postavio je pitanje suverenosti moderne države u okviru predavanja Transformacija suverenosti: Srbija i susjedi u posthladnoratovskom periodu. On je ocenio da balkanske zemlje imaju tradicionalno poimanje suvereniteta, a da je globalizacija donela

. Time je stvoren stabilan ambijent za dugotrajan razvoj ekonomije i demokratije bez presedana u istoriji Evrope. Posthladnoratovska era dovela je do sveukupne transformacije Alijanse i redefinisanja njenog strateškog koncepta.Pretnju totalnog

okruženje Severnoatlantskog pakta. Dilema da li je u novom vremenu Alijansa potrebna ili ne trajala je kratko, jer je posthladnoratovska era sa sobom donela i niz novih bezbednosnih izazova.

i politici američkih vojnopolitičkih saveznika iz Evropske zajednice što većeg slabljenja pozicija Srba i Srbije na posthladnoratovskom Balkanu. Švajcarska će u svakom slučaju još morati da čeka da uđe na Balkan. Bar sve dok se drugi budu petljali u

izražavala svoje mišljenje. Ovo je, govorili su neokonzervativci, daleko potrebnija demonstracija američke moći u posthladnoratovskom svetu, prilika da, kako je to nezaboravno sročio Bil Klinton, slomimo tvrde srpske glave.

Ne logo: uzimanje na nišan brendovskih nasilnika (1999) rad Klajnove je istraživao dve glavne sile koje su oblikovale posthladnoratovski svet: ekspanziju radikalnog slobodno-tržišnog kapitalizma i, nakon jedanaestog septembra, oživljavanje

da miting podrške Radovanu Karadžiću bude održan. > > ceo tekst posthladnoratovskom svetu postavio je, verovali ili ne, Zeka Angstrom, glavni junak romana Džona Apdajka: Bez hladnog rata, kakav je

čak i iz ove sumarne i tek u grubim potezima naznačene globalno-političke slike savremenog, postkomunističkog i posthladnoratovskog sveta i sudbine koja je zadesila srpski narod u vreme njenog formiranja, jeste da se svaki, prevashodno antropološki i

. Tu se pre svega misli na zemlje Zakavkazja, Centralne Azije, Bliskog istoka i Balkana. Ovakav politički pravac posthladnoratovske Turske jasno se može uočiti kako za vreme predsednikovanja Turguta Ozala (1989 1993) i Sulejmana Demirela (1993 2000)

sredstvima propagande i raznolikim ideološkim matricama. U periodu hladnog rata bila je to komunistička pretnja, u posthladnoratovskoj eri reč je o opasnosti koju izaziva globalni terorizam. No, ne treba sumnjati u to da se iza svega kriju najprizemniji

ciljeve isfabrikovao medijsku paradigmu o Srbima kao ubicama, koljačima i silovateljima, nacistima posthladnoratovske Evrope i njenog demonskog Drugog, nije bilo dovoljno što je ta slika poslužila svrsi i ispunila sve zadatke koji su joj

objasniti ovu razliku. Prvo, nema više snažnog političkog vetra u leđa potencijalnim članicama, jer je entuzijazam posthladnoratovskog perioda potrošen i proces integracije nema raniji istorijski značaj / simboliku. Drugo, većina država regiona

upotreba giljotine, zbog kojih su poklonici u SAD užasnuti ustuknuli. posthladnoratovskoj eri svojim stavovima često kopiraju naivni entuzijazam Francuske revolucije. I to se ne odnosi samo na vajne

Sudovi za ratne zločine nisu prevashodno pravne, već političke institucije. Ustanovljeni su kao svojevrsni stubovi posthladnoratovskog poretka, kako bi poduprli globalni autoritet Zapada time što će mu omogućiti da sudi ostatku sveta. Kao što zapadna

11. septembra 2001. godine, Alijansa se suočava sa potrebom da se po drugi put rekonstruiše da bi mogla da odgovori na posthladnoratovske izazove van granica Evrope, a naročito na širem prostoru Bliskog istoka. Iako se NATO uspešno rekonstruisao u prvom