položi u jednoj odaji carskoga dvorca. Sestre pak njegove i kćeri tajno dolažahu k svetim moštima, kađahu ih mirisima i paljahu sveće, česno ih poštujući i s ljubavlju im se klanjajući. No ubrzo doznavši za to, zloverni car odmah uze kovčeg sa

. I kada dolažahu k sebi od viđenja, oni se osećahu potpuno zdravi. A oni prizivahu ime Simeonovo na ovaj način: paljahu u domovima svojim kandila napunjena uljem, i kađahu tamjanom, i moljahu se govoreći: Hriste Bože naš, pomiluj nas

što je na Divnoj gori I dobijahu milost od Gospoda. A oni koji ne imađahu dovoljno ulja, nalivahu malo u kandilo, i paljahu ; i kandilo njihovo goraše, ne gaseći se, tri pa i četiri dana, kao da je ulje dolivano. Tako u kandilima njihovim ne

mi u pomoć i ne prezri u ovaj čas mene, sluškinju Tvoju. - Rekavši to, ona umuče. Dok mučitelji nemilosrdno strugahu i paljahu telo svete mučenice, mnogi od gledalaca, ne mogući gledati takvo mučenje, otidoše sa gledališta; drugi pak vikahu ka

mu parčiće mesa. Zatim mu rasporiše stomak iznad pupka i derahu mu kajiše kože i mesa sve do grla. S drugih pak strana paljahu mu telo sa zapaljenim svećama. No sila Božja u nemoći ljudskoj se pokazivaše i Mučenikova se vera od toga još većma

Stefana: u sedamnaesti dan toga istog meseca (jula) vazduh je s neba pustio kao neke varnice na grad, koje se i paljahu i opet gašahu. A pre ovoga beše se podigla strašna oluja koja poskida crkvene krovove u gradu i svrže ih na zemlju; a

¶ paljahu , a onda se ugasiše. A pre ovoga - uzvitlani vihor skinu krovove crkvene u gradu i svrže (ih) na zemlju i poruši mnoge kuće i

ponovo u strašni dan pravednoga suda. Car naredi da ga ponovo muče ognjem i ranama. A kada svetitelja bijahu i paljahu ognjem, iz njegovog paljenog tela izlažaše predivan miris umesto smrada. Mučenik pak trpljaše tako junački, da niti

mu otpadaše i u vazduh odletaše. Ali mučitelju i to beše malo, zato dozva druge dželate: te jedni Karpu svećama rebra paljahu , a drugi mu rane solju posipahu, i zemlja se krvlju svetiteljevom natapaše; žile mu se kidahu i teške patnje izazivahu;

, takovo znamenje, da su videli veliki ognjeni stup gde silazi sa neba, od koga su izlazile plamene luče i sa jarošću paljahu njihova lica, i ognjeni ljudi sa oružjem u rukama i sa velikom žestinom gonjahu ih, sekući njihove pukove. I tako

biti poštovani više nego carevi zemaljski; pa će im se i blagoverni carevi klanjati. Ove reči svetiteljeve kao plamen paljahu mučitelja Dioklecijana. To ga dovede do besa, i on, ne obraćajući pažnju na čudo učinjeno silom Božjom, zaslepljen

paša izbrani Jusuf Bošnjak iz Maglaja, ki prostrije mos prostrani priko rijeke od Dunaja. Svi u ognju svoji bojnici put paljahu mimohode; tim nije čudo da u svoj rici Dunav pod njim skloni vode. Skenderpaša s Arbanasi s lijevoga mu kraja stoja:

vatra na tržištu, gde ovi pobornici zloverja odvedoše mučenika, ali ga ne baciše odmah u vatru nego mu malo po malo paljahu telo, čineći tako kaznu težom i mučnijom. Sveti mučenik, pošto dugo vremena podnošaše ovo strašno mučenje, pa ne

Joanana; paljahu na oltaru za žrtve paljenice i na oltaru kadionom, vršeći sve poslove u svetinji nad svetinjama, i čineći očišćenje za

paljahu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov