diktaturu proletrijata, streljanje kulaka i svetsku socijalističku revoluciju. progresisti i socijal-darvinisti koji veruju da je religija nazadna i prevaziđena, da predstavlja društvenu bolest (opijum

(pristalice svođenja uloge vlasti na minimum) i konzervativci strahuju od podržavljenja tržišta a populisti i progresisti strepe od kursa kojim sticanje stana i visokog obrazovanja sve više zavise od nahođenja hijerarhije.

svega toga vi ste odabrali bednog Zabotendorfa (valjda se tako zove?) i "društvo Tule ". I to govori. O vama. Kao o vrlom progresisti i demokomunoidu.

dosta onih koji su glasali za Obamu, ali su u duši verovali da je nenormalan. To je američka ekstremna levica takozvani progresisti . Danas oni podižu glas protiv predsedničkih poteza tvrdeći da ih je on izdao. Očekivali su da će biti mnogo

duvana. I dok kenzervativci ubeđuju pre svega svoje biraće, koji i nisu glasali za Obamu, u njegove nedostatke, progresisti vrište da su poniženi. Među njima se nalaze i istaknuti intelektualci, kao što je Noam Čomski, na primer.

da su poniženi. Među njima se nalaze i istaknuti intelektualci, kao što je Noam Čomski, na primer. progresisti panično slikaju panoramu ekonomskog smaka sveta. Tvrde da će se ekonomska kriza širom sveta pretvoriti u političku

, Litvaniji, Letoniji, Bugarskoj i Islandu. Insistiraju da će se to vrlo brzo desiti. Kada se sve to dogodi, kažu progresisti , onda će Sjedinjenim Državama zavladati neopisiva socijalna nestabilnost. Sve to zahvaljujući pogrešnim merama

Obama ne može ništa da uradi da bi to predskazanje izbegao i da je američka imperija u samrtničkom ropcu. Naravno, progresisti imaju rešenje kojim bi se sve to izbeglo: radikalna promena sistema. Takođe zahtevaju da se takav plan sprovede odmah.

ne postoji. Mogao bi da bude uzet iz knjige Populizam Pola Tagarta koji piše: Populizam je instrument kojim se služe progresisti , reakcionari, demokrati, autokrati, levica, desnica. Razlog njegove adaptabilnosti leži u činjenici da je bez duše

u prvim godinama XX, prvenstveno njihovoj težnji ka univerzalnim (5). (Perović, 2000) Drugim rečima, urbanisti progresisti ispoljavali su tedenciju prema univerzalnom, sveprimenljivom modelu društva. Njihova fikcija bila je u tome da bilo

uveo u političko-medijsku praksu kao nešto što objedinjava sve loše u američkom sistemu slobodnog tržišta. Iskreni progresisti su tražili radikalnu borbu protiv monopola i njihovo eliminisanje. Pod pritiskom javnosti su svi vodeći političari

", odnosno da "polemika između tržišnog poretka i socijalizma predstavlja pitanje opstanka ". Levica, socijalisti, progresisti , ili kako već hoćete, danas su agresivnu retoriku prepustili svojim protivnicima. Teško je naći isključivost kakvu