- Sin nemačkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana izjavio je, prekinuvši ćutanje porodice, da je vešanje njegovog oca u Izraelu 1962. bilo opravdano, u svetlu patnji koje je izazvao kao neimar nacističkog genocida u Drugom svetskom ratu u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja . Planeja u koje su se uputili s ciljem pružanja hitne medicinske pomoći povređenima .

nacionalista i separatista, i dalje je najteži problem u Pokrajini Kosovo ". Ovakva se konstatacija češće ponavlja, i - nikom ništa Oj kukavno Srpstvo ugašeno Planeja upali su noću nasilno u hotelu "Turist" u Prizrenu, u sobu Srpkinje V. S. i nožem je prisilili da celu noć ostane sa jednim od njih. Sutradan su joj pretili da ih ne sme prijaviti i onda pobegli .

). Apsolutni porast je za novih 279.705 stanovnika. Od toga Albanaca 269.563 ili 96,4 odsto od ukupnog apsolutnog porasta . Planeja , Pouska i Kačan ) više od 80 odsto stanovnika se izjasnilo kao Albanci. I u većim urbanim sredinama ( Đakovica, Peć, Uroševac, Gnjilane, Kosovska Mitrovica, Prizren i Priština ) najveći deo muslimanske, romske i turske populacije izjasnio se kao Albanci. Time je došlo do narušavanja nacionalne strukture u korist albanskog, a na štetu srpskog, crnogorskog, muslimanskog, romskog i turskog stanovništva. Nacionalni sastav stanovništva prema ovom popisu izgledao je

bez najave, iz Niša krajem marta 1999. godine, kao dobrovoljac, na Kosovo. Na početku bombardovanja se u porodičnoj kući pojavila u uniformi i roditeljima, Veroljubu i Veri, saopštila da ide na ratište . Planeja . Bilo je mnogo ranjenih i ona je sanitetskim vozilom priskočila u pomoć. Prilikom izvlačenja ranjenika sa borbene linije, njeno vozilo pogođeno je raketom. Samo 6 dana pre kraja bombardovanja, Slađana je život izgubila na Kosovu. Četrnaest godina kasnije, tuga roditelja ne jenjava, ali su čelnici Grada odlučili da joj na neki način odaju priznanje .

da ima radosne vesti, venčala se s ruskim dobrovoljcem Jurijem Osipovskim, i to u manastiru Svetih Arhangela u Prizrenu. Kum joj je bio njen starešina Božidar Delić kaže za Telegraf Slađanina sestra Vesna Stanković, pa nastavlja : Planeja , kada ih je pogodila minobacačka granata s teritorije Albanije. Kako sam kasnije čula, bila je teško ranjena, ali živa. Rusi su je na rukama doneli do bolnice u Prizrenu, a priča se da neki doktor Albanac nije hteo ni da je primi. Možda bi ostala živa da je na vreme stigla do lekara, da je helikopterom upućena u bolnicu, ali nije imala šansu .

zemljak Leskovčanin to nam je ulilo dodatnu sigurnost. Nakon kraćeg vremena nas 42 rezerviste iz Leskovca ušli smo u kamione i krenuli ka odredištu. Morali smo se vratiti kroz Prizren kako bi došli na put za Paštrik. U Prizrenu smo se opet zaustavili kako bi uzeli opremu koja nam je nedostajala, Ris je svo vreme bio sa nama i naredio je da nam u magacinu obezbede sve što je potrebno a onda nas je ostavio tu da sačekamo da se vojska organizuje i obezbedi nam prohodan put od Prizrena do Planeje . Moralo je proći kroz nekoliko sela kako bi tamo i stigli, mada su bila napuštena nisu bila bezbedna za prolazak kolone kamiona. Javljeno nam je da možemo krenuti, da je vojska na terenu i da nas obezbeđuju, a nama je rečeno da držimo spremno oružje i da se ne opuštamo. Nakon nekih sat vremena vožnje uvideli smo i zašto, naišli smo na selo koje je bilo u plamenu. Došli smo do pola sela a onda se zaustavili, nije bilo moguće proći pored par kuća i štala koje su buktale u plamenu

kojim smo se kretali bio je pravi planinski put prekriven stenama i kamenom. Što smo bili bliži Paštriku nailazili smo na sve veće uspone i lošije puteve, kamioni su se sa oprezom kretali jer više nismo imali vojnu pratnju. Dobili smo naređenje da napunimo oružje municijom i da budemo u pripravnosti za borbu ako do nje dođe, jer na ovom terenu je bilo pucnjave iz snajpera pa čak su šiptarski teroriste presritali vozila na koje bi ispaljivali ručne bacače zolje.Od Prizrena do planeje vozili smo se nekih 3 ipo sata. Napokon su kamioni stali kraj jednog sela, selo od nekih 200 kuća to je bila Planeja.Stajali smo ali se i dalje nismo iskrcavali iz kamiona, čekao se oficir.Sa desne strane je bilo selo iznad koga se prkosno izdizala planina Paštrik, bilo je u samom podnožju planine, a sa leve strane na jednom brežuljku videle su se 30 - tak kuće udaljene nekih 500 do 1000 metara, ka njima je skretao jedan puteljak.Tamo su se kamioni uputili a i mi s njima. A onda se naš

uputili a i mi s njima. A onda se naš kamion zaustavio kod prve kuće, dok su ostali nastavili dalje.Tu je sišlo nas dvanaestoro.Tu je bio potporučnik Peka, mlad momak koji tek što je došao sa akademije bez ikakvog ratnog iskustva, ali ipak pošto je tek stigao sa akademije smatrali smo da je obučen da se nosi sa vojskom i svi smo slušali šta ima da nam kaže.Objasnio nam je gde se nalazimo, da smo pri komandi karaule Gorožup koja se nalazila u Šeh mahali, mahali koja je pripadala selu Planeji od koga je uostalom bila udaljena nepun kilometar. Poveo nas je ka jednoj kući da se smestimo.Kuća je bila napuštena tek nedavno, to smo zaključili po psu koji je bio i dalje zavezan lancem tik uz česmu, po njemu se videlo da nije mnogo gladovao a vode je imao jer je iz česme voda lagano tekla.Vlasnici kuće su najverovatnije mislili da će sve ovo brzo proći a to smo uostalom i mi mislili.Pas je bio pravi Šarplaninac, ogroman i zastrašujući.Svo vreme je lajao na nas i žestoko se

tik iznad vrha planine, pa pošto je avion leteo nisko a brznom većom od zvuka tako da mi nismo ni čuli avion u naletu već samo momenat kada su zafijukale granate, a da stvar bude strašnija i ozbiljnija u ovom napadu je korišćena termo bomba koja svojom jačinom prevazilazi mnogo puta, bombu koja je po veličini mnogo veća od ove popularnu krmaču kako su je borci nazvali zbog svoje veličine i punjenja od 1000 kg eksploziva.Bomba uopšte nije ni pala na naše položaje već u susedno selo Planeja udaljeno vazdušnom linijom svega kilometar, a budući da između Planeje i Šeh mahale nema drveća samo dolina jer se oba sela nalaze na brežuljke između je čist prostor a pošto je naša kuća prva ka Planeji zato je tako jako i osetila udarni talas bombe .

tako da mi nismo ni čuli avion u naletu već samo momenat kada su zafijukale granate, a da stvar bude strašnija i ozbiljnija u ovom napadu je korišćena termo bomba koja svojom jačinom prevazilazi mnogo puta, bombu koja je po veličini mnogo veća od ove popularnu krmaču kako su je borci nazvali zbog svoje veličine i punjenja od 1000 kg eksploziva.Bomba uopšte nije ni pala na naše položaje već u susedno selo Planeja udaljeno vazdušnom linijom svega kilometar, a budući da između Planeje i Šeh mahale nema drveća samo dolina jer se oba sela nalaze na brežuljke između je čist prostor a pošto je naša kuća prva ka Planeji zato je tako jako i osetila udarni talas bombe .

planeja

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov