cele biljke kod ovih sistema u toku zalivanja stvaraju se povoljni uslovi za razvoj bolesti krompira, posebno plamenjače , pa je neophodno blagovremeno pred zalivanje vršiti preventivnu zaštitu. Velike zalivne norme, neravnomerna

treba izvoditi kasno popodne ili tokom noći, a pre tog biljke isprskati protiv gljivične bolesti i bakteriozne plamenjače . Mikal ili Alijet su najefikasniji. Posle navodnjavanja prskanje ponoviti. Prska se "kad spadne rosa ".

, koje proizvode plodonosna tela, postoje i prostiji oblici koje poznajemo pod nazivima plesni, buđi, pepelnice, plamenjače , vodene gljive itd.

vinove loze. Prema sadašnjim procenama prvo tretiranje protiv pepelnice će sigurno biti rano za zaštitu i protiv plamenjače . U sledećem tretiranju koje će se obaviti krajem meseca - u trećoj dekadi maja obavezno je tretiranje i protiv

. U sledećem tretiranju koje će se obaviti krajem meseca - u trećoj dekadi maja obavezno je tretiranje i protiv plamenjače . U kišovotim godinama plamenjača vinove loze može predstavljati veću opasnost po vinograde, čak i od pepelnice.

, Akrobat, Equation i drugi koje treba dodati prethodno navedenim fungicidima pri drugom tretiranju za suzbijanje plamenjače . Već smo napomenuli da Quadris i Kabriotop deluju i na pepelnicu i na plamenjaču i tada, ako se oni koriste, ne treba

došli da proverimo kako nam to stoji posle cvetanja i vidimo da vinograd dobro stoji, nema nikakvih flekica što se tiče plamenjače inikakvih indikacia da imamo pepelnice, jak sam zadovoljan za sad.

i sistemičnog a to su Captan u dozi od 2 kilograma po hektaru i Fostonic 80 - WP u dozi od 2,5 kilograma po hektaru protiv plamenjače , koji je dao odlične rezultate, kako u 2010. godini koja je bila izuzetno teška za zaštitu, tako i u 2011. Upravo u ovoj

smo obavili u vinogradima u proteklih desetak dana bila je zdravstvena zaštita od truleži i eventualne pepelnice. Od plamenjače više nema bojazni, ali najznačajnije je bilo da zaštitimo vinograde od suve plesni, odnosno truleži.

rađa, ovce se blizne, rojevi ne beže. Kako je nestalo gusenica, vrana i čavaka što zatiru voće i useve. Kako sad nema ni plamenjače , ni poplave, ni grada, ni suše. Kako je na sve strane "blagodet i izobilije u vinu, žitu i ovoščiju..." I to sve odonda

manjim brojem termina i svi oni imaju etimološke parnjake u nazivu bolesti. Folklorna svest, međutim, vezuje pojavu plamenjače i sa nekim drugim meteorološkim pojavama. U pitanju je lokalna jezička univerzalija - kada je ova uzročno-posledična

iz koje past će knja i odit će žito) ukazuju na postajanje i trećeg člana u analiziranoj binarnoj vezi "kiše sa suncem" i " plamenjače ". U pitanju je izazivač bolesti koji se u folklornoj svesti, potpuno ravnopravno sa nekim izazivačima ljudskih ili

i Finci (up. primere u: Kuusi 1957:213 - 214). plamenjače u našem su narodu dobro poznati. To svedoče i narodna imena za tu biljnu bolest: plamenjača, plamenica, vatra, opeka,

magla, tonja, mana, bastra, balsara) kad se magla podigne. Poslednje verovanje ima naučnog osnova u toliko, što spore plamenjače padaju na žita doista iz vazduha. Ostala narodna verovanja odnose se na povoljne atmosferske uticaje za razviće

padaju na žita doista iz vazduha. Ostala narodna verovanja odnose se na povoljne atmosferske uticaje za razviće plamenjače ", Ranojević 1912:139.