: Ja videh Staroga [ 3 ] danima koji se dotače mojih očiju. - Druga reče: Ja videh prekrasnog Mladića koji se dotače mojih očiju. - A treća reče: Ja videh malo presvetlo Dete koje se dotače mojih očiju. - Čuvši to, svetitelj i svi što behu proslaviše Boga, Jednoga u Trojici, koji tvori divna i preslavna čudesa. Zatim sveti Averkije, saznavši da i u susednim gradovima i selima ima mnogo boleonika koji pate od raznih bolesti, krenu sa učenicima svojim i, ugledajući se na Gospoda svog, prohođaše gradove i sela, učeći ljude o carstvu Božjem i isceljujući bolesnike. Došavši u jedno mesto zvano Selište, pored reke, on prekloni kolena i pomoli se govoreći: Gospode milosrdni, usliši mene slugu Tvoga, i podaj blagodat mestu ovom: neka potekne ovde izvor toplih voda, i neka svi koji Se miju na njemu dobijaju isceljenje od svake bolesti i nemoći. - I kada završi molitvu, iznenada bi grom iz vedra neba, i svi se prisutni prepadoše. A posle groma izbi izvor toplih voda na mestu gde sveti Averkije uznese

, dadoše ga da se uči sveštenim knjigama. A kada napuni osamnaest godina, blaženi Ilarion napusti roditelje i svet i priteče monaškom životu. Otišavši u neki od tamošnjih manastira, on prikloni glavu svoju Gospoda radi pred igumanom toga manastira, i ostrigavši vlasi glave svoje, bi odeven u anđelski obraz, to jest u svetu odeću monaškoga lika. U monaštvu pak bi prepodobni Ilarion kao maslina plodna u domu Gospodnjem, kao neki drugi Isak, jep ce y svemu pokoravaše svome duhovnom ocu i do kraja odsecaše volju svoju. Sa svakim usrđem prohođaše on i ispunjavaše svako poslušanje, tako da tolikom vrlinom zasija, da su sva bratija samo o njemu govorila i njegovim se vrlinama hvalila. Videći sve to, njegov se duhovni otac njemu svakodnevno radovaše. Prozirući duhovnim očima i shvatajući blagodat koju će Bog dati ovom blaženom Ilarionu, iguman se toplo moljaše da prepodobni bude do kraja sačuvan od iskušenja. Kada pak prođe dovoljno vremena i iguman razumede svoj skori odlazak ka Gospodu, on zapovedi da se sva njegova bratija sakupe, i poučivši ih sve dovoljno, predade starešinstvo manastira prepodobnom Ilarionu.

behu uzete odatle česne mošti svetiteljkine i prenete u Bresčiju. [ 10 ] No i posle prenesenja moštiju žitelji Korzike dolaze sa verom u hram svete mučenice, ne lišavaju se njene pomoći, i sačuvavaju se od napadaja vražijih njenim svetim nerazrušivim molitvama i milosrđem Gospoda našega Isusa Hrista, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin. prohođaše gradove lečeći bolesnike. Tako prohodeći krajeve Galatije i Kapadokije i lečeći svaku vrstu bolesti on bi uhvaćen od igemona Adrijana. Odmah obešen o drvo, njemu strugoše rebra i ognjem pališe. Ali pošto mu ove muke ne naškodiše, on bi bačen u tamnicu. Sutradan on bi vrgnut u kotao pun vrelog ulja i drugih ljutih gorivih veštastava, i sedam dana provede u tom kipećem kotlu, no blagodaću Božjom čuvan iziđe odatle nepovređen. Zatim bi bačen divljim zverovima, ali zverovi polegaše umiljati kraj njegovih nogu i lizahu mu ih; a jedan

ih opširno pouči, dade svakome poslednji celiv, i u čas večernji, u koji je obično primao od Anđela donošenu hranu, on predade svoju svetu dušu u ruke Božje, 24. maja 596. godine, i ode da se sa Anđelima naslađuje sozercanjem lica Božja u beskonačnom carstvu Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednog u Trojici Boga, kome slava sada i uvek i kroza sve vekove, amin. prohođaše svoj mučenički podvig, on doputova iz Egipta, i, videći one koji zajedno s njim behu podvrgnuti mukama, on poverova u Hrista. Zbog toga bi uhvaćen i bačen u tamnicu, gde ga anđeo Božji postavi za episkopa radi poučavanja onih koji su imali želju da postradaju za Hrista. Toga dana, bliski svetom Meletiju komiti i vojnici, sabravši se zajedno, gromkim glasom izjavljivahu da su i oni hrišćann. Time razgneviše upravitelja. Episkopu Serapionu i mađioničaru Kaliniku, koji poverova u Hrista, glave biše posečene mačem, a Teodor i

njenog nalazi se neko kamenje, koje ovda onda biva kao krvlju prožmano. To kamenje narod uzima, nosi u crkvu, moli se sv. Markeli, pa meće na bolesnike, koji od toga ozdravljaju. prohođaše gradove i sela u Galileji propovedajući Evanđelje, isceljujući Svojom božanskom silom i svuda čineći dobro svima, i čovekoljubive milosti Njegove udostoji se i ona. Jer Gospod milostivo pogleda na nju i istera iz nje ljute mučitelje - sedam đavola, i ozdravi joj ne samo telo nego i dušu. On joj prosveti um svetlošću poznanja istine, da bi verovala u Njega - istinitog Mesiju, Sina Božjeg, poslanog od Boga Oca na spasenje sveta. I postade ova Marija učenica Hristova i sledbenica Njegova, i sa ostalim svetim ženama služaše Mu sve do

put spasenja i isceljujući bolesnike, on mnoge privede veri Hristovoj. U te dane u Elevteropolju beše oblasnim upraviteljem Lukijan, koji se klanjao tvari a ne Tvorcu. Njega đavo podstače protiv hrišćana i došanu mu da po celoj oblasti svojoj razašlje ovakvu naredbu: "Ko se nađe da prizna Hrista i klanja se Raspetome, takvoga naređujemo staviti na ljute muke; a ko se odrekne Hrista, i prinese žrtvu besmrtnim bogovima, taj će biti udostojen od nas darova i počasti ". Kada ovakva zla i lukava naredba bi izdata, sveti Ananija prohođaše ovu oblast prosvećujući ljude Evanđeljem i isceljujući svaku bolest po ljudima: jer sa njim bejaše Gospod, čineći mnoga čudesa rukama njegovim. Idolopoklonici uhvatiše svetog Ananiju i dovedoše pred igemona Lukijana. Igemon ga na razne načine primoravaše da prinese žrtvu idolima. No sveti Ananija ga ne hte poslušati, i govoreći: Neću se pokloniti lažnim bogovima; ja se klanjam jedinom istinitom Bogu mom, Isusu Hristu: Njega sam očima svojim video i lice u lice s Njim razgovarao - ne samo dok On življaše kao čovek na zemlji, nego i po vaznesenju

nam i javi o vašoj ljubavi u Duhu. 9. Toga radi i mi, od onoga dana kako čusmo, ne prestajemo moliti se Bogu za vas i iskati da se ispunite poznanjem volje njegove u svakoj mudrosti i razumu duhovnome, 10. Da se vladate dostojno Gospoda ugađajući mu u svemu, i da budete plodni u svakom dobrom djelu, i da rastete u poznanju Boga, 11. Jačajući svakom snagom, po sili slave njegove, za svaku postojanost i dugotrpeljivost s radošću. prohođaše Isus po gradovima i po selima propovijedajući i blagovijesteći Carstvo Božije, i Dvanaestorica s Njim, 2. I neke žene koje bijahu izliječene od zlih duhova i bolesti: Marija, zvana Magdalina, iz koje je izišlo sedam demona, 3. I Jovana, žena Huze, pristava Irodova, i Susana, i druge mnoge koje Mu služahu svojim imanjem.

, i razdavaše ih najbestidnijim razvratnicima na poruganje ispuni se Edesije svetom revnošću i udari šamar besčesnom knezu. Zbog toga bi mučen i u more utopljen, kao i brat mu Amfijan. Kao dva nevina jagnjeta žrtvovaše se za Hrista, oko 306 god., i preseliše se u divne dvore Gospodnje. prohođaše tesni i pretužni put monaškog života. I toliko se predade smernosti i po-slušnosti, da ovim vrlinama prevaziđe ne samo brati-ju nego i sve ljude. Zatim po stade iguman i pastir slovesnih ovaca Hristovih. I imađaše prema svima toliku ljubav i krotost i samilost, da mu niko u ono vreme nije bio sličan u tome. Sačuvavši od mladosti čistotu duše i tela, on izgledaše kao anđeo Gospodnji. Zbog toga dobi od Boga dar čudotvorstva. U vreme ikonoborske jeresi pokaza se kao živi i nepokolebljivi stub Crkve Hristove. A kada se preseli

12:40 prohođaše Isus po svoj Galileji učeći po sinagogama njihovim, i propovijedajući jevanđelje o Carstvu, i iscjeljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu "(Mt. 4,18 - 23).

i gradove sveti Andrej proputova propovedajući Hrista, i u svakom gradu pretrpe mnoge nevolje i stradanja; ukrepljavan svemoćnom pomoću Hristovom, on s nasladom trpljaše sve muke za Hrista. No naročito u gradu, zvanom Sinop [ 14 ] on dožive silne muke: tamo ga na zemlju bacahu, za ruke i noge vucijahu, motkama ga bijahu, kamenje na njega bacahu, prste i zube mu čupahu; no on, blagodaću Spasa i Učitelja svog bi odmah isceljen od rana, i pokaza se opet čitav i zdrav. Otišavši odatle, on prohođaše druge krajine: Neokesariju, [ 15 ] Samosat, [ 16 ] Alanu, [ 17 ] postojbinu Abaska, [ 18 ] zavičaj Ziga, [ 19 ] pokrajinu Bosforina. [ 20 ] Zatim on otputova u Trakijski grad Vizantiju, [ 21 ] gde on prvi propoveda Hrista i, naučivši mnoge, postavi prezvitere Crkve: za episkopa Vizantije on rukopoloži Stahija, koga sveti apostol Pavle opominje u poslanici Rimljanima (Rm. 16, 9). Sam pak on, noseći u blagovešćenju Hristovom apostolske podvige i stradanja, obilažaše Pont,

hrišćani mnogo poštuju, on ga uze k sebi u apostolstvo. I tako ga načini svojim neotstupnim saputnikom i služiteljem u Gospodu u svima trudovima i putevima svojim. A kada htede da otputuje iz grada, on obreza Timoteja Jevreja radi, kojih beše tamo mnogo. Obreza ga po zakonu Mojsijevom, - ne što je obrezanje potrebno za spasenje, pošto nova blagodat mesto obrezanja ima sveto krštenje, - nego da se ne bi sablaznili Jevreji, jer su svi znali da je Timotej rođen od oca Grka. I otputovavši odatle, sveti Pavle prohođaše gradove i sela, učeći i propovedajući Evanđelje carstva Božjeg, i prosvećujući sve svetlošću vere. A njemu, kao zvezda suncu koje je sinulo iz trećega neba, sledovaše božanstveni Timotej, usvajajući nezalaznu svetlost - učenje Evanđelja Hristova, i navikavajući se na dobre običaje i vrlinski život, kao što o njemu svedoči i sam apostol Pavle, govoreći: A ti si se ugledao na moje učenje, življenje, nameru, veru, dugotrpeljivost, ljubav, trpljenje, proterivanja, stradanja (2 Tm. 3, 10 - 11). Tako

da se ne može preći, on brzo pređe reku, a Bosanci videvši to ostaviše sve svoje stanove i pobegoše sa svojim kraljem (Tvrtkom II). A ostade i praćka njihova (tj. top), zvana Humka, i sa njom još druge dve. Despot zapovedi da veliku praćku nose u Beograd, a ostale dve u Srebrenicu. Pošavši dalje u bosanske krajeve, despot gonjaše kralja njihovog, koji, zatvoren u jednom od tvrdih gradova, posla poslanike svoje i moljaše despota da iziđe. Despot se povrati natrag svojima, i prohođaše zemlju čineći dobro ". Kao što je već spomenuto, sveti despot se beše teže razboleo od nogu i zato poče razmišljati o svojoj smrti i o obezbeđenju zemlje posle njega. Trebalo je obezbediti nasleđe prestola sestriću Đurđu, i ne samo prestola nego i svih oblasti i gradova. Naročito je bilo potrebno učiniti sve da Đurađ nasledi mnoge posede Stefanove koje imađaše u ugarskim stranama. [ 27 ] Zato on otide opet u Ugarsku (maja meseca 1426 godine) i tamo sa kraljem Sigismundom sklopi ugovor o tome na saboru u gradu Tatu.

i milioni miliona višnjih Sila, ipak svi imaju jednu volju i jednodušno slave Boga, a na zemlji mnogo je ljudskih volja i raznih misli, jer svaki čovek ima svoju volju i svoju misao, i zato ja ne mogu, ostavivši Boga, živeti s ljudima. (Videti o tome u Otečniku). Tako blaženi Arsenije, približujući se Bogu udaljavao se od ljudi, i nije želeo da ga iko vidi ili zna za njega. Ali, slično svetilniku, on se nije mogao sakriti pod sud, pošto slava o njegovim podvizima prohođaše svuda, pa dođe i do Carigrada. Posle smrti blagočastivog cara Teodosija zacari se njegov sin Arkadije [ 9 ]. Saznavši za prepodobnog Arsenija gde se nalazi i kakav život vodi, Arkadije mu napisa pismo u kome ga smireno moljaše da mu oprosti greh mladosti njegove, i da se pomoli Bogu za njega i za njegovog brata Honorija, koji vladaše zapadnom polovinom Rimske carevine [ 10 ], da carovanje njihovo bude blagosloveno Bogom. Sem toga Arkadije posla pismeno ovlašćenje prepodobnom Arseniju da po svome nahođenju raspolaže celokupnim carskim dankom koji se u Egiptu

pođoše da se Hristom obnove, preporode i zadobiju novu dušu i novi duh. I još to znači, da od sada oni više neće tražiti i loviti duhovna dobra naporom svoje sopstvene duše nego Hristom, ne svojom silom nego silom Božijom, ne svojom pameću nego Božjim otkrovenjem. A što druga dvojica ostaviše lađu i oca svoga, to znači, da oni ostaviše svoje grešno telo i svoga telesnog oca, da bi se od sad brinuli o spasenju duše i hodili u susret svome ocu nebeskom, kao usinovljeni po blagodati Božijoj. prohođaše Isus po svoj Galileji, učeći po zbornicama njihovim, propovedajući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć u ljudima. Posle trideset godina Svoga života u povučenosti Gospod Isus sada otpočinje Svoju božansku službu, i to otpočinje je vredno i odlučno. To se hoće da kaže rečima: prohođaše po svoj Galileji. Njegova služba sastojala se u tumačenju staroga, u propovedanju novoga i u potvrđivanju obojega čudima isceljenja ljudi. Zakon je bio dat kroz Mojseja i proroka, i on je bio posvedočen mnogim čudima, da bi ljudi poverovali

ostaviše lađu i oca svoga, to znači, da oni ostaviše svoje grešno telo i svoga telesnog oca, da bi se od sad brinuli o spasenju duše i hodili u susret svome ocu nebeskom, kao usinovljeni po blagodati Božijoj. prohođaše po svoj Galileji. Njegova služba sastojala se u tumačenju staroga, u propovedanju novoga i u potvrđivanju obojega čudima isceljenja ljudi. Zakon je bio dat kroz Mojseja i proroka, i on je bio posvedočen mnogim čudima, da bi ljudi poverovali, da je taj zakon od Boga. No tumači zakona, pomračivši dušu svoju grehom, pomračili su potpuno i smisao toga zakona. S toga je taj stari zakon postao mrtav, i bio je kao i da nije. Sada Gospod Isus, pre čist i bezgrešan, pojavljuje se kao jedini istinski

prohođaše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov