poslednji Rimski trijumf: bitka na Katalaunskim poljima. Rimski vojskovođa Aecije, poznat i kao ' poslednji pravi Rimljanin ', potpomognut Vizigotima kralja Teodorika, pobeđuje Atilu, ali ga, iz taktičkih razloga, ne uništava. 455. godine Vandali pljačkaju Rim 475. godine Romul Augustul postaje car 476. godine ( 3. ili 4. septembra ) germanski zapovednik Odoakar skida sa vlasti Romula Augustula, kao poslednjeg vladara Zapadnog rimskog carstva ( ali mu, kao dečaku , pošteđuje život, pa ovaj umire oko 511. godine ) i proglašava se kraljem Italije, što se smatra i poslednjom godinom Zapadnog rimskog carstva, dok Istočno rimsko carstvo ili Vizantija nastavlja da traje do 1453. godine. 480. godine u Splitu ( u Dioklecijanovoj palata ) ubijen ( otrovan ) poslednji legitimni car Zapadnorimskog carstva ( jer je Romul Augustul ' vladao ' samo Italijom ), Julije Nepot. Istoričari se uglavnom slažu da se sa 476. godinom godinom propasti Zapadnog rimskog

povodom patrijarhovog priloga za izgradnju vršačke gimnazije: Krasno je zaista u položeniju biti gdi dobra činiti i zavoditi od jedne samo volje zavisi. ( Serbska pčela, god. VII, 1836, str. 151. ) Ovaj ironičan komentar tumačimo i kao odličan primer Sterijinog uverenja koje prepoznajemo i povodom njegovih književnih protuslovja: gde god je jedan autoritet usamljen i u poziciji gde mu niko ne oponira, on postaje uzrok jedne sveopšte destrukcije koja, najposle, ne pošteđuje ni njega samog .

da smo u Kalibru već detaljno predstavili najbližu "rođaku" puške B3, kombinirku B4 iz iste serije oružja, iznećemo samo nekoliko tehničkih detalja o njoj. Pre svega, to je dvocevni prelamajući karabin, savremene konstrukcije, prelepog dizajna i vrhunskog kvaliteta. Spada u tradicionalna, ali i skuplja dvocevna oružja, za lovce sa izraženim sportskim duhom. U lovu pruža prednost ultrabrzog i sigurnog drugog metka, kojim se obično potvrđuje pogodak i divljač pošteđuje daljih muka, ukoliko prvi pogodak nije plasiran idealno. Uz klasičnu donju bravu tipa Anson Deelay, ova puška koristi i novu, gornju, pokretnu, unutar glave oružja, koja pri zabravljivanju ode nagore i prihvati snažni čelični zub monobloka, u koji su smeštene cevi. Pritom, u samu "tiltirajuću" pokretnu bravu smeštene su i igle ove puške, što apsolutno sprečava opaljenje, ako brava nije idealno zatvorena i pozicionirana. Možda se neki pitaju: zašto je na najnovijem

, više nije bitno na kojoj se polici u frižideru nalaze pojedinačne namirnice . pošteđuje vas napora oko odleđivanja frižidera .

i ratu, kao i na "dugotrajnost" privatne orijentisanosti slobodnog vremena s odlikama moderne svakodnevice, ne sme se misliti odvojeno. Nema sumnje: proizvođači i konzumenti zabave zauvek će nositi moralnu krivicu. Sumnjivost moderne popularne kulture ne možemo više poricati. Ali u pogledu na kontinuitet razvoja svakodnevice sud "zavaravanja i laži" pokazuje se jednoslojnim. On izjednačava razlike u odgovornosti moćnih sukrivaca i sitnih pasivnih sledbenika i pošteđuje sledeće generacije kritičkog samoispitivanja. Ovde nije reč o pravdanju naglašavanjem istorijske strane. Naprotiv, poenta argumenta glasi: združenost zabave i nasilja nije bila jedinstven fenomen. Ona je deo potencijalnih patologija moderne i nije isključena sve dok društveni centri moći mogu za svoje interese da korumpiraju i zloupotrebe težnju za dobrim životom u privatnom bliskom okruženju. Istoričari 21. veka verovatno će se pitati kako je ljudima u bogatim

Rimokatoličke crkve, potiskivanje Svetog pisma i ozvaničenje papske nepogrešivosti. To ih je neminovno guralo u odbacivanje hrišćanstva. Ako je u odsustvu Boga sve zaista dopušteno, ko bi drugi do hir samog Antihrista poslao jednog poručnika sa Korzike, onižeg rasta i gigantske volje za moć, da, uz pomoć Fušea, 18. brimera izvrši državni udar i postane prvi konzul Republike? Da vojnički porazi i pod noge baci čitavu zapadnu Evropu. Da kao bedne figure uklanja ili pošteđuje evropske kraljeve. Da prihvati ruku kćerke austrijskog cara. Da kruniše svoju rođenu braću. Da se i sam proglasi za cara ?

segmentu. Time se omogućuje pošteda bočnih grana. Prednji skalenski mišić i frenični živac ostaju nedirnuti . pošteđuje od resekcije, a n. phrenicus od dodirivanja, takođe, ako se radi implantacija potključne u karotidnu arteriju. U tom slučaju se prednji skalenski mišić ekarterom pomera lateralno, a početni deo potključne arterije se nešto izdašnije prepariše ( Edwards i Wright, 1972 ) .

, to predstavlja katastrofu jer stršljeni uništavaju pčele i društva završavaju potpuno opljačkana. Treba loviti ženke matice, koje lete oko košnica i grade nova gnezda ili uništavati njihova postojeća gnezda. Ali do sada, mi smo veoma mnogo zbunjeni i neopremljeni ... pošteđuje od napornih poslova selidbe ... Ako vaše pčele ne budu zatrovane pesticidima, ja sam uveren da pčelarstvo Srbije ima dobru budućnost .

, putujući s kraja na kraj zemlje, i da se povrh toga bave obučavanjem budućih stručnjaka, endoskopskih hirurga . pošteđuje bola i obezbeđuje im daleko brži posleoperativni oporavak, koristi i u dijagnostičke i u terapijske svrhe. Adolescentna endoskopija, pak, omogućava da se, zahvaljujući preciznijoj dijagnostici, kod mladih pacijentkinja očuva integritet reproduktivnih organa, odnosno mogućnost rađanja. Ali, pođimo redom ...

razlikuje se od onoga što vidi i hirurg u operacionoj sali. Štaviše, hirurška oprema je već tako ergonomski koncipirana da se operacije bolje izvode u robotici nego na klasičan način. Dr Anđelić, međutim, naglašava da hirurg koji upravlja robotikom kao svojom produženom rukom, mora izvanredno da poznaje i klasičnu hirurgiju, i endoskopiju. Procedura je, dakle, izuzetno komplikovana, zahteva ogromno znanje i umeće, ali vrhunskom stručnjaku pomaže na taj način što ga pošteđuje jednako teških fizičkih napora, najmanje četiri do pet sati stajanja u nimalo prijatnom položaju tokom samo jedne operacije .

zainteresovani, što bi trebalo da doprinese uspešnom restrukturisanju naše fabrike dodao je Miletić . pošteđuje .

mila, koja gomila poniženja . pošteđuje ? Zašto? Još pre nekoliko godina je, zahvaljujući Mikiju Rakiću, a po nalogu Imperije, napravljen veliki dil

znanjā i veštinā poput onih iz filma Matrix: danas bih želeo da budem kung fu borac ili Rambo, ulogujem se, dakle, priključim na aparat saznanja ( edemsko drvo znanja dobra i zla ) i to je sve Znam, prema tome, kung fu, i imam odgovarajući arsenal oružja, koji će mi obezbediti ulazak u dobro branjeni objekat Ništa, dakle, ni danas kao ni pre našeg danas, ne izgleda u toj meri važno, kao što je to želja za trenutnim, komprimovanim i intenzivnim znanjem, koja homo sapiensa pošteđuje punog i traumatičnog učinka smrtonosnog vremena, a koje obrazovanje, po svojoj prirodi, iziskuje. I sve se na kraju krajeva svodi na alfa-mit, s početka Prve knjige Mojsijeve, o Adamu i Evi i o zabranjenom drvetu saznanja Dobra i Zla, čiji je plod tokom vekova postao, omaškama potonjih prevodilaca neodoljiva jabuka greha Zagrizeš plod ili se priključiš to i danas i odvajkada izlazi na isto: na veliki san o potpunom, trenutnom saznanju. Eto, upravo takvu utopističku

Alien "preveo sa" Osmi putnik "( prevodilac se nije potpisao ali možda s pravom )? Kakve crne" čarobne naočare ", pa radi se o referenci na Sveto pismo, i na frazu "kroz staklo zatamnjeno ". A tako se zove i jedan film Ingmara Bergmana, jedan od najpoznatijih - znamo makar toliko. Kao da niko nema minimum opšte kulture, pa nam se onda prevode tekstovi" opisno ", ublaženo, "da bi bolje razumeli ". Da stvar bude opskurnija, ovaj prevod ne samo da nas pošteđuje sukoba sa stepenom naše opšte kulturte, već čak i sa seksualnim konotacijama, pa kad Žižek navede frazu "Drill, baby, drill" - "Buši, srećo, buši" - ovde se prevede Dajte još [ naftnih ] bušotina Žižek je ozbiljan autor i ovakve igre rečima kod njega imaju smisla. Ako priča o Sari Pejlin, o njenom feminizmu, onda sa ovim "Buši ..." on to još naknadno podcrtava. Dakle, ne izvoljevam ja sada, već se radi o tome da se u ovakvim prevodima izgubi smisao mnogih

jedan učenik Juda, zvani Zilot ( revnitelj ). Da ne bi zbog istovetnosti imena bila učinjena neka greška, jevanđelist je istakao razliku između jednog i drugog; jednog je nazvao po njegovoj dobroj osobini: Juda Zilot, a drugog nije nazvao po njegovoj zlobi, nije rekao: Juda izdajnik. Iako je, kad je već jednog nazvao po dobroj osobini, samo po sebi sledilo da i onog drugog nazove po zloj osobini, i kaže: Juda izdajnik, on, da bi te naučio da svoj jezik držiš čistim od suđenja , pošteđuje i samog izdajnika. Otide, govori, jedan od Dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, prvosveštenicima, i reče: Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? O, da, nesrećnih li reči Kako mu se iz usta oteše, kako se jezik pokrenu? Kako se celo telo ne skameni? Kako se um ne pomrači ?