. U toj štafeti je bio i iguman Paisije kao i njegov mladi đakon Avakum. Igumana je Naja slao kao "najlepšu jabuku" na peškeš svome veziru. Za kolonom su izmučene i premorene posrtale majka đakona Avakuma Božana i majka igumana Paisija

vezira dubokim klanjanjem, i stao mirno, vezir ga je upitao: "Je li živ onaj peksijan što mi ga je ćehaja iz Čačka na peškeš poslao? "" Živ je i zdrav, čestiti gospodaru "." A dajete li mu šta da jede? "" Komad hleba i malo vode na dan "." Mnogo je I to

, ratovanje Kraljevića Marka, Visokog Stevana i despota Đurđa za istog sultana, Miloševo podvorenje i krvavi peškeš (Karađorđeva glava) sultanu, austrofilstvo poslednjih Obrenovića i tragediju Milana Nedića i njegove Vlade "

mi naručio. - "Muka i zlo ", veli," ja ne znam kad će doći i na me red jednom "-" More, donesi ti štogod deci kapetanovoj na peškeš ", velim mu ja, "pa da viš onda" - "Ama, ako hoće samo, doneću - ko ne bi, samo neka bude vajde" - Ja mu onda ponudim glavu

pendžerima ka nekakvo čudo nečuveno; sam bi ti se ponio padiša kakva mudra ima izmećara. Tada bi se njegove milosti i peškeši na tebe prosuli da ti pođu suze od radosti. To bi srećno i za mene bilo, u med bi mi upala sjekira i porasla puna šaka brade.

pristadoše dvije šure, zeta pristigoše, doniješe gospodskoga dara, da daruju zeta kod svatova. Jedan šura - jedan peškeš daje: dovede mu bez biljege vranca, i na vrancu Latinku đevojku, no se pusnik k zemlji uvijaše, od čistoga i srebra i

put se pominje polovinom XVII veka u turskim poreskim knjigama sa zaduženjem da njen episkop sultanu za berat plati peškeš od petnaest dukata. Imala je tada rang mitropolije, a njena duhovna oblast opisana je kao: Mitropolija đaura oblasti

Da nam dade tursku bujruntiju Da bi malo crkve ogradili Da bi svoju vjeru pridržali. "Sve Zećani kabul učiniše, I za pašu peškeš pripraviše. Prvo pošli Skadru bijelome, Te pred pašom žalbu učiniše. A pošto je paša razumio, Peškeš prima,

učiniše, I za pašu peškeš pripraviše. Prvo pošli Skadru bijelome, Te pred pašom žalbu učiniše. A pošto je paša razumio, Peškeš prima, bujruntiju piše, Da bi malo crkve ogradili, Da zakone svoje pridržaju. Pa otle se natrag povratiše, Dozivaše

Cetinje vladici Danilu, A da bismo njega umolili, Da bi doša, da ni svešta crkvu. Svi Zećani na to pristadoše, te za pašu peškeš okupiše, Pak se diže Hadži-pope Jove, S sobom uze tri-četiri druga, Pođe opet Skadru prokletome. Tu pred pašu oni

, S sobom uze tri-četiri druga, Pođe opet Skadru prokletome. Tu pred pašu oni izlazahu, Pred njim plaču i mole se ljuto. Peškeš prima, bujruntiju piše, Bujruntiju tako napravljaše, U nju dobro pozdravlja vladiku: Čuj vladiko, crni kaluđere Ja

koju su kovali trojica kujundžija, koja je napunjena travom iz Travnika i prekrivena čohom iz Stambola. Sve je to »na peškeš spremljeno« u šeher Sarajevo. Majka zove vuka i bauka da dođu, zamišlja da je vučica Jova rodila, vila mu košulju

da ni dade tursku bujruntiju, da bi malo crkve ogradili da bi svoju vjeru pridržali "Sve Zećani kabul učiniše i za pašu peškeš pripraviše; pravo pošli Skadru bijelome, te pred pašom žalbu učiniše. A pošto je paša razumio, peškeš prima,

učiniše i za pašu peškeš pripraviše; pravo pošli Skadru bijelome, te pred pašom žalbu učiniše. A pošto je paša razumio, peškeš prima, bujruntiju piše da bi malo crkve ogradili da zakone svoje pridržaju. Pa otle se natrag povratiše, dozivaše

, na Cetinju vladici Danilu, a da bismo njega umolili da bi doša da ni svešta crkvu "Svi Zećani na to pristadoše, te za pašu peškeš okupiše; pak se diže hadži-pope Jovo, s sobom uze tri četiri druga, pođe opet Skadru prokletome; tu pred pašu oni