jače i bezobzirnije jurišaju na ćirilicu. Tako je general Stjepan Sarkotić, zemaljski poglavar Bosne posle generala Poćoreka , ovako prokomentarisao odluku Bosanskog sabora od 11. novembra 1915. da se zabrani ćirilica: Srbi sa svojom

od zgrade suda u kojoj je održana prva sednica Vlade početkom 19. veka, mesta na kome je bila prva kancelarija maršala Poćoreka , katastra u kome je stolovao Nikola Kalabić, posete manastira u okolini grada, Brankovine, reka Kolubare i Gradac i

generala Franka, nalazila se na prostoru Bijeljina, Zvornik, Priboj, Brčko. Šesta armija, pod komandom generala Poćoreka , bila je grupisana u rejonu Vlasenica, Rogatica, Kalinovik, Sarajevo, dok se Druga armija, pod komandom

. Šesta armija imala je 160 bataljona, 12 eskadrona i 84 baterije, neposredni komandant feldcajmajster Oskar fon Poćorek . Grupe Šnjarić i Hauser, jedna brigada i 15 bataljona pešadije, bila je locirana na gornjoj Drini na prostoru Foče.

tih pozicija krene u protivnapad.Srpske trupe uspele su da zadrže Austrougare nekoliko dana zbog loše procene Oskara Poćoreka da su tu stacionirane srpske zaštitnice. Zbog toga on 20. novembra u borbu uvodi 15. i 16. korpus VI armije: 15. korpus:

položajima, dok je Timočka divizija I poziva (iz sastava II armije) poslata kao pojačanje Odbrani Beograda. Poćorek uviđa potpuni poraz 16. korpusa i proboj austrougarskog fronta zbog čega 06.10. naređuje VI armiji da se povuče na levu

Ljiga i Toplice, upućujući Drinsku diviziju II poziva kao pojačanje II armiji, koja nakon toga prelazi u napad. Poćorek naređuje 08.12. V armiji da obustavi napad i da se sa VI armijom, koja je u povlačenju, povuče i utvrdi na liniji:

. Poćorek smenjen sa mesta glavnokomandujućeg Balkanske vojske krajem 1914. godina, a na njegovo mesto je postavljen nemački

da prevaže na srpsku stranu. Poćorek prebacio je još jednu jedinicu, Četvrti korpus, iz Srema u Šabac sa zadatkom da smesta napadne Šumadijsku diviziju,

, odlučila se da brzim ofanzivnim dejstvom glavnine svoje tzv. Balkanske vojske, pod komandom generala Oskara Fon Poćoreka , udari na Srbiju sa zapada, preko donjeg toka reke Drine (a ne sa severa i dolinom Morave) i pokori je najduže za dve do tri

, i na privremeno prisustvo svoje 2. armije već određene za ruski front. Na tu njenu odluku verovatno je uticao i sam Poćorek tvrdeći, samouvereno, da će i samo sa trupama 5. armije uspeti veoma brzo da ovlada teritorijom severozapadne Srbije i

Valjevo, upravo na rođendan Cara Franje Josifa, spremajući mu, tim povodom, na dar jedan veći grad Srbije. Inače, Poćorek je ceo rat protiv Srbije smatrao lakom vojničkom šetnjom do Niša.

) do Šapca, a naročito snažno na prostoru koji je u dolini Jadra kod Zavlake branila srpska 3 armija. To je bio dokaz da Poćorek još nije bio odustao od namere da istovremenim prodorom na levom (južnom) krilu srpske vojske na pravcu Loznica

protivnika, privremeno, osujetila je napore austrougarskog 4. korpusa a ujedno i strategijsku zamisao generala Poćoreka da slomi srpsku odbranu na celoj liniji fronta Mišar Potes Jevremovac. Tako je i ovo severno (desno) krilo srpske

Bosnu u njoj dići ustanak, Austrougarski generalštab, strategijski, a komandant Balkanske vojske general Oskar Fon Poćorek operativno-taktički, suprotno svim načelima racionalne strategije, naopako su usmerili ofanzivu na Srbiju sa