od 99 % pouzdanosti može potvrditi da su interakcija između periodične promene nagiba Zemljine elipsaste putanje i precesije (promena položaja Zemljine ose) faktori koji doprinose deglacijaciji. On je testirao povezanost Zemljine

od 2000 godina od kada su znakovi zodijaka dobili imena i od kada je određeno od kog do kog dana "traje" određen znak. Zbog precesije Zemlje sazvežđa zodijaka se pomeraju ka zapadu duž ekliptike, i naprave pun krug za 26.000 godina. Zbog toga se, od

različiti uticaji na satelite počnu da deluju sinhrono, tada situacija postaje vrlo složena. Naprimer, kada se ritam precesije podudari sa ritmom okretanja matične planete oko Sunca, kažemo da je je mesec u evekcionoj rezonansi. Neki drugi

otpora koji se zatim prenosi na prste, šake, zglobove, ruke i ramena. precesije one čarobne sile), no upotrebiti ga u praksi sasvim je druga stvar. Ta praktična sila odgovorna je za svetsku

beskonačno mnogo puta (u formi prostornih tačaka; prečnik atoma 10 ^ 10 m). 5184 - godišnji period je ¼ orbitalne precesije (gm: 20 736 god., napredovanje PERihela, REVoluciona), dok je 6480 godina ¼ osne precesije (gm: 25 920 god., prec.

period je ¼ orbitalne precesije (gm: 20 736 god., napredovanje PERihela, REVoluciona), dok je 6480 godina ¼ osne precesije (gm: 25 920 god., prec. EKVinocija, ROTacijska).

je 6480 godina ¼ osne precesije (gm: 25 920 god., prec. EKVinocija, ROTacijska). precesije ekvinocija 5, a ne samo 4 ciklusa vremena (5184 5 / 4 = 6480) to je kvadropol 4 1 / 4 ¼ inercije ili 5 / 4 fraktalnosti (5 sunaca

jedna unutar drugih. Duži ciklusi juga objašnjavaju se kroz povezanost sa astrološkim dobima, definisanim na osovu precesije (nagib Zemljine ose prema ekliptici) koja se koriste u zapadnoj astrologiji. Pun krug kroz svih 12 sazveždja zodijaka

krug kroz svih 12 sazveždja zodijaka precesija napravi za 27 hiljada godina. Ciklus Tamnog pratioca (9 24000) i ciklus precesije (8 27000) dolaze u istu fazu unutar perioda od 216 hiljada godina, koliko traje uzlazni, a isto toliko i silazni ciklus

, sa daleko važnijim posledicama čak i od otkrića čitavih novih planeta u Sunčevom sistemu: objašnjenje anomalne precesije Merkurovog perihela moglo se dobiti samo novom teorijom gravitacije. Nju je 1915. godine ponudio mladi nemački

planeta Suncu, on se nalazi najdublje unutar Sunčevog gravitacionog polja i stoga se relativistički efekti, poput precesije perihela, kod njega manifestuju daleko snažnije nego kod bilo kog drugog objekta u našem planetskom sistemu. Time je

rotacije oko date ose, orijentacija može biti ostvarena, a merenje ugaone brzine može biti izvršeno zbog fenomena precesije .

kod Stounhendža. Pri tome se trudi da uzmu u obzir sekularne promene na nebu, pre svega promene nagiba Ekliptike zbog precesije ekvinocija. Problem koji se ovde pojavljuje sličan onome kod kosmičke astronomije uspostavljanje korelacije

neba teleskopima i procesuiranjem informacija kompjuterima naša civilizacija je zaključila da jedan ciklus precesije traje 25.920 godina. Maje su to imale zapisane u svojim knjigama, tzv. kodeksima. Prema nekim autorima, kraj tih pet

dobili po sazveždjima. Zmijonoša je bio loše sreće, pa nije dobio svoj znak Uzgred, ti "znaci" i sazveždja se (zbog precesije ) uopšte i ne poklapaju Rodjeni 15. maja (u današnje vreme) imali su sunce u znaku bika, ali se ono nalazilo, zapravo u