izolovan, pa se očekuje da će i posledice biti relativno izolovane, ali će zato oporavak oblasti biti teži, jer polutanti nemaju kuda da odu i koncentracija im se neće smanjiti brzo. Veliko pitanje na koje će samo vreme dati odgovor je

u prostorijama mogu postojati u svakom domu, sa stalnom ili povremenom emisijom svojih polutanata. Emitovani polutanti se razlikuju od spoljašnjih polutanata vazduha po visini svoje koncentracije, koja nekada može biti značajno viša [ 1

štetnih supstanci, a naročito teških metala. Bez obzira na njenu ogromnu moć samoprečišćavanja pojedini polutanti među kojima su i teških metali dovode do promene kvaliteta vode do te mere da ona postaje neupotrebljiva u mnoge svrhe.

sagorevanjem uglja, nafte i gasa je drastično uvećana u poslednjih 80 godina kao posledica industrijskog razvoja. Ti polutanti su glavni uzrok globalnog zagrevanja i kiselih kiša (SO 2 iNOx), a sve više su uzrok poremećaja ljudskog zdravlja. Kako

oštećenja. Najvažniji zagađivači spoljne sredine dolaze od razgradnje goriva i naftnih derivata. Primarni polutanti koji direktno odlaze u atmosferu su karbon monoksid, sumpor dioksid, azot dioksid i sitne čestice. Sekundarni

, može doći do emisije dioksina, furana, polihlorovanih bifenila i drugih toksičnih aeropolutanata. Ovi polutanti klasifikovani su kao humani kancerogeni i spadaju u perzistentne supstance koje se ne razgrađuju lako u životnoj

su u prvom redu formaldehid, hlapive organske komponente (benzen i trikloroetilen ili TCE), zrakom nošeni biološki polutanti , ugljični monoksid i dušični oksidi, pesticidi, dezinficijensi (fenoli) te radon. Ovi onečišćivači doprinose ' '

preci razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2 i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih

zaštite Dunavskog sliva od zagađenja nutrijentima. polutanti koji zagađuju reku Dunav i njene pritoke. Srbija se ubrajaja u grupu najvećih zagađivača Dunava nutrijentima (azotom

raka "- objašnjava Silvi Beljanski. - Teorija je zasnovana na istraživanjima na molekularnom nivou i na saznanjima da polutanti (ekološki agensi) iz našeg okruženja izazivaju promene u strukturi DNK prouzrokujući stvaranje kancerogenih

, grupu organskih jedinjenja (hlorofenoli, hlorovani pesticidi, alkilfenoli i bisfenoli) i mikotoksine. Cilj je da polutanti u prvom stupnju budu adsobovani i akumulirani, a zatim u drugom stupnju da se ispita da li ih je moguće potpuno