ili polupismena (pa č ak i nepismena), uz nekoliko rije č i iskaz uje sve svoje emocije koje osje ć a prema tom mladi ć u, koji je stvar an ili postoji samo u njenim pjesmama. prelima , i raznim skupovima. Prela su se uglavnom odr ž avala u kasnu jesen i zimu, ispred krsnih slava i Bo ž i ć a, kad bi se svi poslovi priveli kraju. Svako selo bi imalo svoje prelo, a mjesta za okupljanja u nekim varo š ima su bila poznata da bi se svako

, dalmatinska ojkalica, kordunaška ojkača, itd. Zapravo, radi se o pesmama kojima je koren isti a u zavisnosti od toga gde se izvode mogu imati različitu intonaciju i različite ukrase. Ove pesme su se izvodile u različitim prilikama: na prelima i poselima, na različitim veseljima, uz rad (npr. kosci na kosidbi, žeteoci na žetvi) ali i u teškim trenucima. Grupe koje izvode pesmu mogu biti čisto muške, čisto ženske ili mešovite. U nekim slučajevima pevače je pratila tamburica

udovica ispratila je svih 6. sinova u rat kako dolikuje. prelima , na kopanjima. Ne smeju da poginu i ne smeju.

daljini. Na 100 metara od mesta gde držimo stražu, četnici su zaklali Tripkovića, iz susednog sela Atenice, oficira Jugoslovenske vojske, koji nije hteo da im se pridrži - tako se govorilo, zaboravio sam mu ime, izvinjavam se.. prelima , koja su održavana skoro svako veče, pričalo se da se na tom mestu priviđa. Moj stariji brat Milutin / 1925 / je i sam pričao na prelu, da je i on kada je bio na straži, u pola noći video kako na mestu gde je Tripković zaklan, ustajala sa zemlje

je operisao po magacinima. prelima se iskupe devojke i obično mlađe žene. Svaka od žeskinja je sa: vretenom, preslicom sa vunom, sa iglama za pletenje ili vezenje, uglavnom sve su tu da nešto urade i privrede. A nemaština je bila velika, pa je na ženama palo da ručnim radom,

žene. Svaka od žeskinja je sa: vretenom, preslicom sa vunom, sa iglama za pletenje ili vezenje, uglavnom sve su tu da nešto urade i privrede. A nemaština je bila velika, pa je na ženama palo da ručnim radom, koliko toliko obuku čeljad. prelima su i muškarci. Oni su tu da nešto poslušaju, da zabavljaju, da pevaju i sl. Muškarci su svirali u usne harmonike, svirale i dvoenice, nekada je se našao i violinista ili harmonikaš. Igrala su se i kola. Mnogo se pevalo. Muškarci su, naravno tu

ili harmonikaš. Igrala su se i kola. Mnogo se pevalo. Muškarci su, naravno tu i zbog bezbednog vraćanja kući, obično oko pola noći, a ratno stanje je. Svetlost je obezbeđivana pretežno "karbitušama ", specijalnim lampama na karbid. prelima su pričane razno - razne dogodovštine. Mnogo se pričalo o neverovatnim događajima, naročito o pojavljivanju vampira i sl. Komšija Dobrivoje, bio je veliko spadalo, inače otac 6 - ro dece. Kada on ispriča priču o vampirima i sl., teško da se

tronošca i ode, bez reči stavljajući svima do znanja da je prozreo laž. I niko se nije usuđivao da mu to za zlo uzme. Bar ne javno i nikako pred Ljubicom, jer je u Aleksu k o u Boga gledala. Ma kakvim poslom ili decom da je bila zauzeta, čak i na prelima ženama okružena, sve je ostavljala samo korak kad mu čuje. I sa osmehom svog domaćina dočekivala. U dušu mu se odavno uselila, pa i posle četvoro dece i četrnaest godina braka, ništa mu milije od tog osmeha njenog nije bilo.

, soljenju i sušenju ribe na suncu, vatri ili na dimu. Isticali su se kao dobri graditelji i zanatlije. Poznati su kao čurćije, grnčari, tkači, tesari i rudari. Njihove žene su prele i tkale živopisne predmete od vune, lana i konoplje. Na prelima se igralo, pevalo, sviralo i šalilo. Zabavljali su se bacanjem kocki načinjenih od kostiju ili drveta obeleženim brojevima ili rupicama. Kako je bio širok prostor na kome su Sloveni živeli, tako je bila i njihova duša dobra i široka. Po

da se očuva do poslednjih decenija 20. veka u mnogim krajevima Srbije i južnoslovenske teritorije, i da predstavlja sastavni deo pojedinih obreda, naročito svadbenog ceremonijala. [ 56 ] Za istu igru smatra se da je izvođena na poselima i prelima , čobanskim vašarima i u sklopu dečjeg igračkog folklora. [ 57 ] Prema S. Zečeviću, igra pauna je igra za zaštitu zdravlja i bila je rasprostranjena u dinarskim srpskim krajevima. [ 58 ] S obzirom na migracije sa juga na sever, sasvim je

je pevanje uz gusle, pre svega junačkih pesama bila privilegija muškaraca koji su uživali poseban ugled u svojoj sredini. U okviru porodice to je bio glavar kuće domaćin, a u široj zajednici, na skupovima društvenog karaktera, mobama, prelima , za vreme praznika, tog posla su se prihvatali najbolji guslari.

sam osećaj da će kapa da mi spadne sa glave. Sav sam pretnuo, za sebe ništa nisam znao. Išao sam, što je moguće brže, noge me izdaju, nemam snage da se krećem. Nisam znao za sebe, jedva sam ušao u kuću, ali skoro bez daha. prelima i selima, kojih je za vreme rata obilovalo, muškarci, spadala i obešenjaci, pričali su razno razne neverovatna priče, plašili žene, mlade i devojke.

gori, osim gusala, to je praktično bio jedini oblik javnog života na selu. Čim bi se pojavila frula ljudi bi pjevali. Frula je bila u upotrebi u svim slobodnim, javnim prostorima, u prirodnom okruženju među pastirima, na seoskim saborima, prelima , mobama. Ona je nudila mogućnost ljudima da obogate svoj život. Ona je bila svojevrsni simbol srpskog naroda, sve do nedavnih vremena. Srbi su je doneli sa sobom kad su došli na Balkan i nikada se od nje nisu odvajali. I kada nam je bilo lepo, i

ispred većeg dijela skupine i šapatom se između sebe sporazumijevali. Razumijevalo se da niko nije htio da štrči i da se istrčava sve u strahu da će biti ismijavan pred svakom zadrugom i trgovinom kako u selu tako i u susjednim zaseocima. Na prelima i kojekavim zborovima i druženjima. Lijepa vijest se brzo širila, loša još brže, činilo se da sprdačina najbrže stiže do pažljiva slušaoca. Pa još da kojim slučajem priča ode vani u bijeli svijet eto bruke. Nezapamćene.

pored poljoprivrede našli sebe i u nekim drugim delatnostima. Ima onih koji rade u nekim od ariljskih preduzeća. Uglavnom staovništvo se bavi uzgajanjem maline, šljiva, krompira... prelima i poselima, pevali i razgovarali se. Današnji Grivštanci odmor od poljoprivrednih poslova nalaze ispred jedine seoske prodavnice. Većinu njih zatekosmo i te nedelje ispred, piju, razgovaraju i onako uzgred, nehajno, osmotriše nas

prelima

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov