. Krajem 10. veka Belorusi su primili hrišćanstvo od vizantijskih propovednika. U tom vremenu isticali su se gradovi Polock na Zapadnoj Dvini i Turov na Pripjatu. U njima su upravljali kneževi, koji su se nalazili u vazalnom odnosu prema

1440. godine protiv Litvanaca digao ustanak pod vođstvom mtsilvskoga kneza Jurija Lungvenjeviča, koji je osvojio i Polock i Vitebsk. Stvorio je savez sa smolenskim knezom za rat protiv Litvanije. Međutim, ovaj pokušaj je osujetio litvanski

doček. Caričin boravak u Šklovu opisao je knez Bezborodko, njen lični sekretar. Navodi da je u Šklov carica došla posle Polocka . Zapisao je da je Zorić na opravku inače raskošnog dvorca potrošio 4.000 dukata; iz Saksonije je nabavio raznog

kneževina prema broju sinova svojih. Najstarijeg sina svog Višeslava on posadi u Velikom Novgorodu, Izjaslava u Polocku , Svjatopolka u Turovi, Jaroslava u Rostovu. A kad Višeslav umre u Velikom Novgorodu, on na njegovo mesto dovede

ideja prenosa iz Rima u Vitebsk posmrtnih ostataka beloruskog otpadnika unijate Joasafata Kunceviča ubijenog u Polocku , onda nije vreme da govorimo o sestrinskim odnosima, nego o agresivnom katoličkom prozelitizmu, praćenom

smrti Mstislavljeve pa do svoje smrti bio je jedini vladar u Rusiji; plemenski kneževi iščezavaju; samo u gradovima Polocku i Turovu ima sporednih kneževa vareškog porekla. Jaroslav stoji na čelu jedne velike evropske države; on je u vezi sa

, a bilo je i više fizičkih sukoba između pristalica dveju crkava. Naročito je znamenita bila pobuna građanstva grada Polocka koje je ubilo i izmrcvarilo polockog unijatskog vladiku Josafata Kuncevića. Papa je na to proglasio Josafata svecem,

, Polocku , u Sofiji svetoj crkvi,

Hors: pagansko sunčano božanstvo. Vseslav je kao vuk pretrčavao ogromne prostore pre nego što se sunce rodi. dok bi mu u Polocku zvonili jutarnji pozdrav, on je kretao put Kijeva, u koji je stizao pre nego što prestane zvonjenje u Polocku ' '. (Slovo

. dok bi mu u Polocku zvonili jutarnji pozdrav, on je kretao put Kijeva, u koji je stizao pre nego što prestane zvonjenje u Polocku ' '. (Slovo, 108). U vremenu od 978 - 988, pripoveda se da je knez ' ' Vladimir počeo sam da vlada u Kijevu; zatim je

se odraziti na snagu i jedinstvo države. Postepeno će se kao nezavisne odvojiti Černjigovska, Smolenska, Voljinska, Polocka i druge kneževine. Krajem XI veka prilično se uzdigla Vladimirsko-Suzdaljska kneževina. U vreme kneza Jurija

su svojevremeno, 862 - 864. godine, bile ustupljene njemu i njegovoj braći: Ladogu, Belo jezero, Izborsk, Rostov, Polock i Murom. Sa svoje strane, Novgorodci nisu želeli da izgube pravo slobodne plovidbe Dnjeprom do Crnog mora, tim važnim

" zemščina "u onim kneževinama koje će postati nasledni posedi unutar jedne kneževske porodice Galička, Smolenska, Polocka , RostovskoSuzdaljska, RjazanskoMuromska, Voljinska (od Izjaslava Mstislaviča) i Černjigovska (od Vsevoloda

kneževi bili izborni, "zemščina" ih je uvek birala iz reda potomaka Izjaslava Vladimiroviča. Pošto kneževi nisu, sem Polocka , imali druge posede na koje bi se eventualno povukli ako bi bili zbačeni, u odnosima sa "zemščinom" nisu imali mnogo

plena. Sve to nije stvaralo povoljne uslove da "zemščina" apsorbuje družinu, kao što se dogodilo u Galiču, Smolensku i Polocku . Družine su bile toliko jake, da "zemščina" nije mogla da prema njima ispoljava veliku moć, niti je mogla da se izbori za