i prazni Zabranjeni slavuji slavni al bez moći Tvoje je srce uzrok dana i noći Da sve što prođe vrati se po kazni Tužna posestrimo čemera ibune Pelen je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih

vrati se po kazni Tužna posestrimo čemera ibune Pelen je jedini lek i gorka nega Srcu još gorčem što se tobom kune Tužna posestrimo čemera i bune Jetkih mudraca s izmišljena brega Tvoje je srce u drugima ti samo pevaš I tvoja ih praznina sve više očarava

¶ posestrimo ? zapita je zaprepašćeno.

suze. Znaj samo da je Srbija izgubila Kosovo, da se novo Kosovo zove Vojvodina i da će ih biti još, a zovu se regioni. posestrimo , evo odmah zabrinu se i Marko. Nikada te nisam video tako tužnu, mora da je stvarno golema nevolja spopala Srbiju. Na ono

punih plijesni se obrati rodilji: posestrimo , kad hoćeš i to da znaš, a spasila si mi glavu ženi kazaću ti pravu istinu. Ne, to nijesu naša djeca To su djeca onih

Šarance Kneževića Joksim kapetana, Al ' Joksima doma ne bijaše, Već se od ' zva Joksimova ljuba: "Šta je, vilo, bogom posestrimo ? Doma nije moga gospodara, No je poša ' u Brda široka, Đe se biju dvije silne vojske, Eno ima po godine danah, Jedno turska

ih bjehu poturili, a plamene u rukama ostre mače potrgoše, - izdvajaše silu tursku po gorama i po polju. Sad, Lovćenko posestrimo , nemoj da ti dim puščani smete viđet hrabra djela vitezovah Crne Gore. Turke hrabri Crnogorci dok se smrče neprestano

nećeš, sluđen, pokucati na vrata iza kojih struji sve što je bezvremeno. I zato, o nestrpljiva, o sluđena znatiželjo, posestrimo u tananu nit izvijene nedoumice, čemu sva ta žurba da uroniš u srce tajne kojoj, bježeći od same sebe, ne nazireš dno?

bijeli se Hlijevno posestrimo (90)

¶ posestrimo (Akšam mrače moj po Bogu brate)

iz gore susrete, Belu vilu oka urokljiva. Razmenili perne buzdovane, Belo joj je lice poljubio, Ruku stisk ' o, nazv ' o Posestrimo . - Pobratime - ona odgovara, Te zajedno gorom pojezdiše. Jašu tako kroz goru zelenu I govori junak posestrimi: Vilo,

- ona odgovara, Te zajedno gorom pojezdiše. Jašu tako kroz goru zelenu I govori junak posestrimi: Vilo, vilo, posestrimo mila, Vidiš šta se ono dole crni? Da gavrani ono crni nisu, Il ' su goru Turci opkrlili? Ono ti se gavranje ne crni, Već su

Turci opkrlili? Ono ti se gavranje ne crni, Već su Turci goru opkolili, Sa svih strana pred nas će uskoro. Vilo, vilo, posestrimo mila, Beži, vilo, dok si jošte živa U tebi je krilat konj volšebnik, Poleti li - ne stigoše Turci Na arapskim brzim

je uzde povezala Da se konji ne bi razbežali. I sudbe su sad nam povezane. posestrimo , Mada ti je razum volšebnički, Srce tvoje jeste devojačko, Ako bi nas Turci opkolili, Strah me, sestro, da se ne uplašiš