maga, ja sam pokušavala da razumem kako sada ova čitava uprošćena papzjanija može da dovede do jedinstvenog performansa. Nisam ja pristalica besomučnog čitanja vodiča i stalnih računanja i grafikona sa sajta Elitist džerks ( Elit ist Jerks ), niti gledam s odobravanjem na igrače koji ovu igru izjednačavaju s poslom, ali za sada ne vidim način da se klase igraju na jedinstven način, s jedinstvenom gradnjom talenata karaktera ( naši igrači bi prosto rekli s jedinstvenim spekovima ). Talenti su sada podeljeni na nivoe ( kao i pre ), ali sada se vode kao prvi, drugi i treći izbor a jedini uslov za biranje talenta je zapravo nivo samog karaktera. Broj talenata je drastično smanjen i u principu, sada je mnogo lakše igrati nazovi hibridne specijalizacije ( jer više ne postoji ulaganje poena u talente koji vam nisu potrebni, a morate ih imati da biste došli do željenog ). Nažalost, sama igra vam sad daje suštinske moći u okviru osnovnog klasnog određenja škole

jek tih pi ta nja na di ma je dra Pa vlo vi će vog pri po ve da nja i u nji ma či ta o ci / gle da o ci pro na la ze eho svo jih naj du bljih upi ta no sti, nad so bom, nad dru gi ma i nad Sr bi jom. Na od re đe ni na čin, Moj ro đak sa se la us po sta vlja fe no me no lo ški kon ti nu i tet s oni ma ko ji su, iz per spek ti ve srp skog se la, stva ra lač ki uni ver zal no po sta vlja li u ne kim ra ni jim, pa i ne ta ko dav nim, ali dru ga či jim vre me ni ma. Eks pre siv ni kon trast iz me đu ili ćev ski idi lič nih, osun ča nih opi sa Gru že i Šu ma di je, če sto i lep še od To ska ne, s jed ne, i do po re me će no sti ne sa vr še ne

. Država je do sa da uložila oko 12 mi li jar di di na ra za sub ven ci je proiz vod nje samo u Za sta vi. To ni je re še nje. Mo ra mo da omogući mo lju di ma da rade. Bu duć nost je da daje mo novac in ve sti to ri ma ko ji će ov de otvo ri ti fa bri ke i za po sli ti lju de ko ji trenut no ne ma ju po sla. Ljudima treba da damo du go roč nu per spek ti vu, rekao je tada Dinkić .

i du ne jači ve tar tre ba da se pi tam da li će ne kom pro la zni ku ku ća pa sti na gla vu, ili da li će mo se jed nog ju tra uop šte pro bu di ti - rekao je Mo ljac dodajući da je gra do na čel ni ku Igo ru Pa vli či ću pi sao ne ko li ko pu ta, ali je ostao bez od go vo ra . spek ci ja mu je zabrani la da sta nu je u sop stve noj ku ći, jer se ko ri šće njem iste do vo di u opa snost ži vot i zdra vlje lju di, bez bed nost oko li ne i ugro ža va ži vot na sre di na. Međutim, Moljac ne ma ku da da ode, ni ti mo že da fi nan si ra uređe nje tr šča re s ob zi rom da to iz i sku je pu no nov ca .

( re ci mo, opis Lon do na kao naj go reg gra da na sve tu kroz dva de set stra ni ca pre ra sta u jed na ko uver lji vu i de ci di ra nu tvrd nju da je Lon don je di ni grad u ko jem nor ma lan i pri sto jan čo vek mo že da pre ži vi ), svi nje go vi du hov no su per i or ni li ko vi du bo ko su uro nje ni i u is kre nu in tro spek ci ju o sop stve nim sla bo sti ma. Ni ma lo slu čaj no, i am blem ski ro man iz ovog opu sa zo ve se upra vo Gu bit nik .

mo se pra viš, od go vo rio je, i do dao: A ako ne znaš, on da ni šta . spek ta ku la ran po li tič ki do ga đaj. Na osno vu sa zna nja o oče ki va nji ma me đu na rod nih fak to ra, do šli smo do za klju ča ka da su mo gu ći spek ta ku lar ni do ga đa ji ( na ve de no ih je pet ) po re da ni po re du ve ro vat no će sle de ći: 1. Voj ni udar u Re pu bli ci Srp skoj, sa blo ki ra njem po li tič

nji vih sa zna nja da je ame rič ka stra na ob u sta vi la je dan po nas po vo ljan raz voj do ga đa ja, a kao raz log na ve la da će se u na red ne dve ne de lje do go di ti spek ta ku la ran po li tič ki do ga đaj. Na osno vu sa zna nja o oče ki va nji ma me đu na rod nih fak to ra, do šli smo do za klju ča ka da su mo gu ći spek ta ku lar ni do ga đa ji ( na ve de no ih je pet ) po re da ni po re du ve ro vat no će sle de ći: 1. Voj ni udar u Re pu bli ci Srp skoj, sa blo ki ra njem po li tič kog ru ko vod stva, pre u zi ma njem svih in ge ren ci ja vla sti od stra ne Glav nog šta ba, su kob ci vil nih i voj nih struk tu ra, po de la je di ni ca na

. Najčešće je zahvaćen jedan zglob i to zglob nožnog palca koji je otečen, zategnute, sjajne kože i purpurnocrvene boje. Sve ovo može pratiti jeza, groznica i povišena temeratura. Proces kulminira u prva 24 sata, traje do dve nedelje i završava se ljuštenjem kože oko zahvaćenog zgloba. Pacijent je u međuvremenu bez simptoma do pojave novog napada koji je najčešće unutar prve godine i obično je zahvaćen isti zglob . spek tor u Skup šti ni gra da Be o gra da. Od 1992. go di ne za po slen je u Mi ni star stvu pro sve te i spor ta Re pu bli ke Sr bi je u Be o gra du kao vi ši sa vet nik mi ni stra .

realan domet reformskih po maka ceneći normativne preduslove - broj donetih za kona, uredbi i njihovih izmena i dopuna i dr. - a kada je u pitanju predmet našeg razmatranja oni su i krajnje nekritič ki usvajani, nerealni, pogrešni, nepotpuni i protivurečni, a ne dubinu i obim realnih promena. Nižu se, u ne malom broju, pokušaji raznovrsnih piskarala, kojima je vlast iz nad svega, da se analizom političkih, pravnih i ekonom skih promena od 5. oktobra 2000. dokažu i pokažu spek takularni rezultati i još značajnija dostignuća u smislu re formskog sprovođenja i svih onih brojnih kvalitativnih faktora bolje budućnosti i boljeg života odnosno njegove suštine .

samit NATO u Lisabonu. Pre očekivanog dolaska lidera NATO na sastanke drugog dana samita, pacifisti su se u grupama od po tri vezali lancima na raskrsnici koja vodi do mesta održavanja skupa. Policija je ubrzo stigla i sklonila ih, pošto ih je makazama za metal oslobodila lanaca i potom privela. Pored onih koji su se vezali lancima, policija je privela i oko dvadeset njihovih istomišljenika koji su im glasno pružali podršku. Prema navodima jednog od aktivista, Andreasa Speka , u akciji civilne neposlušnosti učestvovao je 21 pacifista iz Francuske, Španije, Portugala i Švedske .

, naime, govorilo o tome da bi koncern Telekom Austrija mogao da uđe u trku, a multimilijarder Karlos Slim je već ranije kupio udeo u toj austrijskoj kompaniji . spek tru film skih, ma da ne i sa mo film skih te ma. Od to ga ka kav je od nos do ma će pu bli ke pre ma do ma ćem fil mu ( kao i u mno gim ze mlja ma sve ta do ma ći je u sen ci ame rič kog ko mer ci jal nog fil ma ), ka ko se u Ka na di fi nan si ra u ju fil mo vi, ko je su te mat ske pre o ku pa ci je auto ra i ko li

hotela, čine ovo čarobno ostrvo jednim od najpopularnijih mesta na Karibima . spek ci ja po tvr di la da je pri su stvo pe sti ci da na vi šnja ma iz "In ter pro mo vog" voć nja ka u No voj Cr ven ki dva pu ta ni že od do zvo lje nog, još uvek se ne zna ju re zul ta ti ana li ze kr vi dvo je be ra ča ko ji su do pre ne ko li ko da na le če ni u vr ba skoj bol ni ci. Osim to ga, ka ko smo ne zva nič no

vi šnja ma iz "In ter pro mo vog" voć nja ka u No voj Cr ven ki dva pu ta ni že od do zvo lje nog, još uvek se ne zna ju re zul ta ti ana li ze kr vi dvo je be ra ča ko ji su do pre ne ko li ko da na le če ni u vr ba skoj bol ni ci. Osim to ga, ka ko smo ne zva nič no sa zna li, i re zul ta te Fi to sa ni tar ne in spek ci je tre ba uze ti s do zom re zer ve jer je uzor ke iz voć nja ka uze la tek pre ne ko li ko da na, od no sno oko dve ne de lje na kon pr vog tra gič nog do ga đa ja .

Va si li je Jo ve ško vić, [ ... ] spek ta klu, hu ma ni tar nom kon cer tu su se s odu še vlje njem oda zva li po zna ti rok mu zi ča ri s pro sto ra [ ... ]

da la, i ko jem će po mo ći da po sta ne deo je din stve ne evrop ske po ro di ce. Hr vat ska po sta je po li tič ki Evro pom, ali osta je ov de gde je uvek i bi la, i na ši su se di su na ši part ne ri. U re gi ji ima ze ma lja od pu no prav nih čla ni ca do ze ma lja ko je još ni su kan di dat za član stvo u EU, ali taj spek tar sta tu sa zna či da re gi ja mo že tre ba i ide ka član stvu, re kla je Pu sić na kon fe ren ci ji za no vi na re or ga ni zo va noj u sklo pu pro sla ve ula ska Hr vat ske u EU .