dodatno začinili kasno noćnom posetom toplim izvorima znajući da se ujutro opraštamo od njih i ovog mira koji nam je tako prijao protekla 3 dana . Tendokan dođou. Nas dvanestorica odlučilo je da napravi pauzu na jedan dan kako bi drugima oslobodili prostor za vežbu, na čemu su nam domaćini ljubazno zahvalili. To je bila prilika da se po prelepom danu poseti Kamakura, stara prestonica Japana. Kamakura je predivna, kako stupite na njeno tle, tj. tle starih zen hramova, vreme se vraća par stotina godina u nazad. Obilazeći zen hramove i beležeći svaki detalj prelepe arhitekture, našli smo vremena da posetimo i grob osnivača

od 45.000 evra, prepoznajući u našem savezu prave vrednosti i želju za produbljivanje kulturološke saradnje naše dve zemlje. Ove je bila još jedna prilika da se vidimo sa njegovom ekselencijom gospodinom Tadaši Nagaijem i da mu prenesemo naše pozdrave do nekog novog viđenja u Srbiji ili Japanu . Tendokan dođoa, kao i prezentacije Sensei Šimizua sa Sensei Nagaijem i Waka-sensijem Kentom Šimizuom, protekla je u prijatnoj atmosferi, začinjena obiljem vrlo ukusne hrane i pića. To je bila prilika da se razmene i kontakti sa drugim ljudima koje smo već kroz treninge i druženja upoznali, tako da su se ostvarila i nova prijateljstva. Na kraju smo se pozdravili sa većinom prisutnih gostiju koji su narednog dana napuštali Tokio u želji da ponovno viđenje bude na nekom od seminara u

vežbao više na prostoru bivše Jugoslavije jer bi bar delimično mogao sprečiti sve nedaće koje su nas zadesile . Tendokan dođou, tako da smo Ranko, Marko i ja odlučili da posetimo Kodokan dođo za Đudo. Kodokan smo brzo našli ali nažalost nije bilo treninga. S obzirom da se većina treninga poklapa sa našim treninzima u Tendokanu bili smo uskraćeni zadovoljstva da posmatramo i jedan od keikoa u Kodokanu. Na povratku iz Kodokana, uz put smo naišli na jedan sjajan Budo-šop i upamtili ga za buduće posete .

na druženju u Ginza restoranu polako su se bližili kraju tako da smo druženje nastavili sa našim prijateljima Meksikancima u Karaoke klubu, znajući da je naredni dan, dan odmora pa smo sebi dozvolili i malo opuštanja . Tendokanu bili smo uskraćeni zadovoljstva da posmatramo i jedan od keikoa u Kodokanu. Na povratku iz Kodokana, uz put smo naišli na jedan sjajan Budo-šop i upamtili ga za buduće posete .

gužve, tako da je bilo dovoljno prostora za ozbiljniji trening. Dani su brzo prolazili a pri kraju boravka dosta smo vremena provodili u samom dođou. Stizali smo dosta ranije od vremena predviđenog za početak treninga, i trudili smo se da uvek pomognemo oko spremanja dođoa. Moja velika želja je bila i da posmatram i učim kako se vode dečiji treninzi tako da sam u dođo stizao dosta ranije, čak po tri sata pre regularnih treninga, sve u želji da što više naučim. Između treninga u Tendokan dođou, uspeli smo da nađemo vremena da posetimo i posmatramo jedan od jutarnjih treninga u Aikikai Hombu dođou, gde nas je na ulazu pozdravio Sensei Yokota koji je često posećivao bivšu Jugoslaviju .

, sve u želji da što više naučim. Između treninga u Tendokan dođou, uspeli smo da nađemo vremena da posetimo i posmatramo jedan od jutarnjih treninga u Aikikai Hombu dođou, gde nas je na ulazu pozdravio Sensei Yokota koji je često posećivao bivšu Jugoslaviju . Tendokan dođou. Nakon treninga osetio sam olakšanje i zadovoljstvo što mogu trenirati i učiti od Sensei Šimizua. U povratku, svratili smo do prodavnice čuvene marke IWATA za izradu dogija i malo razgledali njihov asortiman. Naša sledeća stanica bio je prelepi park Rikugi-en pa zatim park u Ueno, čuveni Tokijski park sa mnoštvom drvoreda trešnjinog drveta .

grupa od preko 500 ljudi i sama pomisao od višečasovnog čekanja obeshrabrivala nas je, ali kod organizovanih i preciznih Japanaca za nepunih pola sata sve je bilo gotovo. Brzo smo pokupili stvari i uputili se ka železničkoj stanici predhodno kupivši PASMO karticu koja predstavlja neku vrstu kreditne kartice sa mogućnošću putovanja metroom, železnicom ili bus prevozom. Uz nekoliko presedanja metro linijama stigli smo do četvrti Sangenđaja i odmah se uputili prema Tendokan dođou, u želji da što pre pozdravimo naše domaćine .

nas je, ali kod organizovanih i preciznih Japanaca za nepunih pola sata sve je bilo gotovo. Brzo smo pokupili stvari i uputili se ka železničkoj stanici predhodno kupivši PASMO karticu koja predstavlja neku vrstu kreditne kartice sa mogućnošću putovanja metroom, železnicom ili bus prevozom. Uz nekoliko presedanja metro linijama stigli smo do četvrti Sangenđaja i odmah se uputili prema Tendokan dođou, u želji da što pre pozdravimo naše domaćine . Tendokan Hombu dođo

dinamični a svaki od senseija pokušavao je da nas uzme pod svoje, naravno ni mi nismo izbegavali i hvatali smo se u koštac. Polako smo uz savete naših domaćina popravljali i ispravljani naše nedostatke u tehnici i odmah iste primenjivali u radu. Ta posebna radna atmosfera u kojoj svi predano treniraju, pokušavajući da prave što manje buke i omogućujući drugima da mogu vežbati time što se odmah ustaje bez nepotrebnog zadržavanja na tatamiju, jedna je od mnogih posebnosti Tendokan dođoa i vežbanja Tendorju aikidoa. U dođou svi su jednaki i svako svakome pokušava da pomogne u radu. Sensei Šimizu koji je vodio većinu treninga uvek se trudio da na treningu tehniku što bolje prezentuje i objasni a na treninzima koje je prepuštao drugim senseijima da vode, uvek je bio prisutan u grupi koja je bila u dođou ili sedeo u seizi. Kasnije tokom praktikovanja tehnike Sensei Šimizu je u laganom obilasku posmatrao rad svakog pojedinca ali zaista svakog i pažljivo nam

tauera ( Tokyo tower ) - pandan Japanske ajfelove kule gde sa 250 m visine može uživati u prelepoj noćnoj panorami Tokija i niz drugih interesantnih mesta, ali pričati o svakom pojedinačno tražilo bi mnogo prostora, zbog toga, savet je da ove lokacije obavezno obiđete . Tendokan dođoa da primi sve one koji su želeli da treniraju. Ljubazni Japanci smanjili su broj dolazaka na svoje treninge kako bi gostima omogućuli dovoljno prostora za treniranje. Međutim, sve veći broj gostiju koji je dan za danom dolazio iz Belgije, Danske, Francuske, Poljske, Rusije, Meksika, Singapura, Slovenije i dr. zemalja, smanjivao je još više prostor za vežbu, iako sam dođo ima oko 120 m2 tatamija. Međutim, samo neko nenaviknut na japanske uslove života i rada, poput

iskoristila uglavnom samo za treniranje dok je samo nekolicina još obilazila grad u završnoj kupovini poklona za najbliže. Uspeli smo još samo da u poslednjoj nedelji u laganoj šetnji posetimo kvart Asakusa na kome se nalazi Senso-đi hram i petospratna pagoda . Tendokan dođou. Te večeri svi smo jeli, pili i šalili se, onako prirodno, ljudski, iskreno kao da se znamo od davnina i kao da nas ne razdvaja ili bolje reći spaja 10.000 km. Te večeri Sensei Šimizu je zaista bio raspoložen i ukazao nam je posebnu čast. Imali smo priliku da vidimo posebnan kakeđiku ( kakejiku = kaligrafski natpis ili slika ) koja se koristi samo za kangeiko ( kangeiko = hladni trening ), jednonedeljne hladne treninge sredinom meseca januara. Nekoliko trenutaka

treninge sredinom meseca januara. Nekoliko trenutaka opčinjavala nas je lepota ove katagane na kojoj su još bili vidljivi tragovi mastila koje je kapalo sa četke kojom je bila ispisivana kao i tekstura tatamija koji se nalazio ispod nje. Ova kaligrafija stvorena je od stane monaha Shinkyo Suzukija iz hrama Rjutaku-đi u Mišimi. Sensei nam je ispričao da se tvorac ove kaligrafije nakon ispisivanja i sam čudio lepoti iste neverujući da je on to ispisao . Tendokan dođou

lepoti iste neverujući da je on to ispisao . Tendokan dođou. Pomalo svi smo bili tužni što se ova nezaboravna poseta Japanu privela kraju i što nećemo biti u mogućnosti da, bar do nekog sledećeg susreta, osetimo atmosferu Tendokan Hombu-dođoa. Na kraju oprostili smo se sa Sensei Šimizuom, sjajnom Birgit, Waka-senseiem Kentom, sensei Watanabeom i Satoom, sa željom da se što pre vidimo i to u martu mesecu na seminaru u Novom Sadu .

odradili smo i poslednje večernje treninge. Nakon treninga Sensei Šimizu nam se zahvali na jednomesečnom boravku, druženju i vrednom vežbanju, ukazujući da se aikido u Srbiji znatno popravio, i skrećući pažnju da kada se vratimo, nastavimo da vredno i uporno treniramo onako kako smo trenirali u Tendokan dođou. Pomalo svi smo bili tužni što se ova nezaboravna poseta Japanu privela kraju i što nećemo biti u mogućnosti da, bar do nekog sledećeg susreta, osetimo atmosferu Tendokan Hombu-dođoa. Na kraju oprostili smo se sa Sensei Šimizuom, sjajnom Birgit, Waka-senseiem Kentom, sensei Watanabeom i Satoom, sa željom da se što pre vidimo i to u martu mesecu na seminaru u Novom Sadu .

dolazi iz Japana u Berkeley, CA . Tendokan , Tokyo, Japan

tendokan

O piškotih in zasebnosti

Nastavitve piškotkov