Trakijskim za razliku od drugih istoimenih moreuza. 6. Hrisopolj - u Vitiniji blizu Vizantije, sada Skutari. 7. Prokonis - ostrvo u Mramornom Moru; sada Marmara. 8. Videti o njemu i o ovom događaju pod 12. martom. 9. Carovao od 855. do 867.

ikona, on se usprotivi caru, i najpre cara savetovaše a po tom izobličavaše. Zato ga nečestivi car progna na ostrvo Prokonis . Na tom ostrvu beše manastir, koji sam Nikifor beše sagradio u čast svetog Teodora. I tu provede ovaj ispovednik vere

, a na patrijaršijski bi povraćen patrijarh Metodije, tada (846. godine) prenesoše se mošti svetog Nikifora sa Prokonisa u Carigrad, i behu položene prvo u crkvu svete Sofije, iz koje je za života i izgnan bio, a posle u crkvu Svetih Apostola.

patrijarh sveti Metodije. Tada, 846. godine, i česne mošti ispovednika Hristova svetog Nikifora biše prenesene sa Prokonisa u Carigrad. Jer presveti patrijarh Metodije savetova to pobožnoj carici Teodori. On joj govoraše: Nije lepo da

, i za ime naše u poslednja vremena slavno. Ne oklevajući, presveti patrijarh uze prezvitere i monahe, i pođe na ostrvo Prokonis , praćen mnoštvom naroda. I kad stiže u manastir svetog mučenika Teodora, otvori grob svetog Nikifora, i svi videše

Patrijarh pokuša da ga posavetuje i povrati pravoj veri, no uzalud. Car nasilno izagna Nikifora na zatočenje na ostrvo Prokonis gde u bedi i lišenjima svake vrste provede trinaest godina, pa se preseli u večnost 827. godine. Kao patrijarh

Nikifor, posle devetogodišnjeg upravljanja Crkvom Hristovom. Posle ne mnogo vremena on bi odaslan dalje na ostrvo Prokonis , [ 7 ] u manastir svetog velikomučenika Teodora. A kada ga na lađi prevožahu ka tom ostrvu, prolazeći mimo kraja gde

kao potpunu zabludu. Stoga namisli da beži u drugi kraj, i tamo se kaje za svoj greh. I sevši na lađu on otplovi na ostrvo Prokonis [ 12 ]. Zatim razmišljajući o svom grehu on dođe do ovakvog zaključka: gde je greh učinjen, tamo ga treba i otkajati.

o tome videti pod 16. avgustom. 41. Sveti patrijarh Nikifor Ispovednik bi poslan u zatočenje 1. marta na ostrvo Prokonis , u Mramornom Moru; a na patrijaršiski presto bi doveden dvorski činovnik Teodot, ikonoborac. - Spomen Sv. Nikifora

protiv Stefana, a i sam udešavaše razne spletke, samo da bi Stefana slomio i s puta uklonio. Stefan bi prognan na ostrvo Prokonis , po tom doveden u Carigrad, okovan i bačen u tamnicu, gde ga sretoše 342 monaha sužnja, iz raznih strana dovedenih i u

i već umiraše. Zatim sede u već spremljenu za njega lađu, i otplovi u mesto svoga progonstva. Kada stiže na ostrvo Prokonis on stade krstariti po pustim i zabačenim mestima na njemu, i nađe jednu divnu pešteru koju žitelji toga kraja nazivahu

se po raznim krajevima, kao ovce koje nemaju pastira. Ali čuvši da se njihov otac i učitelj nalazi u zatočenju na ostrvu Prokonisu , oni se s radošću stekoše k njemu svi sem dvojice koji otpadoše od tog svetog pastira kao Juda od Hrista ili Dimas i

viđali gde ide po vodi, ili gde upravlja lađom, ili razvija jedra. Dok prepodobni Stefan tako sijaše čudesima na ostrvu Prokonisu , u drugoj godini njegovog zatočenja njegova česna i sveta majka otide ka Gospodu. A kada othođaše ka Gospodu ćerka

- Tako i bi: u sedmi dan posle smrti blažene Ane, majke prepodobnoga Stefana, prestavi se Teodotija. U TO vreme na ostrvu Prokonisu nalažaše se neki vojnik Stefan, rodom Jermenin. On iđaše iz Evropskih krajeva, i putem se razboleo od teške bolesti, od

kaza im: Kada se poklonih ikonama Gospoda Hrista i Presvete Bogorodice, kao što mi naredi monah Stefan koji se nalazi na Prokonisu , ja ozdravih od svoje bolesti. Vojnici izvestiše o tome svoga starešinu, upravitelja Trakije. Ovaj pozva k sebi

prokonis

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov