opasivale kecelje bogato izvežene i to četvrtastog oblika. Od ukrasnih predmeta žene su nosile prstenje, grivne, a oko vrata bogate niske zlatnih dukata, kecelje su bile opasivane i sa prednjeg i zadnjeg dela tela .

izuzetna magična snaga i moć u lečenju. Šibanje leskovim prutićem bilo je poznato i kod starih Germana. Za dren se veruje da svojom tvrdoćom utiče na zdravlje, želi se da se bude ' ' Zdrav kao dren. ' ' Drenovim grančicama se na Mladence i Blagovesti šiba stoka ' ' za zdravlje. ' ' Od magijskih radnji za zaštitu zdravlja i prevenciju bolesti bilo je često i opasivanje prutem ili granom vrbe, leske ili drena, koje je imalo istu funkciju kao i šibanje. ' ' Devojke su se na Đurđevdan opasivale vrbom da budu vitke kao vrbe. ' ' [ 6 ] Pričešćivanje pupoljcima određenog drveća bilo je takođe u običaju. Dren, kao biljka koja daje zdravlje, korišćen je za pričešćivanje na Božić u šabačkom kraju. Dren se davao i porodilji odmah posle porođaja. Leskovim pupoljcima se pričešćivalo na Božić ili Uskrs. ' ' Cigani u Šumadiji pričešćuju se na Đurđevdan glogovim listom ' ' [ 7 ] Ljuljanje je takođe magijska radnja sa lustrativnim dejstvom. Ljuljanje je vršeno od Božića do

u red najlepših i najposećenijih pećina u Srbiji. Svake godine ovu lepoticu vidi preko 40.000,00 posetilaca. Ostale pećine na ovom području nisu otvorene za posetioce a smatra se da ih ima preko 100. opasivale grad. Kule su međusobno povezane, a najviša je despotova kula .

¶ opasivale . Na plećima im je bila tanka košulja i kratko, duboko spreda izrezano jeleče, tako da im se grudi, trbuh i ruke kroz tanku košulju prozirale. Sa spuštenom kosom niz leđa, samo lakom maramom pokrivenom jedna ili dve Ciganke igrale, pregibajući se s najvećom elegancijom i lakoćom i udarajući jednu o drugu na prste nataknute čampare. To su čengije ili čočeci. Dok one igraju, sviraju po jedan ili dva Roma u violinu, a po jedna Romkinja udara u daire. S vremena na vreme zapevaju