fiksiranog sistema sumanutih grandomanskih ideja na koje više nikakav realan korektiv nije delotvoran. 15 shizofrenu ličnost potpuno rastače. Ona postaje haotična i pretvara se u pakleni sistem čija entropija stalno raste. Osamostaljeni delići razbijene ličnosti stupaju u međusobne sadomazohističke odnose čiju torturu postaje nemoguće podneti. U jednom momentu dostiže se užasna tačka kada iz ličnosti više nema ko da odgovori. Ona je potpuno rastočena. 16

veza, nije više moguće održavati ni vertikalu vremenske organizacije prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Shizofrena ličnost, utonula u svoj svet mašte, doživljava sebe i pre rođenja i posle smrti. Neostvarenost i neopredmećenost u svetu onemogućava joj profilisanje osećanja unutrašnjeg identiteta i definisanje svog sopstva. Ona se tragično pretvara u nikog i ništa koje ne pripada bilo kojim određenim koordinatama u prostoru i vremenu . shizofrenu ličnost jeste njena izrazita ambivalentnost u svemu, pa i po pitanju ličnog identiteta: Ona se istovremeno plaši i da ga ima i da ga nema. Nije teško razumeti strah od nemanja identiteta: to je krajnje teška teskoba od ničega, od neodređenosti, lične nedefinisanosti, neznanja čoveka ko on jeste i čemu pripada. Ali, u čemu je tajna isto tolikog, ako ne i još jačeg straha od imanja pozitivnog identiteta? Na osnovu svega do sada rečenog ni nju nije teško razumeti. To je strah od

tema "za unutrašnju upotrebu. Situacija u SAD, ekonomska pogotovo, na ivici je kolapsa i bacanje prašine u oči je tobožnja opasnost od Vladimira Putina za" demokratiju u Rusiji. "Policijska država SAD, koja ubrzano formira" antiterorističke "jedinice koje će unutar SAD, na" kontrolnim punktovima "zaustavljati vozila, pretresati građane, kako bi pronašli" teroriste, "naravno nema problem sa demokratijom. To je problem samo u zemljama koje su u stanju da zaustave shizofrenu i avanturističku politiku SAD-a, koja se jedino može izbaviti iz sopstvenog kolapsa stvaranjem političkih tenzija na svetskom planu i skretanjempažnje svog stanovništva sa realnih problema na virtuelne probleme, pitanje Putina i "demokratskih potreba" Putinove opozicije. Kakve bljuvotine, kakav jadan politički izgovor za sopstvenu propalu politiku i nemoć na svim nivoima .

37 godina, dipl.ing.maš shizofrenu situaciju u kojoj se nalazi cela zemlja, kriv je Tadic, ali je definitivno odgovoran za ovako slab rezultat i jako lose koncipiranu kampanju koja se prevashodno obracala svojim hardcore glasacima ( pocev od sektaskog slogana, neozbiljnih spotova, do tragikomicnog "LDP na 300 000" ). Ono sto ljudima smeta je iskljucivost, preterana agresivnost u retorici i busanje kako smo mi jedini u pravu a svi ostali ne valjaju-jednostavno, ne vide nista konstruktivno u tome.Daleko

iznosila 974,41 miliona evra, nešto više od 38,37 odsto BDP-a . shizofrenu tvorevinu - Srbiju bez pokrajina; razmotrićemo samo, kako bi se to reklo, situaciju na terenu. A ona je, takođe, shizofrena. Južna pokrajina je trenutno izvan kontrole srpske vlasti, ali kao što smo onomad imali halucinantnu užu Srbiju, sada - bar u patriotskom bloku - imamo Srbiju koja se stisnula u južnu pokrajinu prema dssovskoj formuli KOSOVO JE SRBIJA .

, neciviliziran, nepredvidiv kao sudbina, i može se tretirati kao evropska podsvijest - u koju se projicira sve obsceno, zabranjeno, skriveno. Prema Rastku Močniku analiziramo li sve različitosti kulturalnih odrednica i prednosti unutar Balkana, one nemaju utjecaja na međusobni tretman i sliku koju Balkanci imaju jedni o drugima: najčešće se uzajamno preziru i kritiziraju, a svoje evropsko sebstvo idealiziraju. Balkanci ne vole ni svoje ime ni sudbinu i dijele shizofrenu poziciju slično ženama. ( Naime, kako kaže Freud, žene ne vole svoj spol ni sebe, ali se moraju podnositi. ) Bez obzira na ova razmatranja hipotetskog balkanskog subjekta, dramatična situacija ljudi koji sada žive na ovim prostorima proizvodi situaciju permanentne krize identiteta, u kojoj se neprestano mora redefinirati i iznova promišljati ne samo nacionalni, ideološki, kulturni, nego i rodni identitet. A trauma je, kako kaže Šeleva, naš uobičajeni način na koji

, marionetskoj bezličnosti, koja efektno ističe prototipsku grozu sistema koji oni predstavljaju . shizofrenu zabavu, koja ostaje možda jedina opcija preživljavanja u društvu gde je mogućnost promene prilično isključena. Još je u modernističkom pozorištu groteska temeljno izgurala tragiku, pokazavši se adekvatnijom i okrutnijom. Tragika je podrazumevala katarzu i ispunjenje nekakve poetske pravde, dok groteska ne ostavlja nadu ni veru u mogućnost izmene konstitucije sveta, već bezrezervno i trijumfalno priznaje poraz, cereći mu se u lice, što na kraju ostaje valjda

shizofrenu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov