ljudske taštine, protok misli koje su mladom pesniku prohujale kroz dušu. Bio je individualista sa jednom rafiniranom i dobro doziranom kulturom, koju je izrazio na snažan način, zaključili su kritičari. Reč je o senzibilitetu Beograda između dva rata: elegantan, estetičan, prepun slika živoga velegrada, gašenja rumenila zalazećeg sunca, koje se prepliće sa onim Brankovim "vene lisje" . sonetnoj formi, uglavnom. Ti pesnički uzleti u dodiru sa gradom i gradskim životom, koji je duboko poštovao i kome se često predavao, vodili su ga ka boemiji Beograda .

od petnaestak primeraka po naslovu, uz obrazloženje da samo toliko ljudi u Srbiji čita ili prati savremenu književnost i umetnost uopšte . sonetni venac Cvećara Benjocki, o raspadu jedne države na Balkanu, koju su mnogi zvali samo Jugoslavija uz veliki osvrt na Banat i ukorenjenu književno-umetničku tradiciju .

mogući su razdražljivost, glavobolja i bolovi u mišićima, pa se preporučuje redovno uzimanje terapije i adekvatno odevanje . sonetnih vijenaca na srpskom jeziku Crno jedro vetra Ljubisava Milićevića, u izdanju Odziva Bijelo Polje, 2001. godine .

, Plamen i rosa, Srpska književna zadruga, Beograd 2010 ) sonetne forme, ali ga to ne sprečava da se sa podjednakim kvalitetom ispoljava i u slobodnijoj formi izražavanja. [ 1 ] U jednom razgovoru naglasiće da ne daje prednost ni jednom od ova dva pesnička iskaza, svestan činjenice da ni slobodni stih nije u suštini slobodni, već i te kako ima svoje zakonitosti. [ 2 ] Pesnik je tu kao primer naveo svoju zbirku Zemlja na jeziku ( 1973 ), napisanu slobodnim stihom, koju je značenjski i formalno gradio po obrascu stare srpske književnosti .

oči, pljunuo penu sa usana, i sam uveren, koliko i fotograf, da je pauza prestala i da će sada, neumitno, nastupiti drugi čin . sonetnom vencu i Avelino je, iako uhvaćen u sopstvenu temperaturu ratnika koji je morao odgovoriti nekom akcijom, dakle, mogao najzad shvatiti da je vođa upravo kitio svoje reči tim beskonačnim, uopštenim, lirskim nizovima samo kada je bio zaista uplašen, a potom je nastavio ... onako kako izgubljeni krmci naleću na prolaznike, sa željom da mu iščupa svaku poru života, pomislio sam, evo kako u svetu živih vlada još veća pomama nego u svetu mrtvih A mladić se otrgao i uspeo da pobegne i

je nastajala . sonetnih venaca, kao fini presek celokupnog Nenadićevog pesničkog opusa .

( Branko Radičević, Medo Pucić, Jovan Ilić ). Sa tradicijom dužom od sedam vekova u evropskom pesništvu i gotovo dva i po veka u srpskom, sonet se izborio za prvo mesto među svim pesničkim oblicima. Večni sonet, rekao je neko. Nema iole značajnijeg pesnika koji se nije ogledao u ovoj zatvorenoj, čvrstoj i virtuoznoj formi koja što je paradoksalno više omogućava brojne metričke i strukturalne varijacije nego što sputava ... sonetne oseke u srpskom pesništvu. Iz ideoloških razloga i socrealistička poetika odbacila je sonet kao dekadentnu pojavu. Pedesetih godina prošlog veka dolazi do svojevrsne obnove soneta. Nova svojstva dali su mu Stevan Raičković, Borislav Radović i Branko Miljković .

i Bojića, dolazi do sonetne oseke u srpskom pesništvu. Iz ideoloških razloga i socrealistička poetika odbacila je sonet kao dekadentnu pojavu. Pedesetih godina prošlog veka dolazi do svojevrsne obnove soneta. Nova svojstva dali su mu Stevan Raičković, Borislav Radović i Branko Miljković . sonetni oblik sa autopoetičkim svojstvima .

kulturni centar, a najbolje plasirani recitatori takmičiće se 20. aprila u Leskovačkom kulturnom centru na Okružnoj smotri . sonetni venac pod nazivom Vučjanka i vodenica pripala je profesoru Slavoljubu Obradoviću iz Niša. Na konkurs je pristiglo preko 400 pesama 144 autora iz Srbije ali i inostranstva. Danas je na košarkaškom igralištu organizovano slikanje na asfaltu i izložba dečjih radova .

za srpski jezik i književnost. Prvu zbirku poezije Nek me ptice krikom bude objavila je 1996. godine, a dvije godine kasnije i Žig u izdanju Međurepubličke zajednice za kulturu iz Pljevalja. Slijede Soneti i pisma, Od zlata jabuka, Azbučnik i Arsenije Čarnojević po drugi put među Srbima. Zastupljena u antologijama Snevne Evine kćeri "( Savremeno pjesništvo u Crnoj Gori, autora Milice Kralj, izdanje Komova iz Andrijevice 2002. godine ), zatim antologiji savremenih sonetnih vijenaca na srpskom jeziku Crno jedro vjetra Ljubisava Milićevića, u izdanju Oktoiha. Dobitnica je prve nagrade Ratkovićevih večeri poezije 1999. godine. L. N.

Varijacije: 1986 - 2004, vidimo dobro ovu reorijentaciju. Ciklus se bavi s jedne strane oživljavanjem srpske tradicije ( od Zmaja i Njegoša do Crnjanskog i Miljkovića ), s druge pitanjem kako izgleda proces stereotipizacije pesničkih jezika. Dušan Stojković u svojoj studiji piše kontroverzno da je to atak na sonete, njihova avangardna deformacija a pojedinačni pesnici su uzeti na avangardni pretres. [ 4 ] Kontroverznost ove teze oslanja se na to da ne samo da sonetna forma gradi taj ciklus već da avangardni pretres nije tu najvažniji. Neologizam foneti radije bih čitao kao aludiranje na foničku poeziju nego na sonete ( mada je i to značenje važno ). Mislim da je Todorović hteo da ponovi lektiru najvećih glasova u srpskoj poeziji ( ima ih ukupno 11 ), koji su upoređeni u nekoj asinhroniji ( prvi je Zmaj, poslednji Njegoš ). Glavni cilj ove lektire je uočljiv u naslovu ( sat u svemiru ) i podnaslovu ( varijacije ). Naslov govori o vremenskom

. Lepi su stihovi o njoj napisani. O njoj su pisale i pišu novine, bila je na televiziji, pišu rubrike o njenoj humanosti, pišu se pesme o njenoj dobroti. Ova je jedna od izručenih osećanja, nažalost kada ju je izgubio. Pozdrav . Sonetna platenica gde spominje ženu za navek, a duša mu vija unaokolo tražeći srodnu dušu. Ma hajde kako da ne. Tužna iskrena, nema od toga ni slovce .

, Jović ostati onakav kakvog ga je predstavila pesma Moj život, tj. da će još dugo vladati sa titulom običnog čoveka. U pesnički razigranom Dvorcu našao se kutak i za jedan epitaf, sve ređi u srpskoj književnosti ( sabrat lepotice srne koju nevernici lepote iz šuma proteruju na trpezu, uprkos izričitoj zakonskoj zabrani i zaprećenoj kazni ). Jović je Dvorac ukrovio sa sedam soneta, čini se poodavno spremanih za pokrivku, a nanizanih tek toliko da predstavljaju polovinu sonetnog venca, što obećava dalja sonetna pregnuća i ostvarenja graditelja Dvorca, do nekog budućeg sonetnog venca koji predstavlja vrhunstvo poetsko sonetne majstorije, zahtevajući strogo povinovanje metričko versifikacijskom zanatstvu. Sumirajući utiske o Dvorcu, nezaobilazan je onaj koji se može uporediti sa šarenicom duge. Jović nam je darovao pesničko raznovrsje koje spaja neke lagane, mladalački intonirane, pesmice sa tvorevinama zrelog pesnika, a koje bi se

je predstavila pesma Moj život, tj. da će još dugo vladati sa titulom običnog čoveka. U pesnički razigranom Dvorcu našao se kutak i za jedan epitaf, sve ređi u srpskoj književnosti ( sabrat lepotice srne koju nevernici lepote iz šuma proteruju na trpezu, uprkos izričitoj zakonskoj zabrani i zaprećenoj kazni ). Jović je Dvorac ukrovio sa sedam soneta, čini se poodavno spremanih za pokrivku, a nanizanih tek toliko da predstavljaju polovinu sonetnog venca, što obećava dalja sonetna pregnuća i ostvarenja graditelja Dvorca, do nekog budućeg sonetnog venca koji predstavlja vrhunstvo poetsko sonetne majstorije, zahtevajući strogo povinovanje metričko versifikacijskom zanatstvu. Sumirajući utiske o Dvorcu, nezaobilazan je onaj koji se može uporediti sa šarenicom duge. Jović nam je darovao pesničko raznovrsje koje spaja neke lagane, mladalački intonirane, pesmice sa tvorevinama zrelog pesnika, a koje bi se mogle dostojno naći u nekom većem

običnog čoveka. U pesnički razigranom Dvorcu našao se kutak i za jedan epitaf, sve ređi u srpskoj književnosti ( sabrat lepotice srne koju nevernici lepote iz šuma proteruju na trpezu, uprkos izričitoj zakonskoj zabrani i zaprećenoj kazni ). Jović je Dvorac ukrovio sa sedam soneta, čini se poodavno spremanih za pokrivku, a nanizanih tek toliko da predstavljaju polovinu sonetnog venca, što obećava dalja sonetna pregnuća i ostvarenja graditelja Dvorca, do nekog budućeg sonetnog venca koji predstavlja vrhunstvo poetsko sonetne majstorije, zahtevajući strogo povinovanje metričko versifikacijskom zanatstvu. Sumirajući utiske o Dvorcu, nezaobilazan je onaj koji se može uporediti sa šarenicom duge. Jović nam je darovao pesničko raznovrsje koje spaja neke lagane, mladalački intonirane, pesmice sa tvorevinama zrelog pesnika, a koje bi se mogle dostojno naći u nekom većem antologijskom dvorcu ( naročito pesme Spas, U Veroni i Nadljubavna ) .