zemlji mere zaštite su podignute na maksimalni stepen pa se sada odnose na mešaone, innkubatorke stanice farme ali i klanice. Zahvaljujući zaokruženosti proizvodnje « od njive do trpeze » mogućnost da se bolest pojavi u našim objektima je svedena na ... stoćarstvu , odnosno govedarstvu. Jer, u 2004. godini u zemlji je bilo samo 1,1 miliona goveda, što je u odnosu na 1990. godinu manje za 38 odsto. Smanjenje broja stoke odrazilo se na smanjenje potrošnje mesa ( sad godišnje po jednom stanovniku trošimo samo 43 kilograma ), a nemamo ni dovoljno mesa za izvoz. Primera radi, već punu deceniju od EU dobijamo preferencijalni kontigent za izvoz od 9.985 tona junećeg mesa godišnje, ali to samo simbolično koristimo sa oko 10 odsto .

, a to je kako sprećiti ove bolesti. Svakako najbolji lek je prevencija, to je i razlog što smo za temu u ovom broju izabrali da govorimo o higijeni živinarskih farmi. Naš sagovornik je Dr Brana Radenković Damnjanović, redovni profesor Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu i šef Katedre za zoohigijenu. Na samom poćetku razgovora o ovoj temi pitamo je kolika je i kakva uloga primene preventivnih mera u stoćarskoj proizvodnji? Savremena proizvodnja u stoćarstvu postavlja pred veterinarsku nauku i praksu ćitav niz novih problema, a time i potrebu za savremenim metodama u njihovom rešavanju. U uslovima masovnog uzgoja, koncentracije stoke i stavljanja sve većih zahteva na životinjske organizme u smislu povećanja njihovih proizvodnih sposobnosti postavljaju se drugaćije i problemi zdravstvene zaštite stoke. Dok je ...

u Srbiji decenijama opada za jedan do dva odsto godišnje, iako se tom njome bavi oko 700.000 gazdinstava i ona donosi 40 odsto bruto društvenog proizvoda poljoprivrede, izjavio je danas Tanjugu saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan. Jedan od razloga za pad stočarske proizvodnje "leži" u ćinjenici da problemi u agraru, s kojima se naša zemlja godinama suočava, nisu sistemski rešeni, naglasio je Gulan. On je naveo da je, u cilju rešavanja problema u stoćarstvu i ostalim oblastima poljoprivredne proizvodnje, potrebno doneti odgovarajuću strategiju za narednih 30 do 50 godina, kako rade razvijene zemlje. U Srbiji ima između 30.000 i 40.000 praznih objekata za tov svinja i goveda i kada bi se ti objekti napunili Srbija bi mogla da bude svrstana u zemlje sa razvijenim stoćarstvom. Prošle godine je u Srbiji proizvedeno oko 440.000 tona mesa, što je za 210.000 manje nego 1990. godine. Srbija godišnje proizvede 83.000 tona goveđeg

može da se zaposli i 300.000 radnika. Međutim, dodao je Jevtić, dosadašnje, pa ni ova Vlada Srbije nemaju mnogo razumevanja za ovu delatnost. Najbolja ćinjenica je da imamo agrarni budžet za ovu godinu manji od prošlogodišnjeg Po potrošnji mineralnih đubriva nalazimo se na dnu evropske lestvice, istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Dragi Stevanović, dok je prema mišljenju dekana novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Milana Krajinovića u stoćarstvu uništen genetski potencijal pa sve moramo neopravdano da uvozimo. Predsednik Zadružnog saveza Srbije Dragan Govedarević zatražio je da se spreći uništavanje zadruga, dok je novinar Zaharije Trnavćević istakao da poljoprivreda Srbije ima budućnost .

koji su stvorili nevolje stočarima, ali i kreatorima loše agrarne politike. Da bi se ublažila kriza i stočari sa blokada vratili u ekonomska dvorišta, država bi morala u ovakvim situacijama da reaguje, a to znači da otkupi bar višak od 10.000 tovljenika. Radi se o intervenciji za koju je potrebno oko milion evra, izjavio je sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije ( PKS ) Milan Prostran. Drugi predlog za ublažavanje krize u stoćarstvu je da država pomogne klanićarima da dobiju namenske kredite ( u zemlji ima više od 1.100 klanica ) koje bi oni iskoristili za otkup tovljenika. Ti krediti moraju da budu povoljni, a ne po ' ' zelenaškim ' ' kamatama. Inače, svaki dan produžavanja krize i držanja tovljenika u oborima, vodi ka njihovom daljem tovu i pogoršanju kvaliteta jer su svi već premašili 100 kilograma. To utiće na pogoršanje kvaliteta mesa i stvaranje još većih troškova kod proizvođaća. Višak tovljenika

centra za reprodukciju, , Krnjaća ' ' u Beogradu, Stoćarsko-veterinarskog centra za reprodukciju, , Velika Plana ' ' u Velikoj Plani i Naućnog instituta za reprodukciju domaćih životinja, , Temerin ' ' u Temerinu. Sekretar za Udruženja za poljoprivredu PKS Milan Prostran ističe da je inicijativa upućena ministru-koordinatoru dr Predragu Bubalu, sa molbom da prihvati predlog i molbe navedenih centara za veštaćko osemenjavanje, s obzirom da je u proceduri zakon o stoćarstvu kojim će se status centara za reprodukciju preciznije definisati ., , Pored sadašnjih ekonomskih i finansijskih ograničenja, razvoj stoćarstva Srbije, nailazi već duže vreme na znaćajne barijere u procesu oćuvanja kontinuiteta uzgoja životinja. Imajući u vidu da je u protekloj deceniji stoćarska proizvodnja beležila pad proizvodnje, kada je u pitanju broj grla kao i pad proizvodnje mesa, sa prosečnom godišnjom stopom o dva odsto, pa je neophodno doneti mere za

. IZVOR . stoćarstvu rezultat je ćinjenice da se prema ovoj grani vodila loša ekonomska politika koja je ' ' pojela ' ' stoku. Posebno je nepovoljna situacija u govedarstvu, ovćarstvu i svinjarstvu. ' ' Procena je da će agrar u 2005. godini imati rast proizvodnje od oko dva odsto, što je ispod planiranog od pet odsto. Međutim, stoćarstvo i dalje ima pad proizvodnje. Uzroci su poznati, a oni su, pre svega, u ćinjenici narušenih pariteta cena, gubitka tržišta, nemogućnosti izvoza, smanjene

i opreme je loše i većina nije standardizovana sa propisima EU. Procene su da bi se proizvodnja svinjskog mesa sa 242.000 tona u 2004. godini mogla povećati za 300.000 tona u narednih pola decenije. Takav obim proizvodnje zadovoljio bi rastuće potrebe domaćeg tržišta i omogućio izvozu, posebno prerađevina visokog kvaliteta ( kuvana šunka, trajni kobasićarski proizvodi i meso u konzervama ). Kada je reć o ovcama, po broju grla one se nalaze na drugom mestu u srpskom stoćarstvu , sa prosečnim stanjem od najviše 1,6 miliona grlka ( 0,2 odsto u svetskom broju grla i 1,9 odsto u evropskoj broju grala ovaca ) i na ćetvrtom mestu u proizvodnji mesa. Naime, godišnje se prosećno proizvede oko 20.000 tona mesa. a povećanjem broja grla i poboljšanjem genetskih osobina ovaca, a posebno poboljšanjem uslova ishrane i nege, proizvodnja bi se mogla udvostručiti i da dostigne 40.000 tona, gde bi jagnjeće meso bilo dominantno. Najveće oscilacije su u

, zaokruživanjem ciklusa proizvodnje ( dedovska jata, roditeljska jata i brojleri ) i povećanjem proizvodnje na oko 140.000 tona mesa godišnje mogu se obezbediti potrebe domaćeg tržišta i značajnijih kolićina za izvoz. Trenutno je Srbija neto uvoznik živinskog mesa i prerađevina. Izvesne kolićine živinskog mesa se plasiraju na tržištima Makedonije i Bosne i Hercegovine, dok se ono uvozi iz SAD. Oćekivanja i mere Procene su da je povećanjem obima proizvodnje u stoćarstvu i izmenom proizvodne strukture poljoprivredne proizvodnje uz donošenje i primenu adekvatnih mera nove agrarne politike, posebno u domenu finansiranja proizvodnje i proizvodnje za izvoz, moguće u vremenu do 10 godina povećati izvoz grupe proizvoda: žive junadi i junećeg mesa oko 20.000 tona na tržište EU, Italije, Grčke, B i H, Makedonije, Ruske Federacije i zemlje Srednjeg Istoka. Mogao bi se povećati izvoz od 3.000 tona živih ovaca i ostvariti izvoz konzervisanog

izvoz konzervisanog mesa od oko 30.000 tona. To bi moglo da se prodaje na tržištu SAD, EU, Ruske Federacije i Ukrajine. Orijentacija na arapska tržišta i bliska arapska tržišta, bi mogla da doprinese da se ovaj sektor poljoprivrede svrsta među neto izvoznike. Uporedo sa povećanjem proizvodnje neophodno je da se uskladi razvoja i tekuća ekonomska politika sa zajednićkom agrarnom politikom EU u smislu zadržavanja podsticaja sve do ulaska u EU, kako se ne bi sadašnja kriza u stoćarstvu pretvarala u još veću neizvesnost .

stoćarstvu

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov