, kod Sarmizedjetuze). revolu cije, (i) III I v. p. n. e (Aleksandrijska škola), (ii) XVII. v. n. e, (iii

predviđanja se nisu ispunila. Recimo, proleterska komunistička revolu ¶

knjigama samo propagan dno-plakatski slavio, inače sposoban da revolu cio narnim sanjarenjem nad Fihteovim i Hegelovim tekstom napiše

su ih u još jedan svoj ćorsokak: da ispravljaju de vijacije Titove revolu cije ne bi li ost va rili ideale materijalne jed nakosti i dali prilog

patriciji koje usput pobiju, tek za svaki slu čaj. Uz to, poznato je da su revolu cio nari mladići i devojke, a da s go dinama pos taju smireniji i

. Autor se protivi osnovnoj logi ci ži vota (ko u mla do sti nije revolu cio nar, glup je, ko je to u zre lim go di nama, lud je), i očigledno širi

kao preten den te na vlast). Ali to nije sve: os no vna poruka teksta je da revolu ci onar na pragu tridesete, ako je dos lje dan, kako bi rekao Kan grga,

da izvrši samo ubi stvo. Na kraju, po što je Kangrga za sebe i po sebi bio revolu cionar, a tekst je pi sao po što je uveliko prešao tridesetu, kako ga je

temeljno raspravio, jer je celokupnu filozofiju gledao kao sluškinju revolu cije, svo jim najvećim dostignućem osamdese tih go dina koje je glasilo

kolega: kada je preko Fih tea i Hegela došao do otkrića: Što je više revolu cije, to je manje eti ke (Kang rga, 1983 a: str. 13 i dalje). Inače,

veliko otkriće bilo je odavno poznato živim svedo cima dolaska svake revolu cije, pa i naše, od jeseni 1944. Za shva tanje for mule Što više

četr deset godina kasnije [ 10 ] Inače, i ispo ve danje humanizma biv ših revolu cionara bilo je tako lako moguće zato što nisu znali za slogan u bolj še

dog Marksa prilagođena pro jektu utemeljenja samo upravljanja i veri u revolu ciju, nije ni čudo što niko (pogotovo ni jedan praksi so vac) tokom

. [ 11 ] revolu cije ili, kako je to Gajo Petrović neumorno ponav ljao: mišljenje revo

da je do tična filozofija imala smisla dok i ideološka slava i hvala revolu cije, i da za filozofiju ne može da ima nekakav značaj.