tome i ostavio potresan zapis u Gra - čaničkom mineju:... sveta crkva beše porušena od trikletih inoplemenika i knjige požežene u pirgu i s njima mnoštvo ljudi. 21 Kao što se vidi, prepi - sivač na prvo mesto stavlja knjige, pa tek onda ljude, koji su,

, beše upao smederevski sandžak Ali-beg sa 5 - 6.000 ljudi u Banat. Za njim se odmah natisnuo despot Vuk i slomio mu je kod Požežene vojsku, iako je imao mnogo manje ljudi sa sobom. Samog brata Ali-begova Skendera naterao je u Dunav. Uz Vuka se istakao i

u Srbiju. Mađarska vojska, sastavljena ne samo od Mađara, nego i od Poljaka i Čeha, prešla je 19. juna 1437. Dunav kod Požežene i prodrla duboko u Srbiju. Vodio je Janoš Marcali, jedan od ponajboljih vojskovođa Sigismundovih. Za tri dana stigla

uveče pod golubačkim gradom. Požežene , Mačevića, bilo je, u to nedeljno letnje predvečerje, izašlo na reku mnoštvo naroda. Na nekim mestima se stoka hladila

kratkotrajnog ugarskog pohoda sa velikim posledicama. Požežene i upada u onaj deo Srbije koju su držali Turci. Pohod je išao veoma brzo, najviše zbog iznenađenja, tako da je ubrzo

oko Temišvara i kada su ocenili da su oteli dovoljno plena krenuli su nazad. Polovinom avgusta 1476. godine kod Požežene ga dočeka despot Vuk Grgurević sa srpskim četama koje je vodio Dmitar Jakšić i još neke ugarske vojvode. Turci su

kao namesnik. Da je Teofan Milenković boravio u Požeženi potvrđuje i molba koju je izvesna Anka Atanasijević iz Srpske Požežene uputila 24. avgusta 1911. godine manastiru Zlatica. U molbi stoji: "da joj se isplati trošak Teofanovog boravka u