(rezistencija na kanamicin i gentamicin) metilaza iz soja Streptomyces tenebrarius modifikuje G-1405 u okviru 16 S rRNK unutar sekvence CGUCA i na taj način štiti bakteriju od sopstvenog toksičnog proizvoda. Pentanukleotid CGCCC je

štiti bakteriju od sopstvenog toksičnog proizvoda. Pentanukleotid CGCCC je prisutan u okviru istog regiona 16 S rRNK pri čemu se i preklapa sa CGUCA sekvencom. Oba ova pentanukleotida se nalaze u 5 netranslatirajućem regionu kgmB iRNK,

pS50-7 sa ovim plazmidom. rRNK metalizu čijom sc aktivnošću ostvaruje rezistencija na aminoglikozidne antibiotike. Ovaj gen ima složenu

jednog heksanukleotida koji se nalazi 14 bp ispred RBS-a, dok se identičan heksanuklcotid nalazi u C-1400 regionu 16 S rRNK , tj. u regionu gde većina metilaza odgovornih za rezistenciju na aminoglikozidne antibiotike ostvaruje svoje

dezoksistreptamine i rezistenciju na higromicin B. Pošto se radi o genima koji kodiraju specifične 16 S rRNK metalize, zaključeno je da metilacija 16 S rRNK samo u soju M. melanosporea omogućava rezistenciju na higromicin B. Na

na higromicin B. Pošto se radi o genima koji kodiraju specifične 16 S rRNK metalize, zaključeno je da metilacija 16 S rRNK samo u soju M. melanosporea omogućava rezistenciju na higromicin B. Na ovaj način je pokazano da je visok nivo

30 S subjedinice sojeva roda Micromonospora. Da bi se detaljnije utvrdila veza između specifične metilacije 16 S rRNK i rezistencije na higromicin B, u soj M. melanosporea su uvedeni i drugi geni odgovorni za rezistenciju na

DNK koja predstvalja dupli lanac kružno uobličen tako da je veoma sličan bakterijskom hromozomu. Ona kodira dve rRNK i 22 tRNK.

niske temperature na pšenicu, ječam i kukuruz. U toku su istraživanja uticaja niske temperature na proces sazrevanja rRNK kod sorti ječma i pšenice sa različitim stepenima otpornosti na mraz. Utvrđeno je da niska temperatura izaziva i

stepenima otpornosti na mraz. Utvrđeno je da niska temperatura izaziva i kvantitativne i kvalitativne promene rRNK . Kod sorata sa slabom otpornošću na mraz, utvrđeno je da poslednji prekursori stabilne citoplazmatske rRNK

promene rRNK. Kod sorata sa slabom otpornošću na mraz, utvrđeno je da poslednji prekursori stabilne citoplazmatske rRNK akumuliraju, što pokazuje da je proces inhibiran. Ovi rezultati treba da posluže kao osnova za elaboriranje metoda

, nazavli su česticu koja proizvodi proteine ribozom. Ona se sastoji od proteina i RNK molekula (ribozomska RNK ili rRNK ).

koju ribozom postiže. On je uvideo nešto što se može opisati kao molekularni lenjir. Nukleotidi u maloj podjedinici rRNK mere udaljenost između kodona u iRNK i antikodona u tRNK. Ako je udaljenost netačna, molekul tRNK otpada sa ribozoma.

konstanta im je 80 S, od čega velika subjedinica ima 60 S, a mala 40 S. Ove subjedinice izgrađene su od četiri tipa rRNK i oko 80 različitih proteina. Ribozomalna RNK se transkribuje sa DNK u nukleolusu, a ribozomalni proteini se

DNK u nukleolusu, a ribozomalni proteini se sintetišu u citoplazmi, odakle se transportuju u jedro, gde se spajaju sa rRNK . Prisutni su u svim prokariotskim i eukariotskim ćelijama (izuzev u zrelim eritrocitima), a nalaze se i u