ću te isceliti, i venac besmrća pripremiću ti u Carstvu mome. Rekavši to, Gospod ode na nebo, a sveti Anđeli dadoše Elikonidi hleb čist i svetao kao sunce. Okusivši od tog hleba, Elikonida se oseti potpuno zdrava, i lice joj zasija kao sunce, i telo joj postade belo kao sneg. I ona blagodaraše Boga, pevajući i slavosloveći Ga sve do svanuća. Kada se razdani, sveta mučenica bi izvedena iz tamnice, i opet na sudište dovedena. Zatim bi u cirkusu data zverovima da je pojedu. I pustiše na nju dva gladna lava koje su tri dana morili glađu. Ali lavovi, prišavši k svetiteljki, pokloniše joj se i stadoše lizati noge njene. Videći to, narod stade vikati: Zaista je čarobnica ova nečestiva žena, jer i zverove opčini, te je ne mogu dodirnuti. Pogubi je, o igemone, pogubi je što pre - Dok narod tako vikaše, sila Božja razvali i otvori vrata na cirkusu, i ova dva lava skočiše među narod, jarosno ričući i svirepujući; narod se dade u bekstvo; igemon od straha

do Maslinske gore, pošalje dva učenika 2 i kaže im: Hajdete u selo pred vama. Čim u nj uđete, naći ćete privezano magare koje još nitko nije zajahao. Odriješite ga i vodite. 3 Ako vam tko reče: Što to radite? recite: Gospodinu treba, i odmah će ga ipak ovamo pustiti. 4 Otiđoše i nađoše magare privezano uz vrata vani na cesti i odriješe ga. 5 A neki od nazočnih upitaše: Što radite? Što driješite magare? 6 Oni im odvrate kako im reče Isus. I pustiše ih. 7 I dovedu magare Isusu, prebace preko njega svoje haljine i on zajaha na nj. 8 Mnogi prostriješe svoje haljine po putu, a drugi narezaše zelenih grana po poljima. 9 I oni pred njim i oni za njim klicahu: Hosana Blagoslovljen Onaj koji dolazi u ime Gospodnje 10 Blagoslovljeno kraljevstvo oca našega Davida koji dolazi Hosana u visinama 11 I uđe u Jeruzalem, u Hram. I sve uokolo razgleda, pa kako već bijaše kasno, pođe s dvanaestoricom u Betaniju. 12 Sutradan su izlazili iz

Egipta. Posle mnogih i raznovrsnih mučenja, mučitelji svezaše ruke i noge Kronidu, Leontiju i Serapionu, pa ih baciše u more. Anđeli izvedoše iz mora česne mošti njihove, i javivši se nekim hrišćanima narediše im da ih pogrebu. Sveti Selevk postrada u Galatiji. Njega mnogo mučiše raznim mukama, pa ga naposletku baciše zverovima da ga pojedu. Sveti pak Straton postrada ovako: poglavar Vitinije naredi da ga posle mnogih mučenja privežu za sagnute grane dvaju drveta, zatim pustiše te grane, i sveti mučenik bi raščerečen, i tako predade duh svoj Bogu. [ 12 ]

da bi pošto me pogube, on uzeo moje nasleđe. A tada carovahu Dekije [ 2 ] i Valerijan. Oni mučahu sve koji Hrista ispovedaju, i beše veliki strah u celoj Tivaidi, jer oni ljute muke izmišljahu. U to vreme neznabošci uhvatiše jednog hrišćanskog mladića. I mučiše ga mnogo. No pošto ga ne mogoše odvratiti od Hristove vere, odvedoše ga u jednu mirisnu baštu punu cveća, metnuše na divnu postelju, i mekim uzicama privezaše mu i ruke i noge za postelju. Onda se svi udaljiše, a kod njega pustiše jednu mladu devojku da bi ga zavela. Bestidna devojka ga grljaše i ljubljaše, pa čak, stidno je reći, stade tajne delove tela njegovog pipati, dražeći ga na nečisti greh. A šta uradi hrabri stradalnik, koji je tolike muke podneo? Videći da će ga sladostrašće sablazniti, i osećajući već u sebi strasne pokrete, on čvrsto zubima stisnu svoj jezik, pregrize ga, i ispljunu ga u lice bludnici. Od silnih bolova strast u njemu utrnu, a lice i haljine razvratne devojke behu krvlju

već u sebi strasne pokrete, on čvrsto zubima stisnu svoj jezik, pregrize ga, i ispljunu ga u lice bludnici. Od silnih bolova strast u njemu utrnu, a lice i haljine razvratne devojke behu krvlju poprskani. I tako ovaj mladić blagodaću Hristovom savlada sladostrašće. - No i drugoga mladića, koji se nepokolebljivo držaše hrišćanske vere, posle mnogih mučenja, svukoše, pa mu nago telo celo namazaše medom, ruke na ramenima zavezaše i na sunčanu pripeku postaviše. Onda pustiše na njega pčele, ose i stršljenove, da bi izujedan bio primoran prineti žrtvu idolima. Ali junačni stradalnik se ne odreče Hrista, iako je, strašno izujedan po celom telu, toliko otekao da je bio izgubio izgled čovečji. - Videvši sve to, pa još posmatrajući muža moje sestre silno ljuta, da ga ni sestrine suze ni rođačka veza ne mogahu smiriti, ja mu ostavih sve i pobegoh u ovu pustinju. I polako vođen Bogom ja dođoh dovde, nađoh ovu pećinu, i vodu u njoj. I shvatih da mi

je, opet najbolje školski reći, sve lepši i uređeniji. Utisak je da je to zato što je vlast u funkciji grada i građana, a to prepoznaju i država i strani donatori, pa u Prijepolju ima i za infrastrukturu, i za podsticaj zapošljavanja, i za poljoprivredu ... A i za kulturu ima, najviše izdvajaju u Zlatiborskom okrugu, pa je moguće da iz tije kulturni razlozi u Prijepolju kao takoreći niđe, državotvorne stranke, podrazumeva se SNS i SPS, nisu na vlasti . pustiše pesmu Bosno moja ... zemljo moja neorana / čet ri leta nesijana ... sednem u Santos, kafa, turska, 30 dinara, upitam se sa jednim za stolom, Pazar ima preko sto iljada duša, 80 posto Bošnjaci, međunacionalni odnosi dobri, jedino što nema posla, ta ekonomska situacija teška, a kad je to teško, sve je teško ... Prođem pored zgrade opštine de neka gužva, neko čekanje, jedan veli, Stvarno si sjeban ako nemaš nikoga, siđem do čuvene Pazarske pijace, to čitav grad tezgi i butika .

dok nije stigao do nekog skloništa. A našao se tamo pre no što je i mislio; pomišljao je samo na opasnost koja mu je pretila i nije obraćao pažnju na ono što se nalazilo na putu. Kada uđe u kolibu, nije više imao razloga za strahovanje, jer je unutra bilo samo sedam mladih devojaka. Ali mu one uopšte nisu ulivale strah, naprotiv, izgledalo je da su one više iznenadene nego on. Bile su prema njemu veoma ljubazne kada su videle da je sam i gladan. Dadoše mu da jede i pustiše ga da preko noći ostane u kolibi. On ih onda upita kako se zovu i gde se nalaze ostali iz njihovog plemena. Devojke mu odvrate da se zovu Meameje i da im se pleme nalazi daleko odatle, u drugom kraju. One su došle ovamo samo da razgledaju ovaj kraj, da ostanu malo, i da se posle vrate u svoj zavičaj .

ime, mali Jovica sad sve preuze na sebe, te je za sarane i krštenja više uzimo no iko. Nije to bilo mnogo, samo kolko je njemu bilo dovoljno. Narod kukavni, nema ni za kruha nema ni za graha, prestade i da krštava đecu i da popa zove na opelo. Te godine i avlija zarasla u korovinu, crkva vječito prazna, ko da se nakrivila na jednu stranu, a zvonik pjevaše samo za velike praznike, reda radi. Svi iz sela se tade naprasno sjetiše njegovih dečačkijeh nestašluka te se pustiše glasine da je nikaki čovek, da nikad za crkve nije bio, da ne more bez oca popa sin pop postati i tako sve dok ne dođe sljedeća godina ... Kako sljedeća godina bijaše rodna, opet se sve vrati na isto, samo cijena sarana i krštenja ostade ista. Nije zato što Jovica ne htede da vrati na pređašnje, neg sve poskupilo u zadruzi te se drukče nije moglo izići na kraj s vremenom. Opet narod pohrli u crkvu i opet poče darivati popa koječime te malome bi raj na zemlji. Na nebo mu

s njima . pustiše guske. To je taman bilo kad je Milica Jovanova, sa sluškinjom Ilinkom, htjela da ode do bolnice. One taman na avlijska vrata, a eto ti gusaka, jedne za drugom, gegaju se doma. Jadna žena, znajući ćud domaćinovu, poteče k njemu da zabašuri što se dogodilo .

nas zarazi. Osobito mi novi platismo, njeki od groznice, njeki od srdobolje. Vladu prijeđe u manitu ognjuštinu ( tifus ), te ljekar diže ruke s njega. Kad je đedo na vrat na nos, s Tromeđe došao, Vladu višaše život o končiću. Srećom mladost nad ' rva boljeticu, te prekuži. Krsto je bio našem Vladu prava majka. Ta bolest prionu onome Bokelju latinisti, te, jadnik, zaglavi . pustiše na ispit. Nas dvanaest prođosmo svi, i svi gotovo dobro. Po svjetu profesora, đedo uze gladuna da uz raspust poučava Vlada. Zbog njega ne mogoh ni ja u selo, nego nas đedo namjesti kod njeke udovice, dobre jedne žene. Dok je siromah Vlado po cio dan lomio glavu sa substantiva, adjectiva, numeralia i verba, dotle sam ja sa jedinkom sinom udovičinim po vas dan kupao se u moru. Zaista jedina mi istinska korist te godine bijaše što naučih - dobro plivati .

i mami da ne plaču. Ja ću te učiniti zdravim, ne verujte lekaru U međuvremenu stiže i njegova tetka sa ikonom Svetoga i sa lekom. Pre nego što uđe u sobu detinju i pre nego što iko primeti njen dolazak, mali povika: Donosi mi tetka Sv. Nektarija Tetka ušavši, prekrsti dete i stavi mu ikonu u nedra. Dete pak, koje do tog momenta beše paralizovano, pokrenu lagano ruke i prigrli ikonu Svetiteljevu, i naklonivši glavu na deonu stranu kao da pade u letargično stanje. Njegovi domaći ga pustiše da miruje i čitahu moleban Svetome. Posle dva sata, dete dođe sebi i reče: Dobro sam. U tom stiže ponovo i lekar i nađe da je detetu bolje, što mu rekoše i prisutni a i samo dete potvrdi. Lekar ipak otvoreno reče da je to poboljšanje samo poboljšanje pred smrt. No zdravlje detinje se u toku idućih dana toliko poboljša da osmog dana lekar priznade: Ja sam ovde više nepotreban, dodavši pritom da je samo čudo moglo da učini tako nešto. I zaista, to čudo i beše učinio Svetitelj

, suha voća i nekoliko stotina pušaka i uz našu četu poće još 160 ljudi. Sulejman-paša me primi najljubaznije i reče mi da se oseća srećan što se njegova porodica uvećala sinom kao što sam ja. Odredi mi se stan u odelenju najmlađeg pašinog sina Osmana-beja, koji beše s ocem pošao u vojsku i svakog dana se odlikovaše junaštvom zaista izvanrednim. Taj mladić od osamnaest godina primi me kao brata i reče mi da će me uvek zvati bratom, pošto me je otac njegov nazvao sinom a braća bratom . Pustiše me da se odmorim i ceo dan smo govorili o ratu koji se vodi i o političkim događajima. Lako mi je bilo da zavolim ovoga dobrog pašu ..... I ja se sam sebi zaverih da ću mu potpunce biti odan. Njegov pomoćnik Ćaja Imšir-paša, pašin šurak, beše još bolji nego i sam Sulejman-paša. Jadni Ćaja-Imšir-paša pogibe od Srba nekoliko meseci po osvojenju Beograda. Bio sam srećan te su moje savete usvajali i tako mogao da im učinim nekoliko usluga. Pripomogao sam da se zauzmu Loznica i Šabac i da

ću doći da živim kod tebe. Epifanije onda reče: Pazi, čedo, da ne narušiš svoje obećanje. Probudivši se iz sna, Kalist se oseti potpuno zdrav i slobodan od đavoljeg mučiteljstva, i ispriča o tome svojim roditeljima. I od toga dana đavolja pakost mu ne učini nikakva zla. A kad prođe tri meseca, Kalist reče roditeljima: Pustite me u Fenikiju Palestinsku da pronađem gospodina Epifanija, da bih ostao kod njega, jer se bojim da se k meni ne vrati mučitelj đavo. - Roditelji odmah pustiše k prepodobnom Epifaniju svoga sina sa robovima i sa mnogo zlata i srebra. Čim Kalist dođe k prepodobnome, odmah primi na se inočki čin, robove posla natrag k roditeljima, a zlato i srebro dade na ustrojenje manastira. U to vreme slavio se po celoj Palestini drugi podvižnik Hristov - prepodobni Ilarion Veliki [ 5 ] koji imađaše obitelj svoju u pustinji blizu Gaze. Jednoga dana blaženi Epifanije uze svog učenika Jovana i ode u posetu svetom Ilarionu. Ovaj i sva bratija primiše

godina u toj palanci, nekoliko je obližnjih seoskih kuća što mu behu dužnici upropastio, pa tek o jednom Đurđevdne prodade ispod ruke robu i ustupi dućan drugome, pokupi novce što ih beše razdao pod interes i - ode nekuda Okolina samo reče: "Hvala bogu, kad ga odnese đavo" Niko nije znao ni kud će ni kako će ... Čak posle viđali su ga ljudi čas u jednoj, čas čak u devetoj palanci. Sve nešto putuje ... Eto, taki vam je taj Mojsilo Pupavac I to je on što ga maločas pustiše na bal u gazda-Nikolinu kafanu .

sa silnim gradom, te mnogi od mučitelja biše ubijeni gromom i gradom. A anđeo Gospodnji, sišavši s neba, skide kamen sa grudi cvete mučenice, isceli joj rane i podiže je zdravu. Videvši ovo čudo, osam hiljada ljudi poverovaše u Hrista. Posle toga, nahuškan od đavola, car ponovo naredi da se svetiteljka uhapsi. I ponovo se stade dogovarati sa eparhom na koji način da je pogubi. I izmisliše za nju ovakvu smrt: vezaše je za vodenični točak, da bi je pri okretanju pokidao. No kada pustiše vodu pod točak, voda se zaustavi kao da se skameni, i nijedna kap ne poteče, i svetiteljka ostade nepovređena. A car sa savetnicima svojim povika: O, kako je velika sila ove čarobnice Gle, ona pretvori vodu u neko drugo veštastvo. - Narod pak, posmatrajući ovakvo čudo, pobuni se protiv cara, i uz silnu graju i viku stade se bacati kamenjem na njega, i proteraše ga iz grada. I on, došavši u svoju postojbinu, požive tamo sedam dana i umre od muke, besa i stida

pustiše

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov