Mome Stevića, direktora prodaje firme PKVM Sistemi, da od svih dvodelnih Wright McGill varaličaraca testiram baš Salmon Steelhead Heavy Drifter dug 2,59 m, težine bacanja 10,5 28 g, u prvom trenutku nije mi delovao naročito zanimljivo.

i sveobuhvatnije promišljanje i shvatanje sveta u kojem živimo. Storytelling ili p ričam ti priču delo je Kristijana Salmona , pisca i istraživača u Centru za istraživanje umetnosti i jezika u Parizu, u kojem autor slojevitim pristupom

ostavlja utisak svojevrsnog epitafa pripovedačkoj umetnosti, budući da se njegova nova uloga u oblastima koje Salmon elaborira s punim pravom doživljava kao preinačenje svete misije koju je narativ imao od Homera pa sve do danas. Ali

. Međutim, zbog nemogućnosti da se na ovom mestu detaljnije bavimo pojedinostima i primerima čijem nas razmatranju Salmon nesebično izlaže, odlučili smo se više za kritičku optiku već pomenutog skrivenog sloja značenja u onom prostoru

da postane I na kraju postane. Ali ako to važi za robu u doslovnom, bukvalnom smislu, to počinje da važi i za pristup robi. Salmon insistira na tome da je i pristup robi postao roba koja se mora unapređivati kako bi, sa svoje strane, našla put do

uslovljava prednost jedne nad drugom paradigmom, i gde su koreni evolutivnih, istorijskih, progresivnih promena, Salmon ne nudi eksplicitne odgovore, kojih možda uopšte i nema, već nas nizom primera geneze jedne ideje ili tendencije

prestala je da funkcioniše. Štaviše, postala je kontraproduktivna. Niz finansijskih promašaja, krahova koje Salmon detaljno ilustruje primerima prouzrokovanih slabom, gotovo nikakvom internom koordinacijom zaposlenih,

kompleksu, gde je krupni kapital najčvršće utemeljen. Salmon sjajno ilustruje primerom tzv. Ešline priče, (zlo) upotrebljene u predsedničkoj kampanji DŽordža Buša Mlađeg 2004 (

Buša. Salmon daje paralelu primerom Bušovog protivkandidata demokrate DŽona Kerija, koji je igrao na kartu obraćanja

protiv republikanske jevanđelske parabole u izbornoj trci nije imala šta da traži. Bila je to igra mačke i miša Salmon , da ne bude zabune, nije nikakav apologeta storitelinga, bar ne u njegovoj eksplicitnoj utilitarnoj intenciji.

izvornoj ideji demokratskog koncepta? Naravno da ne. S druge strane, suštinski neutralan pojam storitelinga eo ipso Salmon (a i mi sa njim) kritički raščlanjuje i negativno konotira samo u sferi njegove političke (zlo) upotrebe. Na kraju,

nebitne. Sve se podređuje retorici koja sama proizvodi činjenice i situacije. Mi s tim više nemamo nikakve veze Salmon opominje tezom da zavodljivost reči leži u njenoj ubedljivosti, a ova, opet, sa svoje strane, biva posredovana

mislimo da je u hronologiji izlaganja i njenom etapnom postupku vezu storitelinga i vojno-industrijskog kompleksa Salmon slučajno ostavio za kraj. Setimo se osnovne trijade biznis politika vojska, skromno uočene od strane autora analize

elementu, koji natkriljuje sve prethodne kao suma svih neoliberalnih napora i njegovog, nažalost, raison d eter. Salmon lucidno uočava dva pravca u kojima je narativ uspeo da dâ svoj doprinos i obogati egzistenciju vojne industrije kao

. To je bukvalna prodaja rata svetu i pokušaj nametanja američkog kulturno-ideološkog obrasca u formi brendinga. Salmon ovde neumorno ukazuje na granitnu vezu Pentagona i Holivuda, potkrepljujući priču mnogobrojnim primerima, od kojih