: "užas se, pak, ne oseća pred empirijskom opasnošću, nego pred tajnom bića i nebića, pred transcendentnim bezdanom" [ 115 ]. Užas omogućava da se nasluti zapretana nit koja je dovela do njene bliskosti i poistovećivanja sa Nađom, jer su i u Nađi kneževe reči znale da izazovu "neku grozu od Nečastivoga" ( 117 ). Gospođica Konovalov sada beži od njega, što anticipira da se u samoubistvu Greta-Ana-Nađa, kao ljubav, izmiče sadašnjem Rjepninu, jer je on đavolov, pa to što ga, ni u priviđenju , Greta-Ana ne spasava, kao kod Getea, nagoveštava, daleko pre kraja Romana o Londonu, da ovom knezu nema spasa .

fra Petar izvlači do kraja one crte Ćamilovog lika koje je prethodno Haim, pričajući o ranijem njegovom životu, već osvetlio, kao i one koje je fratar mogao da sagleda u neposrednom dodiru s Ćamilom, dok je on još bio s njima u Avliji. U prvi mah mu se on priviđa kao Džem-Ćamil ( 112 ), da bi, zatim, dok ga ovaj ' gleda ' kroz suze ( 114 ), postao samo nesretni Džem ( 114 ). Važno je uočiti kojom reči fra Petar ' dovodi ' Ćamila, u svom priviđenju , pred onog ko sluša njegovo pripovedanje: a uza me se kao privije Džem-Ćamil ( 112 ), a ne manje značajno je i to što saopštava da tako srdačno i prosto ( 113 ), dok je Ćamil bio tu, nije umeo s njim da razgovara, da je imaginarni razgovor bio kao sa nekim od mlađih fratara iz mog manastira, kad ga napadne taedium vitae ( 113 ). Utešiteljska nastojanja fra-Petrova polaze, dakle, sa određene, ovim naznačene pozicije, reči ohrabrenja i bodrenja imaju smer i snagu uslovljenu tom

posredovanja, ostaje jasno da su Ćamilov duh i njegovo biće u celini mnogo snažnije i ' stvarnije ' prožeti tim sultanom nego što fra Petar može trajno da se poistoveti sa Ćamilom. Ćamil se egzistencijalno udvostručava, ali konačno i neopozivo; u Haimovoj završnoj priči o tome šta je ' naposletku s njim bilo ' pogotovu. Ja sam to, tako je ( Haim odnekud zna da je tako bilo ) Ćamil naposletku odgovorio istražiteljima, i tako zapečatio svoju sudbinu. Fra Petar se, takođe, u svom priviđenju uvišestručava, ali samo na kratko i bez dubljih posledica. On se otima i uspeva da se otme ' ludilu ', njegov identitet ostaje netaknut. To kako mu se učinilo da se Ćamil privio uz njega, ostaje dubok doživljaj, iskustvo, predmet za kasnija pričanja i prepričavanja, ali on, posle svega, ostaje ono što jeste i što je bio, naime fra Petar. Samo u jednom trenutku, u lepoti svitanja i prisnosti Ćamilovog privijanja uz njega, on više nije naprosto samo on sam. Budući da ga muči teška

nema, ne samo udvostručava fratar i mladić koji se privio nego i utrostručava, jer Ćamil je Ćamil-Džem: Džem, koji ima sopstvenu, iako minulu egzistenciju, već je ' u ' Ćamilu; štaviše, pošto on koji je doživeo to kratkotrajno utrostručavanje nije više isti onaj koji dugo potom, pred sam kraj života, o tome priča pred mladićem kog su za trenutak zanela sećanja na priču i osenila misao o smrti ( 119 ), on se učetvorostručava fra Petar na samrti, koji priča, i fra Petar u čijem je priviđenju nekada bio Ćamil u kome je Džem koji je još mnogo pre toga živeo i umro. To utrostručavajuće priviđenje javlja se da bi se odagnala sopstvena teška misao ", sopstvena i Ćamilova, sopstvena u njegovoj i njegova u svojoj, a učetvorostručenost, u luku od onog ko je pokušavao da pobedi tešku misao do onog ko o tome priča, ukazuje na istinu o životu u svetu, o stvarnim i imaginarnim vezama u njemu, koja se pomalja, prelama i izmiče, preliva se i skriva, koliko se i rasvetljava i daje .

o njemu još ne zna, vidi nekoga ko kao i jeste Turčin, i nije, i sa kim, kada najviše želi da mu pomogne, bilo to i u imaginarnom razgovoru, opšti tako što ga, kao Ćamil efendiju, najboljim delom svoje sažaljive i dobrohotne duše upodobljava nekom od svojih mlađih fratara, kad ih treba osokoliti, jer ih je spopao taedium vitae. Utoliko on kao da upravo priziva Ćamila da se, tako očigledno nesrećan, privije uz njega, kako bi se njegova dobrota, sad ne u snu već u priviđenju , imala na koga da izlije. Za hrišćanina, nesreća kao da je neko posebno odličje, koje naročito treba ceniti. Samilost prema nesrećniku spada u najpohvalnije potencije nečijeg bića, ukoliko je ono hrišćansko. To nije u svim kulturama tako, pogotovu ne u svim vremenima. U svetu kome pripada fra Petar, to je nesumnjivo tako. U tom istom svetu, međutim, nesrećnik mora najpre biti ' obrađen ' u skladu se onim što bitno određuje poziciju onog ko žali i bio bi, možda, rad i da pomogne

deo priviđenju koje je uzrokovala retka atmosferska pojava .

jedno odelenje vojske da ide napred i zadaje strah, a sam krenu dalje na istok, prema Bononiji. Vrhovnu komandu vizantiske vojske imao je vojvoda Prisk. Njegove se čete dobro drže, ali slabije brojem moraju ipak, da uzmiču. Hagan osvaja grad po grad, dok najposle ne stiže i pod Driziperu. Posle opsade od nekoliko dana, usled jednog nenadnog ispada gradske posade, njegova vojska naglo uzmače i umalo ne prsnu u beg. Lakoverni svet Srednjega Veka pripisivao je to nekom čudnom priviđenju . Kad su se, pričalo se, otvorila gradska vrata, učinilo se Avarima da bezbrojne grčke falange silaze iz grada i uplašeni tim varvarski vojnici naglo ustuknuše. Jaka volja haganova povratila je ubrzo potrebnu disciplinu i obezbedila mu nove pobede. Hagan potiskuje Priska sa čitave dunavske linije i progoni ga i u unutrašnjost; sve do dobro utvrđenog grada Curula. Da pomogne svom teško pritešnjenom vojvodi car Mavrikije šalje jedno pismo, upućeno tobože Prisku, ali

- malo izgrebane, crne, ali ipak dovoljno jasne da može da prepozna ljude, svoje drugove, kutiju sa kremom za obuću, brijač i poručnika. I najvažnije - među drugima je prepoznao sebe, kao da je bio izašao odatle i gledao živote drugih . priviđenju koje je video, obradova se i zaklati glavom kao da ga je hrabrio, jer je znao šta će se dogoditi kasnije. On nastavi da četka izgužvani gornji deo čizme. "Tšit, tšit, tšit" - kretala se četka da bi kožu učinila što sjajnijom. S vremena na vreme duvao je u kožu i opet nastavljao da četka .

Nisi ga našao . priviđenju poverite najstrašnije stvari o sebi .

udarce sikire, i kao da se visoki bukvići previjaju i škripe. Onda bi se kao sve umirilo i stišalo, i njemu se gaj pričinjao neobično tužan i kao da se skamenio od žalosti: nijedna grana da se makne, nijedan list da se zatrese, da zadrhće i zatreperi. Gaj nije šuštio, nije se dizalo ono čudnovato, potmulo šuštanje koje mu je uvijek dušu zanosilo i opijalo. Nad gajem se njegovim, tako mu se priviđalo, bijaše spustila nekakva ledena grobna tišina i tuga koja se dizaše u magličastom priviđenju izmeđ zelenih ovršaka i pomodrelog neba. On se prvi put tada u svom životu zaplakao, i vratio se opet u selo .

kao na lomači. "( 218 ) priviđenju lepog bića, govore o moći, mogućnostima, neposrednim i posrednim efektima viđene lepote; njeno nežno delovanje ništa ne može zameniti. Ali, smisao pojavljivanja i postojanja lepog bića ne može se, u ovoj priči, razumeti polazeći samo od ove fascinacije. Pored nje, pored traga što ga lepota ostavlja u onom ko je gleda, mora se uzeti u obzir kratki dijalog koji se vodi između dvojice majstora, da bi se u celini ' sveta ' u koji je čitalac uveden shvatilo šta je u njemu Stanka, šta

Da Gospod Hristos nije bio čovek ne bi bilo evanđelske istorije. Samo iz fizičke, čovečanske stvarnosti Hristove ličnosti potekla je, i neprestano ističe, istorijska stvarnost Hrišćanstva kao jedine blage vesti ( evanđelja ) u ovom svetu. Isus Hristos istiniti čovek, izvor je te stvarnosti; ukloni li se taj izvor, presahnuće reka hrišćanske vere . priviđenju , na mitu ne bi mogla sazidati ogromna zgrada istorijskog Hrišćanstva. Zar bi prosti, neknjiževni, siromašni ribari galilejski pošli za Gospodom Isusom, da On nije bio stvaran čovek, čovečanski stvaran u svima svojim delima, mislima, rečima i celokupnom životu? I zar bi oni u ime priviđenja i pomoću priviđenja mogli zapaliti svet novom verom? Evanđelja su isuviše prosta, isuviše neposredna u svojoj istorijskoj stvarnosti i realizmu. Ona ne dokazuje čovečanstvo

počeo da gubim dah. Kada sam po drugi put izronio, glavom sam ponovo udario u deblo. Obuzelo me je očajanje . priviđenju . Ili sam nazreo ili pogodio da postoji mali prostor između površine vode i dasaka koje su stajale na deblima i gotovo bez svesti sam isplivao na površinu, čvrsto pritisnuo usta na daske i uspeo sam da udahnem malo vazduha, na nesreću pomešanog sa kapljicama vode koje su me skoro ugušile. Nekoliko puta sam ponovio to isto kao u snu sve dok mi se srce koje je jako kucalo nije smirilo i dok se nisam pribrao. Posle toga sam nekoliko puta bezuspešno zaronio, pošto sam potpuno izgubio

galeba uzvikuju "vrati se" . priviđenju da ga vidi u teškom džemperu od neobojene vune i kapom koja mu pada niz srebrne slijepočnice, pogleda uperenog dole prema štrbačkoj krivudavoj cesti. Miloš se naginje iz postelje da mu mahne, da se ne brine, jer nije mu ništa, samo obična prehlada i onda; sjajni prolaz koji svijetli i on sretan spokojno prolazi, a ispod njega vojničko groblje u Velesu i ljudi mrki i natmureni zabadaju u mokru i crnu oktobarsku zemlju krstaču i osjeća da je sigurno riječ o nekom drugom a ne o njemu i

fenomenom NLO ovih dana bave i poznati Čikago tribjun i Vašington post, izveštavajući kako je grupa zaposlenih u Junajted Erlajnsu utvrdila da su iznad čikaške vazdušne luke O Hara videli "objekat u obliku tanjira" koji je proleteo kroz vazduh. Iako su okolnosti događaja poprilično zanimljive, dodatno zbog činjenice da radar vazdušne luke nije prepoznao taj neidentifikovani objekt, američka Federalna vazdušna uprava odbila je da sprovede istragu, tvrdeći da je reč o priviđenju prouzrokovanom oblačnim vremenom i svetlima vazdušne luke. Svedoci to objašnjenje komentarišu kao krajnje nemušto, jer kažu da su i sami profesionalci i jasno im je da se radi o fenomenu sasvim druge prirode. Zvuči poznato, zar ne ?