u grad radi nekih poslova; no pri povratku sustiže me mračna noć, i ja zalutah, i naiđoh ovuda. Molim te, dakle, čoveče Božji, sažali se na mene i ne dopusti da me ovde pred tvojim vratima rastrgnu zverovi. Dopusti mi da ovu noć provedem kod tebe, pa čim svane ja ću otići svojim putem. Prepodobni se sažali, uvede je unutra, iznese pred nju hleb i vodu, ostavi je tu u prednjoj keliji, a sam se zatvori u unutrašnju keliju. Žena se prihvati hleba, i otpočinu malo. Zatim, pretvarajući se da je bolesna, ona stade gorko plakati i stenjati; i dovukavši se do vrata unutrašnje kelije, ona moljaše prepodobnog da joj pomogne. Svetitelj proviri kroz prozorčić, i videvši je bolesnu beše u nedoumici šta da joj kaže i šta da radi. A ona reče: Molim te, oče, pogledaj na mene, i ogradi me krsnim znakom, jer me srce silno boli. Čuvši to, on izađe k njoj, odmah naloži vatru blizu nje, donese sveti jelej što je imao, i

samo sveti monasi - Sveti Antonije Veliki, Sveti Makarije Veliki, Sveti Sisoje Veliki, Sveti Onufije Veliki i drugi veliki isposnici koje imamo u kalendaru - primili su ih sa još većom čašću, sa ljubavlju, oprali su im noge, odmorili ih i postavili za sto . otpočinu , jer behu umorni .

Duhom, i umesto dragog kamenja ima skupoceni biser - Hrista ". [ 7 ] Takva ukrašenost ove palate mnogo je lepša od one u Solomonovom hramu, u kome behu izobraženi likovi heruvima, drveće i cveće. Ali i u ovom živom hramu, u Prečistoj Djevi, jasno se vidi heruvimski lik: jer svojim heruvimskim životom Ona se ne samo izjednači sa heruvimima nego ih i prevaziđe. Kada je Crkva navikla da svetitelje naziva heruvimima, pevajući: "Kako ćemo vas nazvati, sveti? Heruvimima, jer na vama otpočinu Hristos "; [ 8 ] utoliko više Djeva Bogorodica je heruvim, jer u Njoj otpočinu Hristos telom Svojim, i na njenim prečistim rukama Bog sede kao na prestolu: Djeva postade presto heruvimski. A izobrazi Ona u sebi i slike plodnih drveta, postavši duhovno plodnom maslinom u domu Božjem i cvetnom palmom ( Ps. 51, 10 ), zbog čega se sada i naziva živonosnim vrtom, kada Crkva peva: "Iz nerodnog korena Bog čudesa izvede nam živonosni vrt - Mater Svoju ". [ 9 ] Sve se ovo govori

ove palate mnogo je lepša od one u Solomonovom hramu, u kome behu izobraženi likovi heruvima, drveće i cveće. Ali i u ovom živom hramu, u Prečistoj Djevi, jasno se vidi heruvimski lik: jer svojim heruvimskim životom Ona se ne samo izjednači sa heruvimima nego ih i prevaziđe. Kada je Crkva navikla da svetitelje naziva heruvimima, pevajući: "Kako ćemo vas nazvati, sveti? Heruvimima, jer na vama otpočinu Hristos "; [ 8 ] utoliko više Djeva Bogorodica je heruvim, jer u Njoj otpočinu Hristos telom Svojim, i na njenim prečistim rukama Bog sede kao na prestolu: Djeva postade presto heruvimski. A izobrazi Ona u sebi i slike plodnih drveta, postavši duhovno plodnom maslinom u domu Božjem i cvetnom palmom ( Ps. 51, 10 ), zbog čega se sada i naziva živonosnim vrtom, kada Crkva peva: "Iz nerodnog korena Bog čudesa izvede nam živonosni vrt - Mater Svoju ". [ 9 ] Sve se ovo govori o duhovnoj lepoti njenoj. Ali Ona ne beše lišena ni telesne lepote, kao što o

i od zajedničkog života sa svetim ocima. Ali on, kome Bog beše tvrđava protiv neprijatelja, uz pomoć Božju, i molitvama i poukama svog učitelja i duhovnog oca, kome stalno ispovedaše svoje pomisli, ostade nepokolebljiv i nepobediv od iskušenja đavolskih. Pošto prepodobni Anastasije provede u tom manastiru sedam godina, i steče veliku duhovnu riznicu vrlina, bi od Gospoda pozvan mučeničkom vencu ovakvim viđenjem. Na Veliku subotu, posle dnevnoga truda, prepodobni otpočinu malo, i zaspa. I učini mu se da stoji na visokoj gori, i pristupi mu jedan svetlonosni muž, koji držaše zlatnu čašu, ukrašenu skupocenim dragim kamenjem, punu vina, i pruži mu je govoreći: "Uzmi i pij" - I uzevši je, odmah je ispi. I duša mu se ispuni neiskazane slasti. I on još u snu razumede da je to znak kojim ga Gospod priziva željenom mučeništvu. I prenuvši se od sna, sav radostan i veseo, otrča u crkvu na saborno uskršnje bogosluženje. Tamo

umiljenja ispriča svoj san, i tvrđaše da će sigurno ovih dana umreti ili prirodnom smrću ili kojom drugom. A bojaše se da mu kaže kako želi da za Hrista mučenički postrada, da mu starac ne bi to zabranio, te bi se ugasio plamen revnosti njegove za Hrista, i on se lišio venca mučeničkog. Otac pak tešaše ga sa mnogo ljubavi. A kad se razdani i služaše se sveta liturgija, prepodobni Anastasije se pričesti Božanskim Tajnama, i bi sa bratijom za opštom trpezom. Kad nastupi noć, on malo otpočinu , ali se brzo probudi, jer mu unutrašnja neiskazana želja za mučeništvom ne davaše mira. I onda tajno iziđe iz manastira, ne ponevši ništa sa sobom osim monaškog odela što je imao na sebi. Po odlasku iz manastira sveti Anastasije najpre ode u Diospolj Palestinski. Odatle krenu na goru Harizin radi molitve. Posle toga proputova i druga sveta mesta, pa ode u Kesariju Palestinsku, i zadrža se tamo dva dana u crkvi prečiste Djeve Bogorodice. Zatim u istom gradu otide u crkvu svete

celiva starčevu glavu, i moleći se za njega izgovaraše reči blagoslova. Zatim starac uze učenika svog, i vrže ga pred noge njene govoreći: Blagoslovi ovog učenika mog a čedo tvoje A ona, celivavši ga, reče: Bože otaca mojih, koji u času ovom predstojiš ovde da me odvojiš od tela ovog; Ti Gospode, koji znaš sve korake i putovanja koja ovaj brat učini odlazeći i dolazeći do ove pećine radi imena Tvog i radi nemoći i ništavosti moje, učini da duh svetih otaca otpočine na njemu kao što otpočinu duh Ilijin na Jeliseju Zatim obraćajući se starcu reče: Gospoda radi, oče, nemojte mi posle smrti svlačiti odelo u koje sam obučen, da se ne bi saznalo ko sam. - I pričestivši se prečistim Tajnama Hristovim, reče: Oseni me, oče, znamenjem Hristovim, i pomolite se za mene - I pogledavši na desnu stranu, ona reče: dobro ste došli ( A ovo reče svetim Anđelima ). I gle, lice njeno zasija kao vatra. Zatim se prekrsti, i reče: Gospode, u ruke tvoje predajem

, kao neko drvo koje divno stoji, a grane su mu osvećeni i bogobojažljivi i hristoljubivi monasi i sav osvećeni crkveni zbor; a sred njih svih kao slatkoglasna ptica, Sava monah, mila uteha hristoljubivom starcu; čisto, pak, lišće i prekrasni cvetovi proročke propovedi, tj. časnih jevanđelja učenja i apostolska predanja i zapovesti svetih otaca; a mnoštvo plodova, to je uzdanje, koren vere, a dobre nade plod, sa ovim što je napred rečeno, i blagi miris. Zažele i vaistinu otpočinu na drvetu, u kome pojaše ptica izmenjujući glasove. To izmenjivanje glasova, o bogoljubivi gospodine moj, napisaću pet tvojih premudrih čuvstava viđenje: slušanje onoga drveta, mirisanje, pojanje, milovanje ptica i izletanje i ostalo. ( 23 )

proživeh sa svetim Makarijem. Neka dela i čudesa njegovog bogougodnog života sam videh, a neka doznadoh od onih koji su ranije živeli sa njim. On jednom vide kod velikog oca Antonija probrane palmove grane, od kojih je on pleo kotarice, i potraži mu jedan snop tog granja. A sveti Antonije mu reče: Stoji napisano: He poželi stvari bližnjega svog ( 5 Mojs. 5, 21 ). I čim to reče, sve se grane kao od vatre sasušiše. Videći to, Antonije reče Makariju: Eto, Duh Sveti otpočinu na tebi, i ti ćeš posle mene biti naslednik mojih vrlina. Potom nađe đavo svetog Makarija u pustinji veoma iznemogla telom, i reče mu: Ta ti si dobio blagodat Antonijevu, zašto je ne upotrebiš za sebe i ne tražiš od Boga hrane i okrepljenja za pešačenje? - Odgovori mu svetitelj: Gospod je snaga moja i slava moja; a ti nemoj kušati slugu Božjeg. - Onda đavo satvori privid, i svetitelju se privide kamila, natovarena raznim jestivnim stvarima, kako luta po pustinji. I kada vide

i smrdljivi bunar, postade sasud mira skupocenog; ona koja pogubi mnoge duše ljudske, postade mnogima uzrok spasenja. A početak njenog obraćenja k Bogu bi ovakav: Neki pobožni monah, po imenu German, vraćao se s puta u svoj manastir preko Iliopolja. Noć beše pala kad on stiže u Iliopolj. Tu zanoći kod jednog svog poznanika, hrišćanina, čija kuća beše do gradske kapije. Zid sobe u kojoj on zanoći bio je uza sam zid kuće, u kojoj je stanovala Evdokija, o kojoj je reč. Pošto inok otpočinu malo, on po svome običaju ustade u toku poći na psalmopjenije. Kad završi svoje molitveno pravilo, on uze knjižicu koju je sa sobom nosio, i čitaše je dugo. U njoj je pisalo o Strašnom cudu Božjem, i kako će pravednici zasijati kao suncs u carstvu nebeskom, a grešnici otići u oganj neugasivi, gde će se večito mučiti strašno. Po promislu pak Božjem, te noći Evdokija spavaše sama u svojoj sobi, koja se zidom graničila sa sobom u kojoj je onaj inok noćio, i obavljao svoju molitvu i

pomolivši se u crkvi svetih Četrdeset Mučenika, dođoše u episkopiju. A kad Vasilije ugleda snahu svoju, reče: Raduj se, dobra moja, nesumnjivo Gospodnja nevesto, jer se potrudih da tebe radi dođem ovamo. - A ona reče njemu: Raduj se i ti, sveprečasni oče, jer odavno želim da celivam tvoje česne noge. - I reče Vasilije Petru: Molim te, brate, da ovu noć prenoćiš u crkvi sa gospođom svojom. - Petar mu odgovori: Učiniću sve što mi narediš . otpočinu u crkvi sa gospoćom svojom. U crkvi beše i sveti Vasilije sa petoricom pravednih ljudi, i upita ih: Šta vidite nad bratom mojim i nad snahom mojom? - Oni rekoše: Vidimo Anđele Božje gde lete nad njima i mažu mirisima neporočnu postelju njihovu. - A Vasilije im reče: Sada ćutite, i nikome ne pričajte šta ste videli .

. "I postaviše dvojicu, Josifa, zvanog Varsava, i Matiju; i pomolivši se Bogu rekoše: Ti, Gospode, koji poznaješ srca sviju, pokaži jednoga od ove dvojice koga si izabrao, da primi udeo ove službe i apostolstva, iz koga ispade Juda. I baciše kocke za njih, i pade kocka na Matiju, i bi pridružen jedanaestorici apostola" kao dvanaesti ( D. A. 1, 23 - 26 ). Ovaj izbor uskoro bi potvrđen od Gospoda pri šiljanju Duha Svetog u vidu ognjenih jezika: jer Duh Sveti otpočinu i na svetom Matiji, kao i na ostalim svetim apostolima, darujući mu podjednaku blagodat sa njima. Po silasku Svetoga Duha apostoli baciše kocke, na koju će stranu svaki od njih ići radi propovedanja Evanđelja. Svetome Matiji pade kockom Judeja, da u njoj propoveda Hrista Boga: i on se trudi u njoj obilazeći gradove i sela i blagovesteći javivše se spasenje svetu. I kao izabrani sasud on pronese ime Hristovo ne samo među Judejce nego i među neznabošce. Jer predanje nam govori

, a kada se ukaže zgodan trenutak ja ću ga, po želji vašoj, obavestiti o vama. Kada se oni približiše manastiru, u susret episkopu iziđoše monasi, pevajući: Primismo, Bože, milost Tvoju usred ljudi Tvojih ( Psal. 47, 10 ). - Kada episkop sa narodom uđe u manastir, uđe sa evnusima svojim i Evgenija, slična mladiću po odelu i ostriženoj kosi. Pošto odsluži u crkvi Božanstvenu službu, i potkrepi se malo hranom u tri sata po podne, kao što je običaj kod postnika, episkop otpočinu od trudova, i vide u snu ovakvo viđenje: nekakvi ljudi nošahu na rukama neki ženski kip, sličan jednoj od jelinskih boginja, i ukazivahu mu kao bogu poštovanje žrtvama i poklonjenjem. Teško beše episkopu gledati kako ljudi obmanjuju sebe idolopoklonstvom, i on reče toj njihovoj boginji: Zar dolikuje tebi, stvorenju Božjem, da te ljudi smatraju za Boga, i da od njih primaš poklonjenje koje samo Bogu dolikuje? - Čuvši ove reči, boginja odmah ostavi ljude koji joj se klanjahu

opet ? otpočinu neki vojskovođa. Oko mene, pa čak i tu gdje ti sjediš njegovi potčinjeni. Pale su teške riječi. Bilo je i krvi. Kiša je saprala tragove. Ne znam koliko je prošlo al se moda uveliko promijenila. Elem jedan je u zasjedi čekao danima iza mene. Stalno je izvirivao i žmirkao onim svojim očicama. I dočekao je. Oteo je najljepšu djevojku koja je nogom kročila ovom zemljom. Nije se mnogo branila. Branili su oni koji su danima poslije toga uzalud tragali. A oni ni traga kao da su u

kamoli odbranu u vojničkom smislu . otpočinu u nebeskim veseljima tvojim večnim, mnoge tuge i boljke obuzeše vazljubljena ti čeda, i u mnogim tugama život provode, jer njima vladaju Ismailićani, i trebamo svi pomoći tvoje .

otpočinu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov