planeta. Osjećam veliku krivicu jer sam do sad nemilice trošio vodu, čak i za zalijevanje cvijeća i pranje patika. Sramim se.

... Osećam i tvoje telo, pripijeno... Moramo da žurimo kući, halapljivi na ono što sledi. Potom... Čudno je kako se sramim posle... zamišljanja. Ima nečeg perverznog i nedopuštenog u zamišljanju... Ili, možda, razmišljanju? Možda zato

, ali ne mogu jer ne znam šta bih pri pomisli na njih prilepila kao svoje osećanje - stid, ili mučninu ili razočaranje. Sramim se što su nas danas ovi neki drugi, koji su trebali biti zaštitnici bengalske vatre glume jer bez nje oni su prah, izdali.

centra Sarajevo, na cije istrazivanje se i u Dodiklendu rado pozivaju. sramim se onih koje nisam izabrao, vec sam ogorcen da vladaju protiv volje vecine naroda, i da izgladsavju u skupstini

spasiti zatvora, u to sam sto posto sigurna, ali da se radi o mom djetetu, znam da nije pravedno, ali i ja bi to učinila (i sramim se toga ali bih) U svakom slučaju, osuđujem to što bogati kupuju tako mladim osobama skupe automobile sa kojima mogu

, jer ja se stidim tebe... Ljubav nije za kukavice i polupismene trubadure. Moj poslednji upucen komentar, jeste da se sramim sebe sto sam ostavila isti, kao i na svakom tvom pateticnom postu.Ali na greskama se uci..

Balkanu da OSVOJE sinoćnu titulu.. Možda po prvi put mi je probudjen onaj osećaj da sam ponosna odakle sam, a ne da se sramim . Nisam se sramila zato što sam Srpkinja, Kragujevčanka. Sramila sam se "Farme "," Pinka ", "Velikog i Malog brata ",

. Sramila sam se "Farme "," Pinka ", "Velikog i Malog brata ", Cece, Karleuše, Ekrema (?).. i dalje ih se ponosno i srpski SRAMIM Mogu da nabrajam i brojim do Nove Godine, ne bih sve idiote i polumozgaše, primitivce, dripce, sponzore i sponzoruše,

ljubomore... Kad se samo setim nekih svojih postupaka koje sam činila dok sam bila u braku, iskreno da ti kažem sramim se sebe same... Nije bilo lako ni Aleksandru... Sada tek shvatam da sam na taj način izražavala svoj strah da ću ostati

napetosti i izvikali na lekara. P. S. očekujem da će koleginica Marija reći da je ovo bolest koja se leči i da treba da se sramim zbog svoje izjave

u ratu i svojim se očima osvedočila o mojim surovostima (srpski sam borac) i zločinima sadrugova mojih, skidam kapu i sramim se u ćošku. Ako nisu, no su iz tople foteljice pljuvetali po našim ranama i poklanim sunarodnicima, onda mi je žao što

kao sto sam ja ponekad. Vidis sve, vidis svaki deo. Vidis svu moju svetlost i volis moju tamu. Gotivis sve ono cega se ja sramim . Ne postoji nista sto moze na tebe da podseca a ti si ipak...

kakve bi konsekvence NA NARODNOM NIVOU imala ta propast koju ti želiš... Očito da ne znaš inače ne bi tako govorio. Ja se sramim SRPSKE VLADE NE SRPSKE DRŽAVE. Bolje bi ti bilo da radiš nešto korisno a ne da pišeš ovde gluposti i to bez ikakvog

sa problemima u ponašanju pružiti svu pomoć, a ne šikanirati na svakom ćošku našu omladinu. Kao prosvjetni radnik, sramim se ovakvih izleta u izjavama.

sebe. Ja Kaligula imperator i Bog, kako ih je samo vlast promenila. sramim nad ovom ponižavajućom istinom. Zlo i muka mi je kad pomislim na ove izrode i njihovu poganštinu. Nestrpljivo čekam da