, samo što nisu zapevali. A moj tata Ivanko ih moli i kaže im: "nemojte ljudi, molim vas, pa meni je umro otac, danas ga sahranismo , nije mesto za pevanje ". Jedva ih je otac odvratio da ne zapevaju.

opojasmo i sahranisom. Sutradan druga žena, pomolivši se, prestavi se mirno; a trećeg dana i treća takođe. I pošto ih sahranismo , vratismo se u manastir, slaveći Hrista Boga koji u svetima Svojim čini divna znamenja i čudesa. Njemu priliči čast i

. Moja supruga i ja čekali smo tu bebu punih osam godina sahranismo bebu, a niko još nije odgovoran za to - očajan je otac Zoran Ivanović.

. Ti ne možeš ovde boraviti. Zbog čega hoćeš da uđeš u ovu našu državu, u koju nikada nijedan živ čovek ušao nije, otkako sahranismo braću koja ovo načiniše? "I dok demoni pravljahu strašnu graju i viku, sveti Makarije im reče: Ući ću samo da vidim, pa ću

; tada će snaći beda i mene i vas. Mi onda uzesmo česno telo i sakrismo, pa ga noću odnesosmo na jednu pooranu njivu, tu sahranismo i odozgo posejasmo žito. Te iste noći žito proklija i uzraste, a sutradan uklasa i dade rod. Dok smo kopali mučeniku grob

a ne deset. Nas ko dokaci, ne staje pre miliona, i uvek se izvuce, a od nedavno se nasim dzelatima i izvinjavaju u nase ime. Sahranismo velikomucenike po sedamnesti put. A tek sta nas ceka ako ovako nastavimo?

Stano, od jedne brbljive i blesave žene. " sahranismo Božjeg raba, dok ste vi pričale. Hoćete li barem sada da se prekrstite? "

sansu da vodi operativnu funkciju. Sahranismo jednog božjeg raba, Čitali ste videli paradu, Taj rab božji beše jedna-baba.

, I našta bi tu brbljala zloba - I pravo je, ta poslednja počast, Ispratiti pokojnu do groba. Sahranismo još jednoga raba, Al na žalost mnogih baba naših Taj rab božji nije bio baba.

je mogli obući i u čemu sahraniti, uputismo se u manastir i otuda donesosmo sve potrebno. I pošto obukosmo blaženu, mi je sahranismo u pećini, i zatvorismo ulaz kamenjem. To mi ispriča otac Jovan, a ja, diveći se takvom životu te sluškinje Božje, reših u

1895. godine, štampan u Spomenici Vojislava Ilića (1), jedan je od Batutovih odgovora na večno-mitske izazove. sahranismo Vojislava, savi mi se oko srca neka neobična rekao bih dvostruka tuga. Ne žaljah samo za njim... Oteše se misli i osećaji

, sinovče, i dosta stoke pokrali, i dosta sokova pojeli, bog da ga prosti - odgovori Nikola... - Elem, bi što bi, Vasa sahranismo i ožalismo. Pošto siđosmo s planine, ne prođe ni neđelja dana a lupeži poharaše Vasovu udovicu. Odjaviše joj svu stoku i

ognja. Mi pak, pišu Smirnjani, pokupismo iz pepela kosti njegove, čistije od zlata i skupocenije od dragog kamenja, i sahranismo na česnom mestu. Tu ćemo mi dan njegovog mučeništva s radošću praznovati, u spomen podviga tako za Hrista postradalih,

na metanoju tj. iskrenu promenu ponašanja i mišljenja. Naravno, metanoju inspirisanu životom tog svetog starca koga sahranismo i ispratismo, većina kako dolikuje, neka, trenutno vladajuća, manjina, onako kako samo oni rade, znači licemerno, a i

. Dvojica od njih, Isaija i Sava, behu još živi, ali teško izranavljeni jedva su disali. Mi odmah sa velikim plačem sahranismo pobijene oce, a živima negu ukazasmo. Jer ko bi bio tako tvrd i neosetljiv, da ne plače gorko za tolike i takve oce? za

sahranismo

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov