, Sterija je, koliko znamo, ostavio samo jedan komentar, i to posredan, jer se dotiče drugog pisca. Pišući o spevu Serbijanka Sime Milutinovića Sarajlija, Sterija je kao njegov poseban kvalitet naveo protuslovja, tj. izrazitu stilsku

svaštar, radoznao ali neistrajan, Milutinović je ostavio obimno i raznovrsno delo: veliki epski spev u četiri knjige Serbijanka (1826), više epskih pesama, dramska dela Dika crnogorska, Obilić, lirske pesme, kosmičke spevove, zbirku narodnih

crnogorska i hercegovačka, istorijske spise i druge radove. Po vrednosti je neujednačen. Njegovo najveće delo Serbijanka , samo je stihovana hronika ustanka, koja na momente blesne istinskom poezijom, a tada se u njenim desetercima oseti

u Besarabiji bio je štampan u Beogradu g. 1847. U uvodu ove knjige Milinović ističe, da Simo Milutinović u svojoj Serbijanci nije spomenuo mnogo srpskih činovnika i vjernih služitelja vrhovnoga vožda, koji su se mnogo trudili i svoj novac

figure "stajala je veoma skupo, kao što je to Vuk objasnio u pismu Milutinoviću od 20. februara 1826. povodom štampanja Serbijanke . U pismu od 25. juna 1823. Kopitar je pisao iz Beča: "Pitajte ga (Sestrića Jovana, tj. treću knjigu) da li još može

i često mijenjajući zanimanja, Sima se, poslije dvogodišnjih studija u Lajpcigu (gdje je 1826. godine objavio " Serbijanku " i zainteresovao za skupljanje narodnih pjesama), uputio u poetsku Crnu Goru. Istoričari su utvrdili dosta detalja

članova učili su naš jezik. Zejler se u Lajpcigu upoznao sa Simom Milutinovićem, koji je tamo bio došao radi izdavanja Serbijanke 1826, a kada je on otišao, Zejler je pisao Čelakovskom 12. juna 1827. u Prag: "Na Ljimani Milutinoviću sym krasneho

, Jova Porečki, Živko Kladovski, Milisav Zaječarski), imaju ime i čest kao i on 10. Sima Milutinović Sarajlija, Serbijanka , Beograd 1993, str. 326 332. 11. Sergije Kalčić, Vražogrnac II, Zaječar 1991, str. 5. 12. Milan Đ. Milićević, Pomenik,

, radoznao ali neistrajan, on je ostavio iza sebe obimno i raznovrsno delo: veliki epski spev o Prvom srpskom ustanku Serbijanka , tri dramska dela, od kojih je najznačajnija Tragedija vožda Karađorđa, lirske pesme, kosmičke spevove, zbirku

ustanka. Njihovim pričanjem mogao je Sima obnoviti i proširiti svoje uspomene od 1804 do 1813 i sastaviti građu za Serbijanku .

i medI > Serbijanke i Nekolike pjesnice stare, nove, prevedene i sočinjene. Pored toga posla pohodio je universitetska predavanja i

sein Gedicht "> strani. Veli, da bi želeo, da Gerhard ili Talfi, koji su srpske nar. pesme prevodili, prevedu i Siminu Serbijanku . Gete nije ni slutio, kakve bi muke nemački prevodioci imali sa Serbijankom; a iz ostaloga govora njegova o njoj vidi se

njegova o njoj vidi se, da mu je Sima o svome spevu i suviše pojetski referovao. Ipak je Gerhard preveo neke pesme iz Serbijanke uz pomoć Siminu.

rasplamteše u srcu Njeguševu onu božansku iskru, koja bi se bez Sime možda ugasila pod vladičanskom mitrom. Serbijanke otvorila puteve

i pevao, u kojoj je i umreti želeo. Ako mu je 1827 godine i smetalo što doći u zemlju njegove ilijade, sad nije više. Slava Serbijanke , koja se za to vreme pronela, otvorila mu je puta. Kao da je sad opet stao u službu kod brata kn. Miloševa, Jovana; jer je po

serbijanka

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov