boju i oblik. Štampar, koji lepo komponuje ovu stranu koja mu se možda i ne svidja. Žena i čovek, koji čitaju poslednje tercine izvrsnog speva. Onaj što miluje zaspalu životinju. Onaj što opravdava ili želi opravdati zlo koje su mu učinili. Onaj

na transformaciju motiva iz usmene književnosti ova strofa može posmatrati nezavisno od ostataka pjesme. tercine sadrži jasnu naredbu o zaustavljanu suze i njenim nakanama:

do modificiranja njegovog značenja. Da se ne radi samo o gorčini već i o ljekovitosti, dokazuje nam i treći stih ove tercine :

dosledno uvodi nove teme i motive, već i razgrađuje ukrajinsku pesničku formu korišćenjem oblika soneta, trioleta, tercine , stance i dr. Najznačajnije poeme su Kainova smrt (1889); Sahrana (1899); Ivan Višenski (1900), Mojsije (1905). U

koje, u raznim tačkama, postoje među raznim strujanjima u hrišćanstvu, o ovome ne bi trebalo da bude spora. tercine Lalićevog soneta Nikad samlji glase: Nikad samlji nego krajem jula / Kad sve je, misliš, na dohvatu: čula / Oštra ko nož

). Ovaj tekst je veoma uticao na franciskansku kulturu u XIII i XIV veku, a delovao je na Đota i na Dantea, koji se za slavne tercine XI pevanja Raja nadahnuo njime. Ideal siromaštva obogaćen verom dovodi do perfetta letizia (savršene radosti), do

. Mesto silaska prema čistim toskanskim nebesima, peo sam se u magle bavarskih brda. Onda su se čitale, u vozu, jutarnje tercine , u kojima se raj opisivao istim rečima, kao i brežuljci oko Fiezole, a sad sam slušao rimsku prozu, koja mi je, već na

mesta naglašavali, bavio poemom Putovanje u Zvezdaliju, o čemu piše referat za naučni skup, četiri stiha, oni iz prve tercine i prvi iz druge, upućuju na sve ovo što je napred rečeno jer objašnjavaju kako lirski subjekt vidi aktuelnost astralne

stanište (vampirska). Zato se upućuje na aktuelnost sadašnje primarne teme ekološke, što se izražava ostatkom druge tercine :

šaka ". Nepobjedivi ratnik ovog metafizičkog ništavila, u Šantićevoj poeziji je - slabašni crv U pjesmi Proljetne tercine Šantić je izgradio jednu groteksnu sliku od pojava koje se međusobno isključuju: na jednoj strani su pojave proljeća -

; uvađanje raznih evropskih, naročito romanskih oblika (strofe severnih balada, otava rima, španska asonanca, tercine , sonet, gazela, glosa, sonetni venac, triolet, nibelunška strofa); traženje novih formi (Pevaču); mirnoća,