i pokušavajući da ga usmeri protiv mene: (Ne tako davno, maja meseca, bila je tema sazrevanje meda. Pojavi se jedan pisarčić sa savetima, ali punim pakosti i zlobe. Tražio je sve načine i koristio sve mogućnosti za uvrede, vređao, napadao sve

projekte. U štampi će mu se ime spomenuti u sasvim marginalnoj konotaciji, dok će se pridavati značaj lokalnim pisarčićima kao da je ponovo vaskrsnuo Petar Kočić.Ovu izjavu vašu koja odražava stanje danas kod nas sam kopirao pošto mi se

. pisarčić kakav, 500 forinata.

li to da si do sada stvarao zemlju nistarija kad danas nudis sasvim drugo.Da ti nije srpstva danas bi ti bio jedan obicni pisarcic i delo bi hleb ljudi sa skromnim mogucnostima za zivot.Izdao si sebe i izdao si sve srbe koji su ginulu zbog velike

vreće): Dobar dan, glavati gospodini PISARČIĆ (na lijevoj strani, pognuo se po stolu pa brzo i oštro piše).

, slomljeni kuruzi Reko bi čojek da uzdišu za osvetom i pravdom... Samo (plače), samo sam tu njivicu kuruza imo, pa... PISARČIĆ (zajedljivo): A kako ti se zove njivica? To treba slavni sud da zna.

i poždra, da oprostite, ko kakav šikucija. Napravim mu jarmac i metnem ' vako ko sad tebi (sklapa ruke i pokazuje na pisarčiću ), ne budi primijenjeno, oko vrata, ali ne pomaže. Skočio svijet na me ko na bijelu vranu: "Tvoj prasac, Davide,

'. "Dosta Goni ' Vala ti, ' vala i tebi i premilostivoj carevini koja se ona za me toliko brine? ' Vala vam đe čuli i ne čuli " PISARČIĆ : Ne znate vi, gospodine, još ovih bosanskih seljaka. Danas ovaj David hvali i uznosi carevinu do neba, a sjutra bi se,

sud ostavio, to je mirno, ćudevno, pametno; istina, malo mršavo i slabo, ali za nas, blentave Bošnjake, i nije drugo... PISARČIĆ : E, ta ti je, Davide, na mjestu.

parohu, pa nek ' je izgrdi? PISARČIĆ : Pop, pop, Davide.

u ledenom grobu. Napuni mi čovjek lulu duvana - vala mu - pa će na polasku: Davide, veli, pametan si i bistar domaćin... PISARČIĆ (zajedljivo se osmejkujući): E, baš si bistar i pametan

ko gazde. PISARČIĆ : (pokasno): A što znaju te vaše gazde?

šta ti znaš, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi? Zelen si, dijete, zelen ko zelena grana u gori zelenoj. PISARČIĆ : Glupi su oni, Davide, ka gluvo doba. Ne znaju oni ništa, ama baš ništa oni ne znaju

poke, a od poke, oku - kako kad a? E, dede sad kaži, nemoj vrdati E, moj sinko Zelen si, zelen ko zelena grana u gori zelenoj. PISARČIĆ : (zacrvenio se): Ja sam konta nešto drugo, a i ta ti je na mjestu.

, pa ubi ' me... Eto, tak ' i Srbovi da budemo. To oni traže, čujem dolje u čaršiji, već punih šest godina, pa ne mogu da nađu. PISARČIĆ : Pomrčina, Davide, pomrčina, pa ne vide od očiju.