omrznu život i ubijaju se, čovek i nehotice pomišlja na takve junake Dostojevskog kakvi su Svidrigajlov, Stavrogin i Smerdjakov . Oni ne mogu više da žive u zlu koje su počinili, te im se sve što uopšte postoji čini gadno i glupo; u neku ruku tu spada i

Dostojevskog i kad se sve to baš toliko poklapa, da li je onda znala ko je ubio oca u mom romanu, ko je u ovom slučaju bio Smerdjakov ? Izgleda da nije.

, sasvim tartifovski. No, budući da vole Rusiju i Dostojevskog, inspiracija im je negde između Ivana Karamazova i Smerdjakova , tačno u promeru kretanja od centra ka desno, od iskeženog osmeha do obraza.

i jos sto sta... U njegovim delima nalazimo niz likova koji boluju od ove opake bolesti... to su inace oni, losi momci ( Smerdjakov , Svidrigajlov...) Zna se da napadi epilepsije dolaze trenutno i da se uglavnom u tom trenutku lice veoma iskrivljuje,

na blato u onome, što svet drži za samo zlato. Svet je držao za blato i Makarija Devuškina i Varenjku i slugu Karamazovih Smerdjakova , - no Dostojevski je otvorio svetu oči, da vidi u tome blatu i zlato. Ili, svet je držao lorda Bikonsfilda za jednoga

tuzan (decak Iljuska i njegova sahrana, a bilo mi je zao i Mitje i Grigorija). Najvise od svih likova su me iznervirali Smerdjakov i tuzilac-Smerdjakov zato sto je podla arogantna svinja koja glumi pamet, a tuzilac zato sto je zatucan degenerik koji

da postigne, i divim mu se zbog toga. Smerdjakov razgovarao sa Ivanom i nagovarao ga da otputuje, znao sam da ce on ubiti Fjodora. Kada je doslo do istrage i do sudjenja,

. Samo ime Aleksej znači pomoćnik, i Aljošu zaista postojano prizivaju u pomoć svi oni koji sa njim žive. Četvrti sin Smerdjakov , rodio se od Jelisavete Smerdjašče, predstavlja Ivanovu karikaturu. On je ateista i filozof, a sve ideje koje

, a sve ideje koje izgledaju odvažne kada ih iznosi Ivan, postaju vulgarne i prostačke kada počne da ih izlaže lakej Smerdjakov . U njemu se crna, plodorodna, zemlja Karamazovih, prevratila u lepljivo i smrdljivo blato, koje blagodat Svetoga

prepoznati na drugom mestu u obaveznoj školskoj lektiri. U remek-delu Braća Karamazovi, preko lika lakeja Smerdjakova , Dostojevski će predvideti sve. Smerdjakov ne želi da bude čovek svog doba i prostora. On se nekako stidi što je Rus i što

školskoj lektiri. U remek-delu Braća Karamazovi, preko lika lakeja Smerdjakova, Dostojevski će predvideti sve. Smerdjakov ne želi da bude čovek svog doba i prostora. On se nekako stidi što je Rus i što živi tu gde živi, u Rusiji. On bi da je Francuz,

pokazuje njegovu rascepljenu poziciju u vremenu i prostoru. Veliki Rus, autor ovog romana, preko lika sluge Smerdjakova prozreo je i prezreo doba koje dolazi i ljude koji će biti glasnogovornici te epohe. On lično nema nikakve dileme, nema

originalna prezimena i - vaistinu - ko zna makar malo ruskog biće mu jasno da je (naoko) apsolutno nemoguće prezivati se Smerdjakov , recimo. Ali ne lezi vraže, po izlasku svakog od romana Dostojevskog javljali su se kojekakvi Raskoljnikovi,

đavo. Jedino je možda on potpuno negativan, a pored njega još možda i onaj bedni, nesrećni, kome tako teško opraštamo Smerdjakov . Ostalo su sve, ako ne baš pozitivni likovi, onda zasigurno normalni ljudi, obični grešnici slični nama, budući da je

, ja se moram ubiti, ili, ako se ja ubijem onda Boga nema, i ja sam Bog, te onaj poslednji smrad, kako mu i prezime sugeriše Smerdjakov , i za njih, a o tome će ipak na kraju krajeva Bog odlučiti, možda nema spasa. Oni su propustili poslednju priliku, sami su