round U svakom slucaju, svi smo izgubili: i Visko, i publika i reprezentacija i "Porodica ".... kad cemo bre jednom da sazrimo kao narod

, ali u dogovoru sa roditeljima smatraju da je njihov košarkaški put vezan za Vranje i KK Jug. - Smatramo da treba da sazrimo i postanemo košarkaši u Vranju, da se odužimo svom klubu, a ako vredimo nikad nije kasno da se oprobamo u nekom jačem

EU. Nisam siguran da je dobro da se uđe u EU ranije nego što treba. Rok od pet-šest godina, koji postavljamo, je razuman da sazrimo za taj ulazak. Pominje se da je budžet u krizi, zbog povišice penzija? - U skladu sa predizbornim programom našeg

koja se teško izgovara. Taj odnos je kontradiktoran, jer je prepun isključivosti i netrpeljivosti, a kada dovoljno sazrimo da shvatimo Oca i njegove postupke i njegovu odsutnu prisutnost kada odbacimo osude i sposobni smo da komuniciramo

stručno, koristi se višedecenijsko iskustvo. Mi smo već sa 17 godina zaigrali sa seniorima i bilo je potrebno vreme da sazrimo . Imamo još mnogo da učimo, ali ova generacija može da vrati Partizan na evropski tron. Možda već ove godine, optimista

u Srbiji. Kako će se ovaj obrt s Nemačkom objasniti? Lako. Mi smo krivi Zanovetamo. Koliko nam je trebalo da sazrimo za Rezoluciju o Srebrenici? A uhvatili smo se i tog Kosovo kao pijan plota. Pa, suvereniteta, pa identiteta, pa ne možeš

i animozitetima, jedine žrtve tog "kontinuiteta zlodela popločanih dobrim namerama" svi mi. Tek kad dovoljno sazrimo da prozremo ovakve jeftine manipulacije, možda će ovakve polemike imati bilo kakvog smisla. Domanović je davno

buduću, zdravu, koju bi npr. i Francuzi zaista iskreno voleli i u kojoj bi bila i Rusija. Do tada podignimo se ojačajmo i sazrimo sami, jer je to jedini mogući način, uz pomoć prijatelja poput Rusije. A pored svog kljuseta, svoje fizičke,

Dr kaze... jedini nacin da se vise ne zaljubljujemo je da vise puta "patimo" tj. razljubimo se, razocaramo se... i sazrimo . Ali pitanje je kada? I koliko treba cekati na to? I da li je neophodno obratiti se psihologu za pomoc?

dom. Naš dom se zove Srbija. Pre nego što potražimo drugi dom, treba da prestanemo da budemo deca. Da najpre porastemo, sazrimo , budemo odrasli, a to znači da preuzmemo odgovornost za sebe. Tada nećemo biti ni siročad u potrazi za tutorima. Pa ni

. Suočimo se ne s prošlošću, ona jer ionako katastrofalna, već sa budućnošću. Prestanimo da kukamo. Nastojmo da sazrimo . Možda tada opstanemo.

aktivnost nego naučnu i društveno korisnu. Upravo ovo što Pinki pomenu, dakle bolje da nam oni čuvaju dok mi ne " sazrimo " za ozbiljne stvari...

, zbog svojih postupaka. Često pravimo greške. U mladosti se dešavaju mnoge stvari koje radimo nesvesno. Tek kad sazrimo , shvatamo da je sve moglo biti drugačije, ali mnogi greše upravo zato što ne vole. Čak se i starijima dešavaju razni

da razvijaju svoju mentalnu snagu. I u bogatijim društvima ima ovakvih tragedija i nesmotrenosti, ali mi moramo da sazrimo što pre kao ličnosti i budemo spremni za teške borbei iskušenja

problem. Zato se originalne ideje pretvaraju u poraze, zato nismo uspeli, zato je ovo farsa od slobode. Nismo uspeli da sazrimo kao društvo, da stojimo delima iza svojih reči, da reči i ljudi imaju stvarnu vrednost pa da kažemo: Maki je zaslužni