. Govorio im u pouci: 3 Poslušajte Gle, iziđe sijač sijati. 4 I dok je sijao, poneko zrno pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. 5 Neko opet pade na kamenito tlo gdje nemaše dosta zemlje. Odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje. 6 Ali kad ogranu

) pozobaše ga. 6. A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. 7. A drugo pade usred trnja, i uzraste trnje i uguši ga

svojim, zbog čega ih okružava nemir i strah. pozobaše ga. A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i uguši ga. A drugo

đavo, i uzima reč iz srca njihovoga, da ne veruju i da se ne spasu. Narodu je rekao Gospod: pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga, a učenicima veli: dolazi đavo i uzima reč iz srca. Ono znači ovo; i ovo je objašnjenje onoga. Kao što seme ukraj puta

pregovore, jer je to protivustavna veleizdaja države i naroda Hitno moramo ukinuti ovaj model valsti, jer nas žive pozobaše . Izdržavamo: 1.) Četiti države 2.) Vladu sa 17 ministarstava 3.) Dve hiljade javnih preduzeća 4.) Trideset hiljada

mnoštvo stajaše na obali. 3 I zborio im je mnogo u prispodobama: 4 I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga. 5 Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje. 6 A kad sunce

im u priči: 5 iziđe sejač da seje svoje seme. I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, te ga pogaziše i ptice nebeske ga pozobaše . 6 Drugo pak pade na kamen, izniče i osuši se, jer nije imalo vlage. 7 Treće pade među trnje, i trnje izraste s njim te ga

kaza im mnogo u pričama govoreći: pozobaše ih. 5 Druga padoše na kamenito tle, gde nemahu mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer nemahu dubinu zemlje. 6 A kada sinu

Hristove. pozobaše ih. A druga padoše na kamenita mjesta, gdje ne bijaše mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer ne bijaše zemlja duboka. I kad

ta doba navališe kiše i gradovi, sva se letina povi, žito polegne i prosto se utaba, a kada granu sunce naiđoše ptice i sve pozobaše .

će možda da proklija, ali ne može da pusti korijen. Ili smo poput onog sjemena koje je palo pored puta pa ga ptice nebeske pozobaše ili, kao ono sjeme koje padne u trnje i, koje može da nikne, ali mu korov ne da da raste, nego ga nadvlada. Ili smo, pak, kao

svojoj: 3. Slušajte: Evo, iziđe sijač da sije. 4. I kad sijaše dogodi se da jedno sjeme pade pokraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ga. 5. A drugo pade na kamenito mjesto gdje ne bijaše mnogo zemlje i odmah izniče, jer ne imađaše duboke zemlje; 6. A kad

im u nauci svojoj: 3 slušajte Eto, iziđe sejač da seje. 4 I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, i dođoše ptice te ga pozobaše . 5 Drugo pade na kamenito tle, gde nemaše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer nemaše duboke zemlje. 6 A kada sunce iziđe, bi

, prozbori u prispodobi: 5 "Iziđe sijač sijati sjeme. Dok je sijao, jedno pade uz put, bi pogaženo i ptice ga nebeske pozobaše . 6 Drugo pade na kamen i, tek što je izniklo, osuši se jer ne imaše vlage. 7 Drugo opet pade među trnje i trnje ga preraste i

tumačenja nije izneverena): "Gle, iziđe sijač da sije. I kad sijaše, jedna zrna padoše u kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih. A druga padoše na kamenita mjesta, gdje ne bijaše mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer ne bijaše u dubinu zemlje. I kad