je čestitajući joj. Ona je sva sijala pod njihovim divljenjem. Njene najbliže prijateljice, Rene, Ejmi i Grejs, motale su joj se oko njenih golih, glatkih ramena, osmehujući se nemirno, dokono zračeći savršenstvom i lepotom, pre nego što će zabava otpočeti u punom jeku. Za koji minut, čestitanja će biti okončana i počasni gost više neće morati da sluša kako blista lepotom, kako je prostor bajan i kako je sasvim neverovatno da neko slavi rođendan u restoranu kao što je Kod Stesnija ( kao da uopšte i postoji još neki restoran poput ovog ), i Da li ima pojma koliko je srećna? i Gluposti, draga, ona tu sreću potpuno zaslužuje i Kako je tvom ocu uopšte pošlo za rukom da dođe do ovog mesta? Bend će početi s muzikom kroz nekoliko minuta. Instrumenti su im već bili na podijumu podignutom samo za ovu priliku u uglu najbližem kuhinji. Pa ipak, od muzičara ni traga. Pojavili su se, postavili instrumente, a zatim se povukli u kuhinju. Džefri je posmatrao svoju kćer

se. Kada se okrenu da pođe, za mišicu ga steže Vilton Mejzer govoreći: Neću ti oduzimati vreme, sigurno imaš milion stvari koje moraš da obaviš. Kćerka ti je prelepa, sve je prelepo, a Džefri uzvrati: Otkada ti, Viltone, znaš šta je lepo? Obojica se nasmejaše. Džefri se polako probijao do kancelarije kroz kuhinju punu ljudi. Rekao je bendu da će razgovarati s njima pre nego što otpočnu svirku, pa su ga sada čekali, njih četvorica, raskomoćeni u privatnoj kancelariji Erila Stesnija , kao da zamišljaju sebe kao uobičajene aparate koji se mogu naći u svakoj dobro opremljenoj kuhinji. Zvali su se Džoni Bols, Ted Didl, Bo Džob i Džejk Ogast. Ime benda je bilo Zona odrona, a onaj tip koji se zvao Džoni Bols i koji se predstavljao kao glavni vokal, imao je tetovirani penis na nadlaktici. Džefriju se činilo da ni izbliza nisu toliko mladi koliko žele da izgledaju. Pretpostavljao je da Džejk Ogast, koji je rekao da je basista, ima bar trideset godina, ako ne i više ,

reče konobaru: Eduardo, obećajte mi da ćete pripaziti na boce s vinom. Svakako nije nameravala da dopusti deci da se dokopaju vina. Na proslavi Džesikinog sedamnaestog rođendana uznemiravajući broj dece je uspeo da se napije. To se neće ponoviti. U redu, gospođo Blejn, reče Eduardo pun entuzijazma. Čitavom su osoblju to toliko utuvljivali u glavu da bi se svakako setili i u podne i u ponoć. Filis krenu dalje. Okusi predjelo od račića i avokada i krajičkom oka primeti Erila Stesnija . Klimnu glavom odobravajući. On joj učtivo uzvrati. Mario je zapravo samo za sopstveno odobravanje. Za sve to vreme Kloe Adams Tod nije prekidala brbljanje. I on ti meni ponudi da zakaže za četvrtak. Četvrtak. Kakve bih koristi imala od četvrtka? Šta bi trebalo da radim? Da sedim s glavom u frižideru? Pa, sve je dobro prošlo, reče Filis. A prošlo je jer je sama Filis na kraju pozvala Keneta. Molim te, učini nešto za tu ženu, rekla mu je, pre nego što me

svakako jeste bio Čeh, i odlično je poznavao Pariz. Ali Arhistrat? Sanderan? Tri poznata novinara koja prate ugostiteljstvo izašla su s tim u javnost, objavljujući u novinama svoje sumnje. Niko od ljudi koji često posećuju najbolje pariske restorane nije mogao da se seti da ga je tamo video. Niti bilo gde drugde, kad smo već kod toga. On se jednostavno pojavio u Njujorku jednog dana 1994. godine i obznanio svoje prisustvo. Šest meseci nakon njegovog dolaska, restoran Kod Stesnija otvoren je na dva sprata starinske zgrade između Treće ulice i Avenije Leksington, što je povoljno mesto za restoran koji će, kako se očekivalo, odmah izbiti na vrh. Ni najmanje nije bilo važno što Eril Stesni verovatno nije ono što je tvrdio da jeste. Najznamenitiji vlasnici restorana uvek su delali s većim koeficijentom laži po izgovorenoj reči nego bilo koja druga industrija u svetu. Šarm i genije su jedino što je važno, a čak ni šarm nije toliko bitan. Kada ima dovoljno

fudbalskih, košarkaških i hokejaških klubova, zvale su za rezervacije samo da bi dobile informaciju da nema slobodnih stolova u sledećih šest, sedam, osam nedelja. Neki drugi ljudi, pak, telefonirali bi u restoran po podne i večerali istog dana. Niko nikada nije uspeo da otkrije da li postoji lista i kako na nju dospeti. Biranje gostiju činilo se hirovitim, barem onima koji nisu smatrali da je sve to nečuveno. Džefri Blejn je bio prva osoba koja se ikada obratila Stesniju s predlogom da zakupi čitavu salu restorana za veče. Restoran Le Cirque bio je scena mnogih luksuznih zabava, Lutecija je čak i u danima svoje najveće slave bila dostupna za privatne žureve. Ali restoran Kod Stesnija? Nikada. I zato što to nikada niko nije pokušao, pretpostavljalo se da je i nemoguće. Sve je započelo kao Džesikina ideja. Zabava povodom njenog sedamnaestog rođendana održana je u klubu Jejl, služeni su suši i pečenje, punjene pečurke i bombone, s tri

bi u restoran po podne i večerali istog dana. Niko nikada nije uspeo da otkrije da li postoji lista i kako na nju dospeti. Biranje gostiju činilo se hirovitim, barem onima koji nisu smatrali da je sve to nečuveno. Džefri Blejn je bio prva osoba koja se ikada obratila Stesniju s predlogom da zakupi čitavu salu restorana za veče. Restoran Le Cirque bio je scena mnogih luksuznih zabava, Lutecija je čak i u danima svoje najveće slave bila dostupna za privatne žureve. Ali restoran Kod Stesnija ? Nikada. I zato što to nikada niko nije pokušao, pretpostavljalo se da je i nemoguće. Sve je započelo kao Džesikina ideja. Zabava povodom njenog sedamnaestog rođendana održana je u klubu Jejl, služeni su suši i pečenje, punjene pečurke i bombone, s tri karnevalske kabine postavljene u tri prostorije u prizemlju, gde su deca mogla da bacaju kolutove oko plastičnih žabica ili da pogađaju loptom činije s mlekom i gađaju balone pikadom. U velikoj prostoriji na spratu svirao je

prigovorio ni Filis ni Džesiki zbog komentara u novinama, oni su ga pogađali a da nije sasvim umeo da objasni čime. Pored toga, postariji barmen koji je bio u klubu još od korejskog rata izgubio je posao zbog skandala. I tako, dok se jedna sezona okončavala, a druga počinjala i Džesikin osamnaesti rođendan bivao sve bliži, Džefri se brinuo o tome kako bi ga mogao proslaviti a da niti nju razočara niti sebe izloži još većim kritikama. A onda je prilikom jedne večere u restoranu Kod Stesnija Džesika podigla pogled s deserta i rekla: Zašto ne bih ovde proslavila rođendan? Samo se šalila, rekla je kasnije, ali Džefri je pogledao Filis, koja susrete njegov pogled, i bi odlučeno. Ideja je bila odlična iz više razloga nego što je Džesika mogla i da zamisli. Reputacija restorana bila je zasnovana isto toliko na njegovoj diskretnosti koliko i na kvalitetu hrane. Jedan senator, poznati operski pevač, ili načelnik policije, mogli su da povedu ljubavnice Kod Stesnija

Stesnija Džesika podigla pogled s deserta i rekla: Zašto ne bih ovde proslavila rođendan? Samo se šalila, rekla je kasnije, ali Džefri je pogledao Filis, koja susrete njegov pogled, i bi odlučeno. Ideja je bila odlična iz više razloga nego što je Džesika mogla i da zamisli. Reputacija restorana bila je zasnovana isto toliko na njegovoj diskretnosti koliko i na kvalitetu hrane. Jedan senator, poznati operski pevač, ili načelnik policije, mogli su da povedu ljubavnice Kod Stesnija bez brige da će ih po izlasku na pločniku sačekati paparaci. Već sledećeg jutra, nekoliko sati pre otvaranja restorana, Džefri Blejn se našao pred ulaznim vratima. Konobar koji je navukao uniformu preko majice kako bi mu otvorio vrata rekao mu je da sedne u praznu salu. Doneli su mu kafu. A sam Eril Stesni došao je nekoliko trenutaka kasnije, osmehujući se i mirišući na biljnu kolonjsku vodu. Kada mu je Džefri rekao šta mu je na umu, Stesni je hladno reagovao. Nije želeo nikakav

bi pristao da od svog restorana napravi cirkus. Ostavio je Džefrija za stolom i vratio se u kuhinju. Džefri je krenuo za njim. U redu, rekao je, šta vi predlažete? Kada je Džefri Blejn želeo da neko nešto učini, uvek je postavljao pitanja. Nikada nije davao naređenja. I dok su mu odgovarali na pitanja, ljudi bi sami sebi govorili šta im je činiti. Stesni ipak nije zagrizao taj mamac. Pogledao je Džefrija kao što bi posmatrao bubašvabu u pirinču. Mušterije ne ulaze u kuhinju Erila Stesnija . Nikada. Ni pod kojim uslovima. Ni uveče kada svi rade, niti ujutru kada u njoj nema nikoga osim dvojice nadurenih mladića koji istovaruju povrće. Ja ovo ne mogu da dozvolim, rekao je Stesni. Izgledalo je da je to kraj razgovora. Na putu ka kancelariji Džefri je nazvao Filis i rekao joj da restoran Kod Stesnija otpada. Ali nije otpao. Kasnije u toku popodneva Stesni je lično telefonirao Džefriju u kancelariju. Nije rekao šta ga je nateralo da promeni mišljenje, ali je sada

sebi govorili šta im je činiti. Stesni ipak nije zagrizao taj mamac. Pogledao je Džefrija kao što bi posmatrao bubašvabu u pirinču. Mušterije ne ulaze u kuhinju Erila Stesnija. Nikada. Ni pod kojim uslovima. Ni uveče kada svi rade, niti ujutru kada u njoj nema nikoga osim dvojice nadurenih mladića koji istovaruju povrće. Ja ovo ne mogu da dozvolim, rekao je Stesni. Izgledalo je da je to kraj razgovora. Na putu ka kancelariji Džefri je nazvao Filis i rekao joj da restoran Kod Stesnija otpada. Ali nije otpao. Kasnije u toku popodneva Stesni je lično telefonirao Džefriju u kancelariju. Nije rekao šta ga je nateralo da promeni mišljenje, ali je sada izgledao rad da razmisli. Imam jedno pitanje za vas, monsieur Blejn, rekao je svojim čudnim naglaskom, čije poreklo nije bilo moguće utvrditi. Ta mlada žena a on je to izgovorio žeena treba da napuni osamnaest godina. Zašto njen rođendan mora da liči na pagansku proslavu? Pregovori su započeti tog popodneva i

u kancelariju. Nije rekao šta ga je nateralo da promeni mišljenje, ali je sada izgledao rad da razmisli. Imam jedno pitanje za vas, monsieur Blejn, rekao je svojim čudnim naglaskom, čije poreklo nije bilo moguće utvrditi. Ta mlada žena a on je to izgovorio žeena treba da napuni osamnaest godina. Zašto njen rođendan mora da liči na pagansku proslavu? Pregovori su započeti tog popodneva i trajali su čitave jeseni, sve do zime. Trebalo im je tri meseca samo da bi naterali Stesnija da popusti što se tiče muzike, a i tada je to bilo samo pod uslovom da ne bude pojačala niti mikrofona. Akustično, rekla je Džesika, klimajući glavom u znak odobravanja, iznenađujući oca svesrdnim prihvatanjem uslova. Ne, ne, rekao je Stesni. Nema gajtana, nema buke, nema tih mašina. Da, upravo to, baš tako, rekla je Džesika, govoreći razgovetno kako bi premostila jezičku barijeru. Akustika. Nema gajtana. Nema mašina. Jedva mesec dana pre zabave ostalo je da se razradi još

stesnija

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov