svetu obitelj i otačastvu njegovu mesto što se zove Peć ... I mnogo zla ovaj bogomrski varvarin pokaza ovoj svetoj obitelji, sve razgrabi i rasprši što od temelja beše stekla, samo što je ne sruši, ali imovinu svu uze ". [ 37 ] pridobiše Francuze i dadoše im u Jerusalimu grob Hristov, a Francuzi im pomogoše. A cesar okrenu vojsku svoju na francuskog kralja, pa uze sa sobom i Srbe. Turci, pak, tada nađoše vreme i uzeše sve gradove do samoga Beograda i tako Beograd opsedoše. Tada bejaše u Beogradu general Francuz rodom, načini izdaju i predade Beograd Turcima. Svi Srbi uđoše u čamce, a čamaca je bilo do deset tisuća, i svi pobegoše rekom Dunavom uz vodu i dođoše pod grad Budim, koji je pod cesarem. Pod Turcima niko

želeo da jednostavno smakne mitropolita Filipa sa mitropolitskog prestola. Kratko vreme posle toga, na dostavu lažnih svedoka car posla u Solovecki manastir suzdaljskog episkopa Pafnutija i kneza Vasilija Temkina da ispitaju kakav je bio raniji život mitropolita Filipa. Stigavši u Solovecki manastir, izaslanici stadoše se starati da rade onako kako bi ugodili caru. Jedne od monaha laskama i mitom, druge - obećavanjem viših duhovnih odlikovanja, treće - pretnjama , pridobiše da govore klevete protiv svetitelja. One pak česne starce koji govorahu istinu o prepodobnom Filipu, teško izbiše, naređujući im da govore mrske stvari o svetitelju. No oni, ispunjeni pobožnosti, sva zlostavljanja primahu s radošću i jednim ustima produžiše govoriti istinu o blaženom Filipu, da je žitije njegovo u obitelji bilo besprekorno, po Bogu. Ali carski izaslanici ne htedoše o tome ni da slušaju, nego, uradivši ono što im je bilo potrebno, vratiše se u Moskvu. Pri

njegovim Nazarijem; i sve dotle neodstupno moljaše upravitelja dok ga ne umoli, te on obojicu pusti slobodne. Puštajući ih, upravitelj im reče: Zauzimanje moje žene oslobađa vas od svakog mučenja. Međutim sveti mučenici tugovahu što ne stigoše do željenog venca mučeničkog i što ne završiše zemaljsko tečenje, da bi se oprostili tela i sa Hristom živeli ( sr. Flb. 1, 23 ). Otišavši odatle oni stigoše u grad Timir, [ 17 ] i tamo, po običaju svome, propovedajući Evanđelje pridobiše mnoge duše za Hrista. Ali đavo, ne podnoseći to, podstače idolopoklonike na gnjev, i oni ustadoše na svetog Nazarija i Kelsija, uhvatiše ih i poslaše svom neznabožnom caru Neronu. A svetitelji, stavši pred carem, jasno ispovediše Hrista Boga. Zbog toga Nazarije bi bačen na zemlju i nogama gažen, i Kelsije bi motkama bijen. A kada svete ispovednike primoravahu da bogovima prinesu žrtve, oni rečju svojom poobaraše idole na zemlju; i zbog toga ih baciše zverovima da ih pojedu

, pogledaju i obodre braću pa odu . pridobiše neke opake uličnjake, potakoše ih i pobuniše grad te nahrupiše u kuću Jasonovu tražeći da se Pavao i Sila izvedu pred narod. 6 Kako ih ne nađoše, odvukoše Jasona i neke od braće pred gradske glavare vičući: "Evo i ovdje onih koji pobuniše sav svijet. 7 Jason ih je ugostio. Svi oni rade protiv carskih odredaba: tvrde da postoji drugi kralj - Isus." 8 Time uzbuniše svjetinu i glavare koji su to čuli 9 te oni od Jasona i ostalih uzeše jamčevinu pa ih pustiše. 10 Braća su pak

za dobro delo; on ga pouči veri i krsti. No nameravajući da odatle otputuje na propoved Evanđelja, on pred svima poveri ovoga mladića episkopu toga grada da ga nauči svakom dobrom delu. Uzevši mladića episkop ga nauči Svetom Pismu, ali se ne staraše o njemu koliko treba, niti mu davaše vaspitanje kakvo je potrebno mladićima, nego ga prepusti njegovoj volji. Ubrzo potom mladić poče voditi rđav život, stade se opijati i krasti. Zatim se sprijatelji sa razbojnicima; oni ga pridobiše , odvedoše ga u pustinje i gore, postaviše ga za svog harambašu i činjahu razbojništva na putevima. Posle izvesnog vremena apostol Jovan vraćajući se dođe u taj grad, pa čuvši za ovoga mladića da se pokvario i postao razbojnik, reče episkopu: Vrati mi blago koje ti predadoh na čuvanje, kao u verne ruke; vrati mi onog mladića koga ti pred svima poverih da ga naučiš strahu Božjem. - Episkop sa plačem odgovori: Propade taj mladić, dušom umre a telom vrši razbojništva po putevima. -

Pariza pridobiše naklonost vladara

, pristupiše pravoslavnom veroispovedanju. A to, samo da bi se dodvorili caru i antiohijskom arhiepiskopu Meletiju. I bi u to vreme 363 god. od svetog Meletija i Jevsevija samosatskog sazvan u Antiohiji pomesni sabor, na kome i neki arijanci ispovediše jednosušnost Sina sa Ocem, i veru utvrđenu na Prvom Vaseljenskom Saboru u Nikeji. Ali oni to učiniše licemerno. Jer kada ubrzo umre car Jovijan, a zacari se Valent [ 12 ], jeretici se opet vratiše svome zloverju. Pa i cara pridobiše za arijanstvo preko njegove supruge Domnikije. I opet nastade gonjenje na Crkvu pravoslavnu. I pastiri njeni behu progonjeni. Jer zločestivi car Valent, baveći se duže vremena u Antiohiji i podržavajući jeres arijansku, nagovoren od arijanaca, protera presvetog arhiepiskopa Meletija. I beše svetitelj u izgnanstvu sve do smrti Valentove, 378 godine. Posle Valenta postade car blagočestivi Gracijan, koji uze sebi za savladara blagočestivog Teodosija, svog

, počeše odobravati i vikati: » Mi smo pobedili Mi smo pobedili « I sama Irena jedva je umakla kandžama tih lavova, kako piše jedan crkveni hroničar, i njene pristalice, mada njena krv nije potekla, proglasiše je za mučenicu . pridobiše za vladinu politiku aziske armije, uvek surevnjive na trupe koje su bile u prestoničkom garnizonu. Zatim objaviše veliki pohod protiv Arapa. Gardiski pukovi prvi pođoše u boj. U Carigradu ih odmah zameniše divizije, čiju je vernost vlada bila osigurala; u isto vreme, da bi uporne prinudila na poslušnost, pozatvarali su žene i decu, uzaptili imanja vojnicima ispraćenim na granicu; kao gospodar tih dragocenih talaca, vlada je mogla bez opasnosti otpuštati, raspuštati ,

iskorenio, blaženi Sava naredi Jermenima da Trisvetu pesmu pevaju ne po jermenski nego po grčki. Tako dakle oni svu službu pevahu po jermenski, a Trisveto po grčki, te se na taj način bogohulne Fulonove reči više ne dodavahu Trisvetoj pesmi od strane Jermena. Iako prepodobni Sava tako mudro sve vođaše i upravljaše, opet oni kletvenici, o kojima je ranije bilo reči, nahuškani demonskom zloćom, pozavideše njegovom mudrom upravljanju, i s mržnjom ustadoše protiv njega. Oni pridobiše za svoje zlo do četrdesetoro bratije, neiskusne u manastirskom životu, pokvarene i nerazumne, i činjahu mnoge pakosti svetitelju. Tada prepodobni Sava, surov prema demonima a krotak prema ljudima, ustupajući nepravičnom gnjevu njihovom, ostavi lavru i otide u krajeve Skitopoljeke, [ 37 ] i zaustavi se u pustom mestu pokraj reke Gadarije. [ 38 ] Našavši lavlju pećinu on uđe u nju, pomoli se Bogu, pa leže na lavlje legalo da se odmori, jer beše pala noć. U ponoći pak dođe lav, i

, najposli Skadar u koga se biše zatvorija. I tada kraljestvo slovinsko i macedonsko pod oblast Rimljana pade. Na 3840. Drugi Slovinjani, zvani Ardijeji i Palari, udariše na Slovince dalmatinske, koji se bihu Rimljanom podložili, ter ih neprijateljski porobiše. Na 3900. Peraštani Dalmatini dignuli se jesu suproć Rimljanom. Na 3901. Dalmatini gornji udariše na Liburneže Kotarce, kojizim grad Promin osvojiše. Dođoše Rimljani na pomoć Liburnežem, koje Dalmatini pridobiše , đenerala rimskoga i svu njegovu vojsku isikoše. Na 3920. Po smrti Julija Cesara Dalmatini Slovinci rimskoga zapovidništva jaram svrgoše, koje Bebius, rimski vojvoda, pokoriti hotijući, on i sva njegova vojska od Dalmatina bi pobijena. Ali opet Rimljani veću vojsku poslaše u Dalmaciju, koja veće od pedeset godišta š njimam se bijući, najposli od Rimljana pridobiveni ostadoše Dalmatini. Na 3926. Digoše se Posavci suproć Rimljanom, puno vrimena š njima boj biše; ali

Dešin, i ovi se mnogo velik učini. Na 1190. Bi za kralja Stipan Nemanić, sin rečenoga Nemanje. Na 1200. Simeon, sin Stipana Nemanića, bi kralj od Rašije i Dalmacije. Ovi osvoji mnoge banovine. I u to vrime Bosnom vladaše ban Kulin. Na 1235. Porobiše Tatari svu Ungariju, pritiraše kralja Belu k moru i njegovu vojsku težko isikoše; ali s pomoću bana Franđipana pridobi Tatare i srićno se povrati na svoje vladanje. Na 1241. Senjani veliku virnost ukazaše kralju Beli, jer vitežki pridobiše Tatare u polju Grobničkomu ter ji razbiše i okolo pedeset i šest iljada posikoše, od koga vrimena Grobničko polje nije ničim do današnjega dneva roditi moglo. Na 1252. Stipan, ban slovinski, počeo je zidati grad Jablanac. U to isto vrime kralj Bela učini Šubiće knezove od Bribira. Na 1271. Ninoslav banova je u Bosni. Na 1289. Stipan Nemanić, kralj od Rašije i Dalmacije, osvoji Bosnu. Na 1312. Bi za bana od Knina, Skradina i ostali mista Mladin, sin bana Pavla. Na 1317. Uroš, sin

, jed je aspidin u ustima njihovijem ( Ps. 140, 3 ) . pridobiše anđeli ono što odavno željahu; danas ugledaše arhanđeli ono što su od vajkada očekivali tj. prirodu našu kako sa prestola carskog sija, slavom i dobrotom besmrtnom kako blista; a to su od iskona i anđeli hteli i arhanđeli još u početku želeli. Pa iako je takva čast naša njihovu čast prevazilazila; opet su se oni takvoj našoj sreći radovali, kao što su i sažaljevali kad besmo kažnjeni i kao što je i heruvim sažaljevao iako mu je čuvanje raja od nas, povereno bilo. I kao što sluga ,

našijeh samo grla danu tvoga do pristolja? S otmanskoga oni stola tebe cara smaknut prave, ako srca njih ohola prije ne smire naše glave. Da usiljen od njih ako poslušaš ih cjeća toga, ne smiču li te oni i tako s otmanskoga stola tvoga? Vlas tva prosti: nije razluka druga od tebe do inijeh ljudi nego zapovijed ka vrh puka uzmnožnim te čini svudi. Ako ti se ova sama ote sada od bojnika, visina se tvoja slama i vlas krši svakolika. Što sad rijeće plemić častan, koga djede tvoji djedi pridobiše , ako oblastan svak je vitez da ga slijedi? Pod tvim carstvom može biti on ne mrzje dosle stati, nu što vojska bude htiti, ako ti uzmeš događati? Da skup bijesni neće trpit spahoglana, janjičara, bude ga odrijet i razdrpit gospodujuć mješte cara. Er dočim se vojska opira i uspogađa joj tvoje carstvo, vrh tebe ona vlas prostira, a ti služiš nje sebarstvo. Otvori oči za bremena; er, ako im zbude s ' ova, puk, ki od tvoga trepti imena, treptjeće od svijeh vitezova .

on pristupi arijancima, i pomaže im. - Kakvo uzdarje da za zemaljsko carstvo da besmrtnom caru Hristu: da Ga ne ispoveda kao Boga i Gospodara i Tvorca svega, nego kao tvar O, nerazumnosti i bezumlja - Ovog prezvitera potpomagaše u tome spomenuti Jevsevije, i sva družina njegova. Oni jedva dočekaše ovaj trenutak. Jer su znali da će se Arijevo učenje raširiti i učvrstiti jedino ako novi car bude odluku o Atanasijevom zatočenju potvrdio kao pravednu i veoma dobru. U to vreme oni pridobiše za svoju veru i jednomislije prepozita [ 12 ], koji beše na carskom dvoru. A od njega bolest Arijeve jeresi pređe i na ostale evnuhe [ 13 ], koji su po prirodi svojoj neotporni i skloni svakom zlu. Zatim supruga careva postepeno podleže bogohulnim razgovorima, i ispuni se jeretičkom kugom. Najzad i sam car, zaveden arijanskim mudrovanjem, ustade na Gospoda svog Hrista, te se na njemu ispuni reč božanstvenog Jeremije: Pastiri bezbožno odustaše od mene ( Jerem. 2, 8 ). I car

17 On im rukom mahnu neka šute pa im pripovjedi kako ga Gospodin izvede iz tamnice te dometnu: "Javite to Jakovu i braći" Onda izađe i ode u drugo mjesto. 18 Kad se razdani, nasta među vojnicima uzbuna nemalena što li se s Petrom dogodilo. 19 Herod ga stade tražiti, a kad ga ne nađe, sasluša stražare i naredi da se smaknu. Onda siđe iz Judeje u Cezareju i ondje osta. 20 A bio je u žestoku sukobu s Tircima i Sidoncima. Oni zajednički dođoše k njemu i pošto pridobiše kraljevskoga komornika Blasta, zaiskaše mir, jer je njihova zemlja dobivala živež od kraljeve. 21 U određeni dan sjede Herod odjeven u kraljevsko ruho na prijestol i stade im govoriti. 22 Narod izvikivaše: "Božji glas, a ne ljudski" 23 Umah ga, zbog toga što ne dade slavu Bogu, udari anđeo Gospodnji te on rascrvotočen izdahnu. 24 Riječ je pak Božja rasla i širila se. 25 Barnaba i Savao, pošto obaviše služenje u Jeruzalemu, vratiše se uzevši sa sobom Ivana zvanog Marko .

pridobiše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov