Jovanu. Tamo, u ženskoj priprati Studeničkog Sabornog hrama, na južnom zidu iznad figura stolpnika i mučenika, nailazimo na neobičan freskopis: ženska osoba u srednjoj dobi života ogrnuta monaškom rizom u molitvenom stavu, kleči pred likom Presvete Bogorodice, a iznad klečeće figure stoji natpis: O Presveta Djevo i Boga našeg mati, primi moljenje sluškinje svoje monahinje Anastasije. I ničeg čudnog u svemu tome ne bi bilo, da u naučnim krugovima dugo godina nije opstojavala jedna uvrežena teza da zemni ostaci Ane, supruge velikog župana Stefana Nemanje, počivaju u sada razrušenom manastiru Presvete Bogorodice kod Kuršumlije. Tu, u zadužbini svoga supruga, Bogorodici kuršumlijskoj, Ana će posle njegove abdikacije primiti anđeoski obraz, pod imenom Anastasija. Ovde će dočekati svoju zemnu končinu, a tu će biti i mesto njenog večnog boravišta. U naučnu postavku da se ispod Studeničkog freskopisa na kome je izobražen lik Prepodobne

je ovoga puta osećaj da je odmoran, i: usledi jedan napor učinjen rukama i one mu se nađoše pod glavom. Pošto time odagna i poslednju najcrnju misao o smrti, a i onaj mrak nije više kuljao, pa je time otklonio i najmanju sumnju u svoje - totalno slepilo, stade jednim dugim pogledom uočavati ono što ga okružuje, ali mu je to uočavanje padalo nekako tužno, s punom neodagnanom prisutnošću raspada, što je dolazilo od tih stvari koje su odavale utisak , opstojavala je ta misao u njemu o: totalnom raspadanju svega ovde, pre pomisli o: smrti, nesreći, gladi, raspadanju jetre i bubrega. To totalno raspadanje u kome će se prvo ovi suri zidovi sklopiti nad njim i gomilom prljavih stvari, pa će se posle toga dići samo prašina koja će lebdeti iznad Tešnjara i ovoga grada i ove Doline Suza i dizaće se do neba, možda sve, ne samo ovaj smrad i njegovo telo, već sve sve - mislio je, da li je i to pravedno i šta je pravedno

, valjda, niko drugi ne može da bude na dva mesta odjednom, znači ona bela prilika je ipak tamo, na svome uobičajenom mestu kraj lavaboa, pored ogledala . opstojavala tamo iza lesonita, pa mu se činilo da je postojala bezmerna, pružajući se daleko tamo preko reke i dalje, dalje, pričinjavalo mu se, do nebesa. Zbog nje, velike i ogromne tišine, nestalo je ljudi, a on, imao je osećaj, kao da je sred nekakvog mora, ili neke ravnice

bivanje pretvorila ni u dan ni u noć, već u nekakav nerazdan, poludan, ispunjen morama i prikazama natopljenim rakijom, u nedane u kojima mora da bude vikalo ne bi li mu prišao čovek da ga podigne da ovde ne istruli i ne raspadne se sve oko njega kilometrima unaokolo, unaokolo do Gospoda boga, ako ga ima Zar se sva ova beda skupila u ovakvim očajnim danima? - misli, koja li ga to vila paklenica drži u životu, čemu bi, i za koga? Ali je misao o danu nesreće uporno opstojavala u mozgu i pretvarala se u vrelog crva: Susreće li čovek, mislio je, neki znak pred svoju nesreću? Vidi li on u pogledima ljudi, u izgledu stvari, u ponašanju bilja i zverinja neki znak o svojoj nesreći? Zar je moguće da sve dolazi tako iznenada? bez najave, a tako prokleto isplanirano - razmišljao je i došao samo do toga po njega pogubnog dana: Koga je brijao toga dana, pitao se, ko mu je bio u radnji, šta je govorio na sat-dva pre nego što će noge da

u Kraljevski luk zbog svog uspešnog kontakta s Katarinom fon Šprengel? Da li je neko ( ko je bio skriven u svom odlučivanju ) bio siguran u moje sposobnosti prevladavanja Bezdana? Oslanjam se na jednu činjenicu koja nedvosmisleno otkriva istinu u mom slučaju: niko nema toliku moć da nekažnjeno cepa Veliku celinu. U ovom slučaju to je urađeno sa S. Vodolijom i prešlo se na J. dijecezu; niti pak da osniva novu bez saglasnosti svih iz Velikog centra. Posle dužeg vremena u kome je opstojavala Srebrna Vodolija po direktivi Centra - Frank Rilman otkriva svoje pravo lice; ne samo da je likvidirao S. Vodoliju već je, ima nekoliko meseci, poveo rat protiv mene i Južne dijeceze. Da li to znači da sam ja u potpunoj nemilosti sve do skrivenog adeptskog vrha ?

dobijaju svoju punoću i deluju sa pozornice. Jenko, a i Marinković obilato su koristili narodni melos, pratili događanja i pojačavali emotivne efekte i često razgrađivali pojedine prizore kako bi u njima bila dominantna muzika i pesma. Ljubomir Petrović je umeo da pravi lagane fabule, neopterećene psihologijom, sa dosta obrta i vešto pripremljenih efekata, pa su to postali uzorni komadi koji su bili namenjeni narodu više za razonodu nego pouku. Ova dela su stoga dugo opstojavala na novosadskoj i beogradskoj sceni a i na repertoaru svih putujućih pozorišta koja su se javljala ne samo krajem, već i početkom ovog veka. U suštini to je bio prototip narodnih komada sa pevanjem koji su prihvatili i drugi pisci, a među njima i neki istaknuti srpski pripovedači .

koji pravi intrige i preko svojih niskih strasti smišlja osvetu. Sve se u ovoj drami odigrava samo po sebi, bez pravih emocija i dubljih motiva i zato je oživljavanje "Seobe Srbalja" završilo poražavajuće za ugled lisca a i samo pozorište . opstojavala u svesti glumaca, pa su se njenom obradom bavili Miloš Cvetić, Sava Todorović, posebno Milutin Čekić a i kasnije reditelji sve do sedamdesetih godina dvadesetog veka. Jedna od poslednjih scenskih provera vezana je za Jugoslovensko dramsko pozorište i reditelja Milenka Maričića. Za ovu priliku urađeni su stilizovani dekori i kostimi. Svi akteri predstave bili su zadivljeni romantičarskim strastima koje su nalazili u ovom delu i nisu nastojali da svoje utiske i

, mita i istorije, likova i ideala, to je realizam dobijao mogućnosti da izvire iz svakog dela u kome postoji asimilirani i preobraženi život u svom umetničkom dejstvu. Sve je to nagoveštavalo da su stare ili nove komedije, komadi iz narodnog života, sa pevanjem ili bez, vezani više za život i literaturu a samim tim i za nove scenske odlike u igri glumaca . opstojavala i preobražavala u svim razvojnim periodima srpskog pozorišta. U tom pogledu ona je dobijala više podsticaja od pisaca koji su se opredeljivali za realistično prikazivanje života nego od nekih najpoznatijih glumaca. Jer, i oni su se delili na tragičare željne slave i ravnodušni prema zbilji svakodnevnog života, i one druge komedijante, koji su uživali u svome realizmu i gotovo kultnoj prisnosti koja se razvijala između njih i gledalaca. Zato se ne može reći da je strogo

, mišljenja kritičara, lako je uočiti da postoje dosta bitne razlike između zvaničnih deklaracija i onog što označava svakodnevnu aktivnost unutar pojedinih ansambala . opstojavala kao osnova pozorišne umetnosti. I u ansamblima koji su na početku ovog okupacionog perioda prošli kroz političku proveru i dalje su bili gotovo svi poznati glumci. Među njima jedino je Radomiru Raši Plaoviću bilo odmah od početka zabranjeno da se pojavljuje na sceni Uz to, neka pozorišta bila su znatno ojačana poznatim umetnicima koji su došli iz drugih krajeva. Najpopularniji među ovim umetnicima postali su na izvestan način i simboli dramskog stvaralaštva. Komadi su

jednog drugačijeg životnog iskustva. Na Čistu srijedu u Subotici je započeo projekt » Bunjevački Put križa «, kojim se želi pridonijeti obnovi propalih ili srušenih križeva krajputaša. Skoro smo, u povodu 10 godina HNV-a, čuli kako je hrvatska manjinska elita najmanje ateizirana od svih etničkih elita u Vojvodini tijekom desetljeća nepodijeljene vlasti. Kršćanska, katolička odrednica hrvatskog čovjeka u Panoniji jest najsnažnija nit njegova identiteta, koja je opstojavala tijekom svih režima i državnih zajednica. Otuda ne čudi što su svećenici Rimokatoličke crkve bili među najvećim narodnim preporoditeljima i čuvarima hrvatske samobitnosti u prošlosti i među najvećim uglednicima u sadašnjosti. Naporedo s time, vjera se kod običnog čovjeka u bunjevačkoj subetničkoj, ovoj našoj zajednici, uz sve povijesne lomove, uvijek iskazivala brižljivo njegovanim oblicima obiteljske i pučke pobožnosti. Krajolik Bajskog trokuta prepun je

jugoslovenskom igranom filmu i obradjuju period 1945 - 1990. godina, a zatim su objavljane još dve Filmografije srpskog igranog filma koje beleže vreme 1945 do 2000. godine. Poslednja decenija nevremena koje je pritislo našu svakodnevicu pa tako i našu kulturu, ostavila je neminovne posledice i na izdavačku delatnost Instituta za film. Srećna okolnost je što su se, izmedju ostalog, sami autori snalazili za finansijska sredstva pa je tako izdavačka delatnost opstojavala uprkos svim nedaćama. Bacivši pogled unazad na zlatno doba publikovanja najvrednijih dela iz oblasti filma, kada su u kreiranju izdavačke politike Instituta učestvovali najeminentniji filmski teoretičari, estetičari, esejisti i kritičari ostaje nada u bolja vremena koja se već možda naziru .

opstojavala

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov