su: dr Laza Stevanović, dr Đorđe Dimitrijević, dr Dimitrije Popović, dr Rozenberg, dr Janko Sjenkijević, dr Kazimir Staniševski i dr Murel, zarobljeni turski lekar. Učitelji iz Niša Todor Anastasijević i Dimitrije Đorđević postavljeni su za

je niz priloga koji pokazuju veliku širinu stručnog lekarskog rada i njegovih naučnih interesovanja. Staniševski ¶

uloga škole i porodice. U debati će govoriti: Snežana Adnđelović (moderator) Dobrica Đurić, Nena Borgić i Teodora Staniševski - uz moderatora manifestacije

mali broj domaćih lekara, angažovani su sa strane, pa su tako lekari poljskog porekla, dr Janko Senkijevič, dr Kazimir Staniševski bili u Vojnoj bolnici od samog osnivanja. U niškoj opštini smatra se da je prvi lekar bio Livis, angažovan januara 1882.

Novaković), dr Vladislav Jasnjevski, dr Leopold Šnekendorf (dr Ljubomir Selaković), dr Janko Senkjevič, dr Kazimir Staniševski , dr Mihail Leščinski, dr Eva Haljecka-Petković i drugi.

br I, za lekarskog pomoćnika imao dr Davida Rozenberga; dr Mita Popović, je bio šef Odeljenja br II; dr Kazimir Staniševski , šef Odeljenja br III; dr Janko Sjenkijevič, šef Odeljenja br IV; Dr Đorđe Dimitrijević, šef Odeljenja br V. Komandir

Piranac, a za pisare su postavljeni niški učitelji: Todor Anastasijević i Dimitrije Đorđević. Učešće dr Kazimira Staniševskog i dr Janka Sjenkjeviča, u osnivanju Velike vojne bolnice pokazuje da su poljski lekari bili cenjeni i poštovani u

velikog broja biljnih i životinjskih vrsta zbog nepažnje ljudi i sve većeg privrednog razvoja. Autor: Đorđe Staniševski ¶

, Leonard Lontkjevič (1836 - 1892) [ 11 ], Kazimjež Gonsjorovski (1840 -?), Izidor Kopernjicki (1825 - 1891), Kazimjež Staniševski (1833 - 1911), Vladislav Jasnjevski (1896) i dr. Većina njih stupila je u državnu službu i trajno se nastanila u Srbiji,

načinu za ličnu i poslovnu promociju, Igor Mitrović je podstakao odličnu diskusiju o facebooku. Trenutno Đorđe Staniševski priča...

svoje ogorčenje protiv prokletih fašističkih krvnika. Devojka briznu u plač i dotrča u CK komsomola da se požali. Staniševskog , saradnika studije prvog dana oslobođenja Kijeva uhvatili su na ulici, doveli ga do neke štabske ustanove i strašno

, dr Leonard Lontkijevič, dr Đorđe Klinkovski, dr Kazimir Gonsjorovski, dr Leopold Lajb Šnekendorf, dr Kazimir Staniševski , dr Janko Senkijevič dr Vladislav Jasnjevski, dr Aleksandar Verminski, dr Mihail Leščinski i drugi. Ovoj plejadi

dolazi od različitih niti utkanih u jedan veliki raskošan ćilim evropske baštine. Staniševski , koji je najverovatnije rođen 1833. godine u Čudnovi (Volinija, Poljska). Studiranje na Medicinskom fakultetu u

. Nakon neuspelog ustanka prebegao je u Galiciju i bio zatočen u Olomoucu, na zahtev ruske vlade. Pošto je oslobođen, Staniševski je nastavio studije medicine u Cirihu i Bernu. U Beču se upoznao sa Svetomirom Nikolajevićem (1844 - 1922), srpskim

, političarom i profesorom Velike škole u Beogradu. Ohrabren pričama Nikolajevića o Srbiji i srpskom narodu, dr Staniševski se otisnuo put Balkana. Dr Kazimir Staniševski, lekar celokupnog lekarstva došao je u Srbiju 1868. godine. Po dolasku