slični izrazi i sinonimi u savremenom srpskom, hrvatskom i slovenskom
Sličnost reči ili fraza u rezultatima zavisi od toga, koliko puta se reč ili fraza
pojavlja u sličnom kontekstu kao "provincijalnim".
Slični izrazi i sinonimi za
Kliknite za traženje
Primeri iz opštega korpusa
Korpus srWac
srWaC je korpus srpskog jezika (Clarin.si)
identitetima ostalih naroda. Prezir prema srbijanskim papcima, odnosno prema hrvatskim / bosanskim / crnogorskim itd. primitivcima jedan je od ključnih razloga nesklada i razdora u političkoj delatnosti srpskih političkih elita u Jugoslaviji tokom devedesetih, a kada se na njega doda otuđena beogradska i novosadska urbana čaršija, tj. stožeri današnje Druge Srbije, sa njihovim beskrajnim prezirom prema celini srpskog naroda i malograđanska zasenjenost provincijalnim evropejstvom Zagreba i Ljubljane, recept za nacionalnu propast je gotov .
pravi jednu provincijalnu zajednicu na margini Zapadne Evrope, pa unutar njenih kulturnih obrazaca na odobravanje može naići samo ono što se uklapa u mediokritetske norme mitelojropskog, malograđanskog identiteta i kulture, koja je, kako se mnogima čini, prihvaćena za nesporni društveni ideal. Ova dva filma, kakva god bila, po prirodi stvari odskaču iz ovog šablona i nastoje pretendovati na konkurenciju vrhovima evropske i svetske kinematografije što u domaćim provincijalnim krugovima svakako mora biti protumačeno kao hybris .
1934 - 1941, pa preko kratkotrajnog razdoblja socrealizma od 1945 - 1950. do zenitnog perioda između 1951. i 1956, kada nastaju njegova najznačajnija dela, i konačno do vremena kada se monumentalnost i heroika predhodnog perioda povlači pred mnoštvom potpuno novih, disparatnih motiva. Petar Lubarda je svakako jedna od najznačajnijih domaćih umetničkih figura dvadesetog veka koji je u prelomnom trenutku ranih 50 - ih godina raskinuo kako sa akademskim, tako i sa provincijalnim pogledom na svet i inagurisao jednu novu kulturu slikarstva koja se može smatrati apoteozom visokog modernizma. Značaj Lubarding opusa prevazilazi okvire jugoslovenske zajednice toga vremena, i svrstava ga u domaće umetnike sa najvišom medjunarodnom reputacijom .
junak do junaka, bojna koplja kano čarna gora, sve barjaci kao i oblaci, a čadori kao i snjegovi ; provincijalnim samozadovoljstvom, dozvoliti da budemo pregaženi i gurnuti u tamu neistorijske sudbine .
nikada nije imala. Fanatizam se razvija i kali u teškim mukama, iskušenjima i sukobima sa opakim neprijateljem. Naš neoliberalni fanatik razvija se u krajnje konfornim uslovima osione privatizacione pljačke onoga što su prethodne generacije stvorile, grabeži i lične koristi. I niko se tome ne opire . provincijalnim neoliberalizmom. On je jadan i bedan, satkan od neznanja, neobaveštenosti, mržnje, pokvarenosti i ličnog ćara. Samo u po nečemu je sličan svom evroatlantskom uzoru. Ali uz presudnu razliku. Onaj evroatlantski uništava ceo svet oko sebe, ali kada treba spasavati svoju privredu poseže za klasičnom socijalističkom državnom intervencijom. Naš neoliberalizam uništava samo Srbiju i ništa više. Ali kada posle kraha ideologije u Americi neoliberali stanu i odustanu ,
Bećkovića i ne zove drugačije nego Akademik, što je titula o kojoj gaji veoma protivrečna osećanja ( 1 ) . provincijalnim , odnosno tradicionalnim. Ime je ponela prema istoimenom tekstu iz 1998. godine, u kojem se autor podsmeva penzionisanom radniku vojne industrije, iz sela u okolini Čačka, koji je sebi sazidao mauzolej .
bestraga iz Vremena, počinje Todorovićev uspon. Za razliku od Perinog, samo njemu razumljivog, latino-sapunjavog, sve seksualnijeg doživljaja srpske političke scene, Todorović se pokazao kao solidan reporter s osećajem za detalj. Umeo je, nemalo puta, da prepozna, raščlani, fotografiše i efektno opiše događaje i aktere na koje se namerio. Njegove minijature naših aktuelnosti mogu se prepoznati i u redakcijskim vestima. Od samog početka dosledno je pisao o provincijalnim aktuelnostima iz Valjeva ( 4 ) i zapadne Srbije. Njegovi izveštaji o ravnogorskom i gučanskom radovanju, lokalnim političkim javnim temama, privatizaciji i lokalnoj publicistici redovni su u nedeljniku. Obrada tradicije je ono čime se bavi, iako ga zanima i književnost ( 5 ). Lokalnost je ipak samo formalna, njegovi članci imaju širi smisao jer on pišući lokalno, deluje globalno .
Ova strategija mora računati sa dve ravnopravne pretpostavke: prva je činjenica da su strateški cilj ove zemlje evropske integracije, a druga da se elementi nacionalne kulture, koji zbog specifičnosti medija izražavanja ne mogu biti do kraja integrisane u evropski prostor, moraju sačuvati. Naime, ukoliko Crnjanski ili Pekić zbog jezičkih, a donekle i političkih barijera nikada neće postati veliki svetski pisci, iako oni to zapravo jesu, da li će to značiti da se radi o provincijalnim veličinama? Ovaj primer razotkriva da Hobsbaumovo povezivanje jezičkog nacionalizma i provincijalizma jeste zapravo veoma nacionalističko zalaganje za jedan jezik, jedan pogled na svet i jednu istinu, čije političke analogije ne bih hteo ovde da raspredam .
se nikada nije spustila do nivoa folklora, duguju svoju široku popularnost i dopadljivost . provincijalnim osobinama inspiracije i manira .
, inovativniji. Ne zaboravimo industrijski aspekt filmske umetnosti, jer dešava se da ovde i nesvesno nekad kopiramo matrice postojecih festivala u inostranstvu. Druga stvar je ta asimetricna kulturna federacija gde imamo Beograd i Vojvodinu, s jedne strane, a jug s druge strane. To nije ni sociološka, ni politicka, pa ni ideološka konstatacija, nego surova realnost. Nismo pomenuli još jedan veliki pojam, a to je glamur koji se veže za festivale. Glamurizacija u provincijalnim uslovima dobija prilicno zakošenje, postaje neukusna nušicevsko-kovacevicevska kategorija. Plašim se da borski incident može da bude pocetak lavine. Postoji opasnost da u ovoj ekonomskoj krizi kultura pocinje da se prepoznaje kao luksuz .
` kojim se domaćini pozivaju da prime srpske izbeglice iz Hrvatske. Udes karikaturiste u oslobodilačkom haosu i zakasnela ispravka ne pokazuje samo surovost komunističkih zlikovaca, već i savremenika čije je sećanje nagrizao zub vremena. Za neistomišljenike, najbolnija je kolaboracija iz bliže prošlosti, budući da su uspomene sveže, a mnogi preživeli zainteresovani za utemeljenje svoga viđenja istorije. Zato su obuzeti ličnim pizmama, porodičnim dugovima i provincijalnim osvetama. U njihovim raspravama preovladava palanački mentalitet koji sopstveno viđenje prošlog izdiže iznad sveta i stvarnosti. Ova provincija nema ni želju ni moć da svoju kob i udes neistomišljenika postavi u realni okvir stvarnosti bila ona Hitlerov novi evropski red, osmanlijski vrli svet ili očaravajuća Pax Americana. Zaboravni i slabo orijentisani, uz to ostrašćeni i pohlepni, iznova se čude sudskim procesima u kojima se sudi klasi ili narodu, bilo da je
život smatrali su da je pobedonosna, oslobodilačka sila srpske armije dovoljan argument. Pašić je tražio po Balkanu Srbe nadajući se da može da se oslani na njih i stvori radikalsku državu, mada su oni bili drugačijeg mentaliteta od Srbijanaca . provincijalnim narodima, zatvorenim i izolovanim društvima, i teško su se mogli naviknuti na uzajamno priznavanje Drugog. Niti su Hrvati mogli prihvatiti da im vođa bude Srbin, niti Srbi Hrvata. Ono što nisu mogli političari, nije mogao ni kralj, štaviše dvor je bio pojačivač svih razlika i generator intriga. Monarhija je bila « jugoslovenska » utoliko što su se Karađorđevići sa vilama instalirali po odmaralištima Slovenije i veći deo godine tamo stolovali i uživali pogubno se
. provincijalnim predstavnicima redova, članovima Kaptola i Zbora savjetnika. Dok je procesija ulazila u katedralu, vjernici su je pozdravljali velikim pljeskom .
s članovima berlinskog gradskog veća . provincijalnim direktorima banaka prepušta isključivo jedan određeni industrijski okrug, razvija se izvesna specijalizacija među upravljačima velikih banaka. Takve se specijalizacija može zamisliti uopšte samo kod velikog opsega čitavog bankarskog preduzeća i osobito njegovih industrijskih veza. Ta se podela rada kreće u dva pravca: s jedne strane, odnosi s industrijom poveravaju se jednom od direktora, kao njegov specijalni posao; s druge strane, svaki direktor uzima na
, donosioci demokratije dozvoljavaju inicijativu za uređenje parlamentarne države i ponosno isticanje prava narodne volje. Ali oni to ne čine, što potvrđuje sve veći broj cepača stranaka, manjak stranih naučnika i privrednika na privremenom radu u Srbiji i obilje saradnika nevladinih organizacija. Demokrate i razočarane demokrate ne mogu bez osvrtanja prema Pentagonu, tapkanja Brisela ili čežnjivih pogleda Rusa i otuda retko predlažu obračun sa beznađem , provincijalnim partijašenjem, partizanštinom, niskim strastima korupcionaša, niti preporod društva. Radije nude čarobnu formulu budućnosti koja tek što nije. U euforiji razgradnje komunizma isticali su demokratiju a ne slobodu kao cilj društva, te je realpolitički ustrojen demokratski svet srpsko partijsko pitanje lagano pretvorio u spoljnopolitičko. Praznoglavo odvajanje razvoja srpskog parlamentarizma od evropske slavenofobije vodi Srbiju u propast a nametnute