Koštunicu, koga dobro pamti iz referendumskih vremena. Tada je dr Vojislav, koliko se sećamo, sa mnogo emocija oplakao raspad poslednje Jugoslavije, ali se nije nimalo obradovao (obnovljenoj) državnoj samostalnosti Srbije.

osamljeni i sirotni čoveče ne reci: ko će me ožaliti kad umrem? Ko će me mrtva oplakati? Gle, Gospod Hristos ožalio te je i oplakao i živa i mrtva srdačnije nego što bi to učinila majka.

kad je protumačio da predsednik Republike baš treba da ima dve funkcije? Zar nije moja žrtva, koju sam pred kamerama i oplakao , time umanjena? Prepustio sam partiju Vučiću, a zbog odluke Ustavnog suda osećam se ne baš kao da gazim Ustav, ali kao da

, a one koje je izgubio na bojnom polju, povratio i oživeo u stihovima. Onome što je izgubio u realnosti, dao trajnost i oplakao u desetercima. I ne samo to: Srbi su se okupili oko likova iz svoje poezije. I još više - počeli da se na njih ugledaju, da ih

: otkud i odakle početi, gde pristupiti kopanju rude, koja je svud, ali nedovoljno pristupačna) jer je opevao, jer je oplakao , jer je veličao čovečanstvo u njegovom napoleonovskom idealu jasne harmonije ciljeva - dotle, šta su od Nemačke

gde je nekada bio sahranjen knez Lazar (kako o tome veli predanje). Narod ga je u Gračanici, po pričanju očevica iskreno oplakao .

pa posle dosta muke uspe da ga teško rani u jednoj zasedi. Sirgijana, već u samrtnom ropcu, doneše pred Dušana, koji ga je oplakao i sahranio kao najrođenijeg. Sirgijanovi ljudi, obezglavljeni, a mamljeni od Grka i preklinjani da ne budu izdajnici

Sančo Pansa "prevaziđenih ideoloških koncepata" Kada sam već toliko "mali ", kako ustvrdiste Uostalom Sančo Pansa je OPLAKAO svog dobrog Don Kihota i još DUGO POŽIVEO SEĆAJUĆI GA SE Ako to uopšte ima značenja ZA VAS Ako ne, ajte da NE DAVIMO OSTALE

u jednopartijskom ili višepartijskom sistemu. Ovoliki neuspesi Pa, to još nikome nije uspelo Narod je dostojno oplakao svog vođu: suzavac je ispunio očekivanja. Idejno smo potkovani, a od sreće - njištimo. Srbi žele da žive u jednoj državi

manastira od strane Persijanaca i Saracena, 614. godine. Čuven po vrlinama i svetosti. Kao drugi Jeremija oplakao opustošenje Jerusalima i odnošenje Časnog Krsta Gospodnjeg u Persiju od strane neznabožaca. Ostavio knjigu

prvog do poslednjeg čoveka na zemlji. Hristos je osetio bolove na krstu i zbog naših grehova u sadašnjem vremenu. On je oplakao u vrtu Getsimanskom i našu zlobu, i nemoć i poročnost. Krv svoju On je namenio i nama. Ne prezrimo, braćo, tu neiskazano

Sirgijana, a sam uspe da na vreme pobegne do gradskih kapija Soluna. Nedugo potom Sirgijan umre, a Dušan ga je iskreno oplakao i dostojno sahranio. Sada je opsada Soluna postajala sve teža, jer su Sirgijanovi Grci sve više napuštali Dušana i

Imperije (nedavanje blagoslova poseti Džoa Bajdena manastiru Visoki Dečani). Laos (verni narod) po Božjoj promisli oplakao je počivšeg Patrijarha Pavla oplakujući i apostasiju njegovih naslednika. No uz sve posrtanje jerarhije ostaje nam

po šalterima, redovima, na ulicama i u potrošačkih korpama. Da je među nama koji narodski revolucionar verovatno bi oplakao svu tu neiskorišćenu ustaničku energiju. Ali tako je to sa problematičnim konceptima - čas važe, čas ne važe (u

njegovu poeziju bez imalo rezerve. Jedan od njih, Franjo Paskvalić, otac potonjeg pesnika Ljudevita, a pesnik i sam, oplakao je njegovu smrt 1517. godine italijanskim sonetom, štampanim tek više decenija kasnije. [ 8 ] Tamo je, između ostaloga

oplakao

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov