II na spavanju. Sećanje na njihov neuspeli podvig sačuvao je njihov zemljak i sapatnik, Konstantin Mihailović iz Ostrovice u svojim Janičarevim uspomenama.

Turaka i nagovarali poljske velikaše da se spremaju za obračun s Turskom. Isto onako kao što je Srbin Konstantin iz Ostrovice svojom čuvenom Turskom hronikom, koja je u stvari memoar, hteo da pokaže mađarskom i poljskom kralju kako izgleda

Čupića 1910, knj. 29, str. 191 196. Proizvoljna je pretpostavka o vezi ovih kozaka s onima koje spominje Konstantin iz Ostrovice .

koji su nastojali da u Poljskoj probude interesovanje za borbu protiv Turaka. Delu jednoga od njih, Konstantina iz Ostrovice , pod naslovom Turska hronika će kasnije profesor Živanović posvetiti posebnu studiju. Interesovanje za Poljsku u ta

pri kršije, kod nas je arija druga, jer je naše sve krupnije, pa i stoka. Ko tu maglu kod nas viđa, a počimljući od Bribira i Ostrovice , pa niz brdo eto ti je i ciglo jutro, š česa niz brdo vavijek kad ideš, svijet je tavan i po greda ' narasla panušina i

dobro proglašen je 1986. godine Ostrovice i Sečenički Letopis u vezi sa dvema bitkama koje je vodio u septembru i novembru 1454. godine. Prva bitka se zbila u Banje

Nišavi, nalazi se još jedan mali motel. Ostrovice . Dugačak je 3 km. S leve strane Nišave, pod nagibom od 75 - 80 stepeni, uzdiže se kanjon do 300 metara visine. To je brdo

, bio je sedište Rudničke nahije. Na oštroj kamenoj piramidi, 4 Km od Rudnika, nalaze se ruševine stare tvrđave Ostrovice , koju je 1454 godine razorio sultan Mehmed II Osvajač. U blizinu su i ostaci starih tvrđava Kule Orlovića Pavla i Treske

je prikazana kao biće demonske snage, za šta je dokaz i ona izgorela trava ispod nje. Ostrovice na Rudniku, gde je despotica umrla. Predanje kaže da je prilikom zidanja ovog grada Jerina koristila kao radnu snagu

, zaključuje Bilić, a prenosi hrvatski Tportal. Ostrovice , i pružio mu mogućnost, ne uvek prijatnu, da okusi mnoge bede i iskušenja, da prođe kroz mnoge mene, da oseti mnoge

: "Turska istorija ili kronika, verno i istinito spisana od nekog Srbina ili Bošnjaka, zvanog Mijailo Konstantinov iz Ostrovice , kog su Turci negda zarobili i međ janičare dali ". već po samoj stilizaciji vidi se da je ovo poslednje bilo pravi naslov

bilo pod naslovom: "Historia neb kronuka turecka, od neuakeho Rbca neb Vosnjbka jmenem Michala Konstantuna z Ostrovice , nĕkdu od Turkuov zajateho a mezu Jencare daneho, wěrne a pgawě sepsana. A wudana od Alexandga Aujezdskeho w Lutomišli

publici. Šafarik je tu rekao da je Konstantin Mihailović, odnosno po njemu Mihailo Konstantinović, rodom iz rudničke Ostrovice , da je rođen oko 1430. godine, da je "od roditelja boljeg stanja ". Onda dalje priča pojedinosti iz Mihailovićeva

je takođe rekao da je Konstantin Mihailović bio Slovak, da je poreklo vodio iz "raške zemlje ", da je rodom bio iz Ostrovice , a ta Ostrovica je po njemu u Bosni. Morao je on negde pročitati da je i u Bosni postojala neka Ostrovica, što mi takođe

, izdatom u Beču 1860. godine, u prvoj svesci, i to u prvome radu pod naslovom Paměti turécki Mich. Konstantinoviće z Ostrovice podvrgao pažljivoj analizi mnoge pojedinosti iz dela Konstantina Mihailovića. On će dati čitav niz tvrdnji i