malo brže nego što biste varili klasično elektrodom, ako je brzina suviše mala to stvara višak toplote u zavarivačkom rastopu što povećava distorziju radnih delova i rizik od progorevanja. Dok varite žica iza kontaktnog vrha postaje

luk za topljenje metala. TIG plamenik moze bit hladjen vodom ili vazduhom. Keramicka dizna usmerava gas prema rastopu . Volframova elektroda je spicasto zasiljena za primenu gde je potrebno precizno zavarivanje i niska struja

deo proizvedenog srebra danas dolazi iz olovo-cinkovo-srebrnih ruda. Olovo i cink kod topljenja ruda se mešaju u rastopu ali kada se snižava temperatura dolazi do razdvajanja dva sloja. Donji sloj, olovni, ima veoma malo cinka a gornji,

Ovim se postiže oksidacija olova i drugih neplemenitih metala. Oksidušu se najpre cink, gvoždje i nikl koji plivaju po rastopu i uklanjaju se. Potom se odstranjuju drugi metali kao što su kalaj, arsen, antimon, deo bakra i bizmuta. Postupak

legura. Suštine rafinisanja metalnih rastopa boraksom i mehaničkim iznošenjem u šljaku odsidnih i drugih uklopaka u rastopu , ima dvojaki krakter. Šljakovanje se obavlja mehanički i hemijski, odnosno kombinacijom oba delovanja. Boraks ima

Temperatura topljenja boraksa je mnogo niža od temperature na kojoj se tope oksidi i druge nečistoće koje se mogu naći u rastopu . Rastopljeni boraks ima dobre mogućnosti kvašenja oksida i nečistoća čime ih podiže i iznosi na površinu

slučaju u leguru zlata dodaje se 10 % mesinga čime se unosi navedeni sadržaj cinka. rastopu legure zlata ili srebra, posebno ako je topljen lom, ima oksida koji veoma loše utiču na kvalitet odlivka. Dodavanjem

odvaja usled dejstva površinskog napona, sl. 5.8 a. Povećanjem veličine kapi raste uticaj sila koje približavaju kap rastopu , uz primetno sužavanje preseka usled delovanja površinskog napona i elektrodinamičke sile. Usled delovanja

kapima je karakterističan po sitnim i mnogobrojnim kapima, koje se pod dejstvom pritiska gasova kreću u mlazu prema rastopu , sl. 5.7 c. Promena napona i je mala, a jačina struje je praktično konstantna, sl. 5.7 c. Kako je sila gravitacije u ovom

su spoljni, razmaknuti 93 cm. Galvanizacija je Z450 (450 gr cinka / m2). Vijci su svi toplo pocinkovani potapanjem u rastopu cinka, što je daleko bolje od elektro metode. Ova visoko kvalitetna metoda cinkovanja daje veliku otpornost na

tačaka A, B, C i D se naziva likvidus linija (označava se sa A 5), iznad koje su sve legure ovog sistema u tečnom stanju - rastopu , označenom R. Linija koja se dobija spajanjem tačaka A, H, J, E, C i F se naziva solidus linija (označava se sa A 4) i

treba da bude veća od temperature početka transformacije austenita u martenzit. Pri tome, brzina hlađenja predmeta u rastopu soli ili metala mora biti dovoljno velika. Predmet ostaje u rastopu soli, sve dok se njegova temperatura ne ujednači po

u martenzit. Pri tome, brzina hlađenja predmeta u rastopu soli ili metala mora biti dovoljno velika. Predmet ostaje u rastopu soli, sve dok se njegova temperatura ne ujednači po celoj zapremini, a li tako da ne dođe do transformacije austenita u

se zbog relativno kratkog potapanja zagreje samo površinski sloj koji se narednim hlađenjem okali. Vreme držanja u rastopu se određuje eksperimentalno i zavisi od dimenzija i oblika predmeta koji se površinski kali, od temperature rastopa,

ohladiti a onda ponovo zagrejati. Cementacija u tečnoj sredini. Delovi koji treba da se cementiraju zagrevaju se u rastopu soli na 850 do 930 C. Obično se koriste smeše soli koje sadrže pre svega natrijum-cijanid (NaCN), iz koga se izdvaja

rastopu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov