i drugim najvi 1 im planinama sačuvani su ostaci glacijalnog reljefa - cirkovi, valovi, morene - nastali tokom pleistocena . Na ovim i drugim visokim planinama iznad šumskog pojasa, dejstvom snega i mraza stvaraju se oblici periglacijalnog

je u ne tako davnoj geološkoj prošlosti, tačnije u kvartaru - pre otprilike 2 miliona godina. Svoj vrhunac doživelo je u pleistocenu , a jedno od njegovih najprepoznatljivijih obeležja svakako su mamuti koji su naseljavali ledene tundre.

sa očuvanom koštanom osnovom levog roga impozantne veličine. Procenjeno je da fosilni ostaci potiču iz srednjeg pleistocena precizirao je ovaj stručnjak.

je bila 2 miliona godina mlađa, kaže Piter Tans iz Nacionalne služba za okeane i atmosferu (NOAA). To je bilo za vreme Pleistocena . Bilo je mnogo toplije nego danas, kaže Tans, Bilo je šuma na Grenlandu, nivo mora je bio viši za 10 do 20 metara. Radi

Udaljila se rezignirano, pošto me je prvo upitala da li me interesuje Kika i prezentacija Bog zna koje ere (da li je to bio pleistocen ?) u 11 sati pre podne.

je o starosti pronađenih ostataka za sada, samo na osnovu fotografija, teško govoriti, ali da se radi o periodu gornjeg pleistocena . Na području istočne Slavonije ostaci mamuta do sada su nađeni na području Vinkovaca, Vukovara, Bapske i Slavonskog

su lovili, čime su se hranili. Ostaci flore i faune u blizini Pljevalja navode na zaključak da je tokom srednjeg i ranog pleistocena klima u oblasti današnje Crne Gore bila radikalno drugačiji u odnosu na danas.

i ranog pleistocena klima u oblasti današnje Crne Gore bila radikalno drugačiji u odnosu na danas. pleistocena ovdje je bilo jako vruće. Tada su Pljevlja, klimatski, bila slična današnjim afričkim savanama. Rani pleistocen

pleistocena ovdje je bilo jako vruće. Tada su Pljevlja, klimatski, bila slična današnjim afričkim savanama. Rani pleistocen obilježile su hladnoće, mada, bili su to uslovi, ako ne prijatni, onda relativno pogodni za život kazao je Mihail

Fakulteta je analizom mikrofaune (ostataka sitnih glodara iz Balanice) zaključila da pripadaju srednjem pleistocenu , dakle periodu koji je trajao od pre 750.000 godina do pre 130.000 godina. "To znači da vilica definitivno pripada

periodu koji je trajao od pre 750.000 godina do pre 130.000 godina. "To znači da vilica definitivno pripada srednjem pleistocenu ", kaže arheolog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dušan Mihailović, rukovodilac istraživanja, "i

15.000 godina. pleistocena pre oko 300.000 godina sve dok njihov broj nije počeo da se smanjuje pre 15.000 godina.

Doutija, istraživača iz Kalifornije, i njegove saradnike da se zapitaju da li nestanak megafaune, poput mamuta, u pleistocenu možda stoji iza promene vegetacije u holocenu.

i religija, dinamike istorijskih događanja, do važnih dešavanja u našim životima piše Taleb. Još otkako smo izašli iz pleistocena uticaj Crnih labudova se povećavao, a naročito je osnažio tokom industrijske revolucije, kada je svet počeo da

Morava usekla domnu epigeniju koja u predeonom izgledu čini neraskidivo jedinstvo sa Mojsinjskim planinama. Tokom pleistocena su česte smene hladnijih i toplijih perioda uslovili ogoljavanje podloge, stepski karakter predela uz dominaciju